Посљедци јунаштва

0001 У хиљаду и осме стотине,
0002 а петога љета од девете,
0003 кад Крушевац Срби освојише,
0004 сва се Турска земља усколеба,
0005 сташе Турци ситне књиге писат.
0006 Ко их пише, коме ли их пише?
0007 Књиге пише паша Шашит-паша
0008 те је шиље Скадру на Бојану,
0009 а на руку везир’ Ибрахиму:
0010 "Ах, мој брате, везир’ Ибрахиме!
0011 Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме,
0012 ђаури ни земљу бастисаше:
0013 паланке нам редом одузеше,
0014 а џамије батал учинише,
0015 ђе клањаху хоџе и хаџије
0016 и остале ћитап-сахибије;
0017 луду нашу ђецу изробише,
0018 изробише так их искрстише,
0019 а хануме резил учинише,
0020 скидоше им са главе хавлије
0021 и са плећа зелене фереџе,
0022 испод грла злаћене ђердане
0023 на кима су синџирли дукати,
0024 што господски у харем сјеђаху
0025 на душеку и свелен’ миндеру -
0026 сад све иду босе по сњегови
0027 кад им нејма вакта ни хадета,
0028 то је зазор цару честитоме,
0029 а камоли цареву везиру."
0030 Књигу чита Ибрахим-везире,
0031 ону виђе, другу отписује:
0032 "Шашит-паша, на крајини крило!
0033 Држ’ се мало, не упусти града
0034 до честита дана Ђурђевдана,
0035 док се гора приођене листом,
0036 чарна земља травом и цвијетом,
0037 док приспије јагње за заклање
0038 и док хати на чаир изађу,
0039 ја ћу силну сакупити војску
0040 па ћу доћи Нишу бијеломе,
0041 ударићу на земљу Србију,
0042 паланке ћу све јој одузети
0043 док изађем на Ћуприју равну -
0044 ту ћу везир табор учинити
0045 и распети бијеле чадоре,
0046 у вилајет растурити војску,
0047 поробићу мало и велико,
0048 изгорјећу огњем свеколико;
0049 све ћу женско робит и турчити,
0050 а све мушко под сабљу метнути,
0051 војводе ћу српске пофатати,
0052 на коље их живе ударати;
0053 уфатићу тога господара
0054 каурскога, Петровића Ђорђа,
0055 кожу ћу му с живог одријети."
0056 Ма не рече Турчин: "Ако бог да!"
0057 већ се Турчин у силу уздаше,
0058 а сила је у бога вишњега -
0059 који њему ни помоћи неће.
0060 Сједе везир ситне књиге писат,
0061 он је шиље бијелу Топтану,
0062 а на руке бегу од Топтана:
0063 "Чујеш ли ме од Топтана бего!
0064 С каурином извадисмо кавгу,
0065 но сабери једну силну војску,
0066 ајде ш њоме Скадру на Бојану."
0067 Другу шаље бијелу Кавају
0068 свом сестрићу бегу од Каваја:
0069 "С каурином заментусмо кавгу,
0070 но сабери једну силну војску,
0071 хајд’ ми ш њоме Скадру на Бојану."
0072 Трећу везир ситну књигу пише
0073 те је шаље у Дибрију равну,
0074 а на руке младом Халил-паши:
0075 "О, чули ме, Халил-пашо млади!
0076 С каурином извадисмо кавгу,
0077 но сабери твоју љуту Тоску,
0078 ајде ш њоме на Мораву-Бичу,
0079 чекај мене, пашо, на Морави."
0080 И ту посла, па четврту пише
0081 те је шиље бијелу Гусињу,
0082 а на руке Ђул-бегу староме:
0083 "Ах, мој шура, Ђул-бег од Гусиња!
0084 С каурином отворисмо кавгу,
0085 но сабери твоју силну војску,
0086 све горштаке безумне јунаке,
0087 ајде ш њима стојноме Призрену,
0088 чекај мене, бего, у Призрена."
0089 Ону посла, пету књигу пише
0090 и њу шаље Пећи на крајину,
0091 а на руке паши Раман-паши:
0092 "Пријатељу пашо Раман-пашо!
