Пословник Народне скупштине Републике Српске — Пречишћени текст (2007)
| Овај пропис је престао да важи! |
На основу члана 53. алинеја 7. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 99/06 и 63/07), Законодавни одбор Народне скупштине, на сједници одржаној 30. августа 2007. године, утврдио је Пречишћени текст Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 99/06 и 63/07), у коме је означен дан ступања на снагу наведеног пословника.
Број: 02/3-1496/07
30. августа 2007. године
Бања Лука
Предсједник
Законодавног одбора,
Др Жељко Мирјанић, с. р.
ПОСЛОВНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
(Пречишћени текст)
I - УВОДНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 1.
Овим пословником уређују се унутрашња организација Народне скупштине Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина), начин остваривања права и дужности народних посланика и друга питања од значаја за рад и остваривање задатака Народне скупштине.
Члан 2.
Народна скупштина ради на сједницама, а одлучује о питањима из своје надлежности у складу са Уставом и законом по поступку утврђеном овим пословником.
Члан 3.
Народну скупштину представља предсједник Народне скупштине.
Члан 4.
Народна скупштина има печат који се израђује у складу са Законом.
О чувању и употреби печата стара се генерални секретар Народне скупштине.
II - КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]1. Сазивање прве сједнице Народне скупштине
[уреди]Члан 5.
Прву сједницу Народне скупштине сазива предсједник Народне скупштине претходног сазива, у року од 15 дана од дана објављивања извјештаја надлежног органа за спровођење избора.
Предсједник Народне скупштине претходног сазива, најкасније 10 дана од дана објављивања извјештаја надлежног органа за спровођење избора, сазива представнике парламентарних странака у функцији припреме прве сједнице Народне скупштине новог сазива.
Ако је спријечен предсједник, односно потпредсједници Народне скупштине из претходног сазива, да сазове прву сједницу Народне скупштине, прву сједницу ће сазвати најстарији народни посланик.
Првој сједници Народне скупштине, до избора предсједника Народне скупштине, предсједава најстарији посланик, коме у раду помажу остали чланови радног предсједништва, а које сачињавају: предсједавајући, генерални секретар Народне скупштине из претходног сазива и три најмлађа народна посланика из реда три политичке странке, односно коалиције које имају највећи број народних посланика у Народној скупштини.
Члан 6.
На првој сједници Народна скупштина:
- бира предсједника и чланове комисија и одбора Народне скупштине;
- разматра извјештај Мандатно-имунитетске комисије и верификује мандат народним посланицима;
- бира предсједника и потпредсједнике Народне скупштине;
- именује генералног секретара и замјеника генералног секретара Народне скупштине;
- бира предсједника и чланове сталних и других радних тијела Народне скупштине.
Верификација мандата
Члан 7.
На основу извјештаја Мандатно-имунитетске комисије, Народна скупштина верификује мандат изабраних народних посланика.
Мандатно-имунитетску комисију сачињавају предсједник и осам чланова које Народна скупштина бира јавним гласањем на првој сједници из реда народних посланика.
Чланови Мандатно-имунитетске комисије бирају се на принципу сразмјерне заступљености, које уз претходне консултације предлаже предсједавајући са страначких, односно коалиционих изборних листа и са изборних листа независних кандидата.
Чланове Мандатно-имунитетске комисије могу да предложе и најмање 10 народних посланика, у складу са претходним ставом.
Мандатно-имунитетска комисија је изабрана ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика у Народној скупштини.
Члан 8.
Мандатно-имунитетска комисија прегледа извјештај органа за спровођење избора о спроведеним изборима, утврђује да ли су подаци из увјерења о избору сваког посланика истовјетни са подацима из извјештаја и да ли су увјерења издата од надлежних органа те о утврђеном стању подноси Народној скупштини извјештај са приједлогом за верификовање мандата.
Народна скупштина разматра извјештај Мандатно-имунитетске комисије и одлучује о верификацији мандата новоизабраних народних посланика јавним гласањем, већином гласова укупног броја народних посланика Народне скупштине.
Члан 9.
Након што Народна скупштина прихвати приједлог Мандатно-имунитетске комисије о верификовању мандата народним посланицима, приступа се давању свечане заклетве.
Народни посланик који није био присутан на првој сједници Народне скупштине, односно народни посланик коме је накнадно верификован мандат, даје свечану заклетву на првој сједници Народне скупштине којој присуствује.
2. Избор предсједника, потпредсједника, генералног секретара и замјеника генералног секретара Народне скупштине
[уреди]а) Избор предсједника Народне скупштине
[уреди]Члан 10.
Сваки клуб посланика може предложити кандидата за предсједника Народне скупштине.
Народни посланик може да учествује у предлагању само једног кандидата.
Приједлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, страначку припадност, потписе народних посланика који подржавају кандидатуру, име народног посланика извјестиоца, образложење и сагласност кандидата.
Члан 11.
Предсједавајући доставља народним посланицима све примљене писмене приједлоге кандидата за предсједника Народне скупштине.
У име предлагача, народни посланик извјестилац има право да образложи приједлог.
О приједлогу кандидата за предсједника Народне скупштине отвара се расправа.