0093 С каурином изведосмо кавгу,
0094 но сабери једну силну војску,
0095 а пред војску два моја сестрића:
0096 по имену бега Дервиш-бега
0097 и његова брата Нетен-бега,
0098 кога бољег у Турака нејма,
0099 ајде с војском бијелу Призрену,
0100 чекај мене, пашо у Призрена."
0101 Ону посла, другу написује
0102 те је шиље шехер Ђаковици,
0103 Ђаковици Арнаут-пазару,
0104 а на руке паши Мустај-паши:
0105 "Чујеш ли ме, пашо Мустај-пашо!
0106 С каурином заметнусмо кавгу,
0107 но сабери једну силну војску,
0108 ајде ш њоме бијелу Призрену."
0109 Шесту посла, седму књигу пише
0110 те је шиље бијелу Призрену,
0111 а на руке паши Сахит-паши:
0112 "О мој зете, пашо Сахит-пашо!
0113 С каурином отворисмо кавгу,
0114 но сабери једну силну војску
0115 по Призрену и око Призрена,
0116 а готови конак и вечеру,
0117 чекај мене, пашо, на дворове."
0118 Ону посла, па још једну пише
0119 те је шаље бијелој Приштини,
0120 а на руке паши Малић-паши:
0121 "О, Малићу, цареви везире!
0122 С каурином завргосмо кавгу,
0123 но дај збери једну силну војску,
0124 хајде ш њоме у Липљане равне,
0125 ту говори конак и вечеру,
0126 ето ти ме да се састанемо."
0127 И ту посла, па девету пише,
0128 шаље књигу Врању на Мораву,
0129 а на руке паши Мехмед-паши:
0130 "Чујеш мене, врањалија пашо!
0131 С каурином ево нама кавга,
0132 но сабери једну добру војску,
0133 ајде ш њоме на ту Бич-Мораву,
0134 чекај мене, пашо, у ордији."
0135 И ту посла и другу написа,
0136 њу ми шаље бијелу Кратову
0137 на Хазара царева већила:
0138 "О, Хазаре, цареви већиле!
0139 С каурином сад имамо кавгу,
0140 већ ти скупи твоју силну војску,
0141 пак је дижи на Мораву -Бичу."
0142 Ону шаље, јоште једну пише
0143 те је спреми бијелу Видину,
0144 а на руке паши Пазванџићу:
0145 "Чујеш ли ме Осман Пазванџијо!
0146 Кавгу тражиш, кавга за те пита,
0147 ев’ каура, ево и мејдана,
0148 но сабери твоју силну војску,
0149 а уз војску храну и џебану
0150 и топове што ломе градове
0151 и кумбаре што пале градове,
0152 ајде с војском на ту Бич-Мораву."
0153 Ону посла, дванаесту пише
0154 те је шаље Карафејзи младом:
0155 "Ај, чули ме, млади Карафејзо!
0156 С каурима извадисмо кавгу,
0157 ти покупи твоје крџалије
0158 да идемо стојну Београду
0159 да видимо побратима твога,
0160 побра твога, пријатеља мога
0161 по имену Халила Гушанца."
0162 А кад књиге земље пријеђоше,
0163 поглаваре дома находише.
0164 Књигу гледа беже од Топтана,
0165 кад је виђе што му књига пише,
0166 пак он сабра једну силну војску,
0167 ш њоме оде Скадру на Бојану.
0168 Гледа књигу бего од Каваја,
0169 кад видио што му књига каже,
0170 и он сабра силновиту војску
0171 оде ш њоме Скадру на Бојану.
0172 Гледа књигу Халил-паша млади,
0173 љуту Тоску он сабира војску,
0174 оде с војском на Мораву-Бичу.
0175 Гледа књигу паша Раман-паша,
0176 а кад виђе шта му књига каже,
0177 стаде паша своју купит војску
0178 од Сјенице и од Дмитровице.
0179 Он искупи крајину Ипека,
0180 диже Рупље и Подгорје равно
0181 и Ругову виш’ Пећи питоме,
0182 а кад паша искупио војску,
0183 два су пред њом сестрића везирска.
0184 Књигу гледа беже од Гусиња
0185 па брж’ стаде сабирати војску,
0186 те окупи Плаво и Гусиње,
0187 бутум Бихор и Бијело Поље,
0188 до Рожаја и Пештере равне
0189 и до чиста поља Суходола
0190 и Брђане безумне јунаке,
0191 оде с војском бијелу Призрену.
0192 Гледа књига паша Мустај-паша,
0193 и он уста сабирати војску,
0194 Ђаковицу Арнаут-пазара,
0195 све од Хаче и од Ораовца,
0196 још он купи Подгор-Метохију,
0197 оде с војском бијелу Призрену.
0198 Сахит-паша учи ситну књигу,
0199 а кад виђе што му књига пише,
0200 стаде паша војске сабирати
0201 по Призрену и около њега
0202 искрај Дрима љуте Арнауте
0203 докле сабр’о једну силну војску
0204 па готови конак и вечеру.
0205 Књигу гледа паша Малић-паша,
0206 па видио што му књига пише,
0207 стаде брже сабирати војску
0208 по Приштини и око Приштине,
0209 Равно Брдо и поље Косово
0210 и Јањево и Брањево жупно,
0211 с војском оде у равне Липљане.
0212 Гледа књигу паша Мехмед-паша
0213 и он сабра једну силну војску,
0214 оде с војском на Мораву-Бичу.
0215 Учи књигу Хазаре већиле,
0216 а кад сазна што му књига вели,
0217 стаде витез окупљати војску
0218 по Кратову и око Кратова,
0219 по Серезу и Велесу равну,
0220 по Тетову и по Куманову,
0221 све велике широке нахије,
0222 с војском оде на Мораву-Бичу.
0223 Чита књигу паша Пазванџија,
0224 књигу чита и сабира војску,
0225 а уз војску храну и џебхану
0226 и топове што ломе градове
0227 и кумбаре чим пали градове,
0228 оде с војском на ту Бич-Мораву.
0229 Сваки даде војску и захиру -
0230 Карафејзо не да ниједнога,
0231 он ти за то ни хабера нејма.
0232 Али везир ста купити војску,
0233 све спахије од Уруменлије,
0234 од све Турске и Анадолије
0235 и Латине покрај мора сланог,
0236 од Тирана и Дибрана града
0237 и од Љеша и од града Драча,
0238 па од Бара и Улциња б’јела,
0239 Љешкопољце од крајине бојце
0240 и од Спужа града крвавога
0241 и гиздаве шехер Подгорице.
0242 Још он диже Миридиту љуту,
0243 а пред њоме Ђон-Маркова сина
0244 и осталу ш њиме Малисију.
0245 Ал’ не могу сваког помињати,
0246 прије би их виле исказале
0247 него пјеваче уз одвугле гусле.
0248 Хеј, кад ли везир у Скадру бијелу,
0249 кад он скупи таку силну војску,
0250 у суботу на вече неђеље,
0251 сутрадан му захучало подне
0252 па пукоше на Скадру топови,
0253 сам се везир од Скадра подиже,
0254 води војску бијелу Призрену,
0255 а кад везир у Призрена дође,
0256 сједе с војском за петнаест дана,
0257 па кад му је подне заучило,
0258 у суботу на вече неђеље,
0259 са Призрена пукоше топови.
0260 Отале се везир подигао,
0261 он отиде у Липљане равне
0262 и ту стану три бијела дана
0263 док се силна ишчекала војска,
0264 пак се везир отал’ подигао
0265 докле дође Нишу бијеломе
0266 те ту сјеђе три неђеље дана
0267 док се силна сустигнула војска;
0268 на тефтер је избројио војску:
0269 има војске стотину хиљада,
0270 девет хиљад’ млада сараора,
0271 сараора јадна Бугарина
0272 што им носи воду и захиру
0273 и што копа шанце и хендеке.
0274 О’ шта земан о’ тог’ и вријеме,
0275 на мунару заучало подне,
0276 у суботу уочи неђеље,
0277 ал’ пукоше са Ниша топови,
0278 оде везир, оде силна војска
0279 на Србију земљу ударише.
0280 Загони се јунак за јунаком
0281 ко ће српску дограбити главу
0282 да се фали Турчин по дружини.
0283 Тек на друм се поставила гуја,
0284 шарка гуја Петар из Добриње,
0285 бусију је чудну зафатио
0286 по имену тврда Делиграда
0287 на стамболском царевоме друму.
0288 Брже Срби плотун оборише,
0289 потресе се земља из темеља
0290 од спрскије’ топов’ и пушака,
0291 на буљуке рашћераше Турке,
0292 још догоне с’ један до другога
0293 и падоше један за другога,
0294 јуриши им ништа не могоше
0295 пак се Турци збиља измакоше,
0296 око шанца себе закопаше,
0297 намјестише топе и кумбаре,
0298 сташе бити града Петровога,
0299 млоги момци Петру изгибоше
0300 и погибе Милован бимбаша,
0301 ал’ се Срби храбе и веселе,
0302 свирају се свирке различите,
0303 а играју игре свакојаке
0304 да се не би забринула војска;
0305 у сваког је почадило лице
0306 од брзога праха и олова
0307 и кумбаре паше Пазванџије
0308 и од топа цара честитога.
0309 Ал’ се Петар још и бољем нада,
0310 ево њему помоћ од Србије,
0311 доста војске а доста џебане:
0312 главом дође Младене везире,
0313 за Младеном Станоје војвода,
0314 до Станоја Вујица Хазанче,
0315 до Вујице Смедеревац Вуле,
0316 око Вула до два оборкнеза
0317 Темнићанин и Лијевчанине,
0318 кнеже Јевто и кнеже Милоје
0319 од јуначког мјеста и кољена,
0320 до кнезова до два капетана,
0321 једно Жикић а друго је Симић
0322 што служише бечкога ћесара,
0323 с Французима мејдан дијелили
0324 па сад браћи дошли у помоћи
0325 и о Турке да крваве руке,
0326 а међ’ њима хаждаја Стеване
0327 краљевићски штоно пије вино,
0328 краљевички што сијече сабљом
0329 и кад рукне - гром у Турке пукне,
0330 страшнога је ока и погледа, -
0331 њему равна у ордије нејма,
0332 у ордији турској и каурској.
0333 Но пошета Петар од Добриње
0334 по бедему шанца големога
0335 да обиђе страже и хендеке,
0336 него пуче проклета кумбара
0337 десну Петра обранила руку -
0338 клону рука низ чошну доламу.
0339 Јунак бјеше Петре господаре,
0340 ни јауче нити он лелече
0341 но посједе ђогу големога
0342 пак отиде Младену везиру,
0343 ту Младену Петар говорио:
0344 "Што учини, Младене везире!
0345 Зашто пусти Срба под Турчина?
0346 А тако ми бога истинога,
0347 ако шанца мог узеше Турци,
0348 хоће узет и твог Београда,
0349 хоће примит сву крајину нашу:"
0350 Ту му Младен помоћ учинио,
0351 на измјену до два оборкнеза,
0352 све вођају по триста момака,
0353 потпуњају шанца Петровога,
0354 све једнако за петнаест дана
0355 док је Петру пребољела рука,
0356 а кад Петра пребољела рука,
0357 он отиде Младену везиру,
0358 ту с’ господа српска састанула,
0359 међу собом совјет учинила;
0360 сви од себе књигу направише
0361 те је шиљу српском господару.
0362 Младен зове Стеву Тувешчију
0363 од гиздаве варош Подгорице:
0364 "Ајде море тамо низ Мораву,
0365 ако теби бог и срећа даде,
0366 те ти здраво дођеш у Тополу,
0367 ту ћеш наћи српска господара,
0368 смјерно чеш се, Стево, поклонити
0369 и љуби му руку и кољено,
0370 немој ш њима ништа бесједити
0371 но му додај књиге у наруче,
0372 све ће виђет’ што му књига пише."
0373 Кад то чује Туфегџија Стево,
0374 он посједа хата маменога,
0375 ударио посред турске војске,
0376 па обрну тамо низ Мораву,
0377 низ Мораву преко Шумадије;
0378 тако њему бог и срећа дали,
0379 у Тополу здраво доходио
0380 и ту нађе Срба господара
0381 по имену Ђорђа Петровића.
0382 Смјерно му се Стево поклонио,
0383 љуби њему руку и кољено,
0384 додаде му књигу у наруче,
0385 он је даде писару Стевану.
0386 Књигу гледа писаре Стеване,
0387 гледа књигу а сузе прољева
0388 њему вели од Тополе Ђорђе:
0389 "Казуј брже, мој куме Стеване!
0390 И пређе су књиге доходиле,
0391 ал’ нијесу биле жалостиве,
0392 што ти рониш сузе од образа,
0393 откуда је мука и несрећа?"
0394 Ал’ му вели писаре Стеване:
0395 "Нејмаш рашта питат, господаре!
0396 Ова нам је књига допанула
0397 из крајине а од Делиграда,
0398 Добрињац је у невољи тешкој,
0399 турска га је сила опколила,
0400 опколила па га узаптила,
0401 не даје му душом одахнути,
0402 сва му српска не помаже војска,
0403 а тако ми бога истинога,
0404 ако њему Делиград узеше,
0405 освојиће сву Србију Турци."
0406 Ал’ се Ђорђе гро’том насмејао
0407 па Стевану ријеч бесједио:
0408 "Не бој ми се, мој куме Стеване!
0409 Страшна куга и до сад је била,
0410 али није свуда погађала.
0411 Па што бог да и срећа од бога,
0412 ја ћу јоште скупит Шумадију,
0413 Шумадију страховиту војску,
0414 све хатлије и све токалије
0415 који носе џиде на рамену,
0416 џиде су им опшивене вуком,
0417 да јунаку не омичу руке,
0418 разбићемо Турке и везире, -
0419 ако бог да и тог Шкодру сада."
0420 Пак је књигу једну направио
0421 те је шиље Петру од Добриње,
0422 у књизи га поздравја Ђорђије:
0423 "Држ’ се мало, не упуштај шанца!
0424 Ја ћу теби сад на помоћ доћи."
0425 Пак је даде Туфегџији Стеви:
0426 ”Нај то теби, Туфегџија Стево,
0427 ти је носи управо Добрињцу."
0428 Још се маши у џеп о’ доламе
0429 те извади десетак дуката:
0430 "Нај то теби, моја Подгорицо!
0431 Те се напиј у механи вина,
0432 па појаши добра хата свога,
0433 не почаси ни дневи ни ноћи."
0434 Оде тамо Туфегџија Стево
0435 уста Ђорђе сабирати војску,
0436 па кад силну војску искупио,
0437 оде ш њоме варош Крагујевцу.
0438 Бог убио нагоркињу вилу
0439 од Коњица високе планине
0440 те покличе танко гласовито,
0441 она зове везир’ Ибрахима:
0442 "Зло ти јутро, везир серашћире!
0443 Јес’ ли чуо, кажу ли ти људи,
0444 јеси л’ чуо за Црног Ђорђија,
0445 собом води листом Шумадију,
0446 собом носи огњене топове,
0447 на војску је и владика пош’о
0448 Леонтије митрополит серпски
0449 и он води божје свештенике
0450 све попове и све калуђере,
0451 бога моле и дневи и ноћи
0452 да би тебе ђегођ удесили;
0453 а тако ми никога до бога,
0454 ако т’ заста од Тополе Ђорђе,
0455 молићеш се, умолит се нећеш,
0456 бранићеш се, одбранити нећеш,
0457 и бјежаћеш, ал’ утећи нећеш."
0458 Ка’ то зачу Ибрахим везире,
0459 не било му мило николико
0460 пак се бјеше љуто препануо,
0461 но скоро се јаду досјетио
0462 како би се прије избавио:
0463 па кад било ноћом у поноћи,
0464 Турци плотун велик’ оборише
0465 да се Срби не би осјетили
0466 ђе побјеже везир без обзира,
0467 док утече Нишу бијеломе,
0468 ал му војска млога изгинула,
0469 а још више рањеника има.
0470 Хртник Ђорђев њи’ је пристигао,
0471 још да смјеше чекати у Нишу
0472 док им дође собом Карађорђе
0473 не би знали куд би с’ дијевали,
0474 ко с Тичара поља Лозничкога
0475 исто љето мало прије тога.
0476 Боже драги, на свем теби фала,
0477 да си стао, побро, те гледао,
0478 кад иђа’у на Србију Турци,
0479 како иду ради и весели, -
0480 како л’ иду из Србије дома:
0481 све жалосни, јадни, невесели,
0482 без ријечи у земљу гледају,
0483 ко невјеста своје прво јутро;
0484 како сада, тако довијека!
0485 Што каур’ма турци поумили,
0486 то све дошло на њихове главе,
0487 а нек прави јунаци се славе!