Након расправе предсједавајући утврђује листу кандидата за предсједника Народне скупштине, и то по азбучном реду презимена.
Члан 12.
Предсједник Народне скупштине бира се јавним гласањем, ако Народна скупштина другачије не одлучи. Народни посланик може гласати само за једног кандидата.
Тајно гласање за избор предсједника Народне скупштине врши се према одредбама овог пословника о доношењу одлука Народне скупштине тајним гласањем.
Кандидат за предсједника Народне скупштине не може да руководи гласањем, нити да помаже у руковођењу.
Члан 13.
За предсједника Народне скупштине изабран је народни посланик који је добио већину од укупног броја гласова народних посланика Народне скупштине.
Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.
Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова.
Ако ни у другом кругу предсједник Народне скупштине није изабран, понавља се поступак избора.
б) Избор потпредсједника Народне скупштине
[уреди]Члан 14.
Народна скупштина бира два потпредсједника, из реда различитих конститутивних народа или из реда осталих.
Приједлог и избор потпредсједника Народне скупштине врши се према одредбама овог пословника које се односе на избор предсједника Народне скупштине.
в) Именовање генералног секретара Народне скупштине
[уреди]Члан 15.
Народна скупштина именује генералног секретара Народне скупштине и његовог замјеника на приједлог новоизабраног предсједништва Народне скупштине.
Приједлог садржи: име и презиме кандидата, биографију, образложење и сагласност кандидата, у писменом облику.
3. Избор предсједника и чланова сталних радних тијела Народне скупштине
[уреди]Члан 16.
Радно тијело има предсједника, замјеника предсједника и одређени број чланова.
Клубови посланика, односно посланичке групе предлажу чланове радног тијела сразмјерно броју народних посланика које имају у Народној скупштини.
Ако поједини клубови посланика не предложе кандидате за избор чланова радних тијела до потребног броја, чланове радног тијела ће предложити Комисија за избор и именовање.
Народни посланик може бити члан више радних тијела.
За чланове појединих радних тијела могу се, када је то одређено овим пословником или одлуком о образовању радних тијела, бирати научни и стручни радници, с тим да њихов број мора бити мањи од половине укупног броја чланова радног тијела.
Састав радног тијела, у правилу, одговара страначкој заступљености народних посланика у Народној скупштини.
Члан 17.
Народна скупштина бира предсједника, замјеника предсједника и чланове радних тијела, на приједлог Комисије за избор и именовање јавним гласањем, уколико Народна скупштина другачије не одлучи.
Приједлог из става 1. овог члана садржи кандидате за предсједника, замјеника предсједника и онолико кандидата колико се чланова радног тијела бира.
Приликом гласања о приједлогу, гласа се о приједлогу у цјелини.
Радно тијело је изабрано ако је за њега гласала већина од укупног броја народних посланика у Народној скупштини.
Ако радно тијело у Народној скупштини не буде изабрано, поступак се понавља.
Накнадни избор појединог члана радног тијела врши се на основу приједлога Комисије за избор и именовање.
4. Образовање клубова посланика
[уреди]Члан 18.
У Народној скупштини образују се посланички клубови, по правилу најкасније 15 дана од дана избора предсједника Народне скупштине.
Клуб посланика у Народној скупштини могу основати:
- народни посланици избарани са једне изборне листе ако броје четири и више чланова,
- народни посланици изабрани са двије или више изборних листа, од којих свака листа појединачно има мање од четири народна посланика, могу удруживањем образовати клуб посланика од најмање четири члана.
Ако политичка партија или изборна листа са које је посланик изабран у Народну скупштину има клуб посланика, посланик, док је члан те политичке партије или коалиције, не може бити члан другог клуба посланика.
Народни посланици Народне скупштине, исте партије, који немају прописани минимални број потребних чланова, а не желе да се са другим удружују у клуб посланика, чине посланичку групу.
Клуб посланика се конституише тако што се предсједнику Народне скупштине подноси списак чланова који је потписао сваки члан клуба посланика. На списку се посебно назначавају предсједник клуба посланика и његов замјеник.
Народни посланик може бити члан само једног клуба посланика.
Клуб посланика учествује у раду Народне скупштине на начин утврђен овим пословником.
III - УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]1. Предсједник, потпредсједници, генерални секретар и замјеник генералног секретара Народне скупштине
[уреди]а) Предсједник Народне скупштине
[уреди]Члан 19.
Предсједник Народне скупштине:
- представља Народну скупштину;
- сазива сједницу Народне скупштине и предсједава сједницама;
- предлаже дневни ред сједнице Народне скупштине,
- стара се о примјени Пословника Народне скупштине;
- усклађује рад радних тијела Народне скупштине;
- упућује народним посланицима и радним тијелима нацрте и приједлоге закона, друге акте и материјале на разматрање, покреће иницијативу за разматрање појединих питања из надлежности Народне скупштине, а може покренути иницијативу за разматрање одређених питања и у радним тијелима Народне скупштине;
- потписује законе и друге акте које доноси Народна скупштина;
- законе или друге прописе или акте које изгласа Народна скупштина, доставља Вијећу народа;
- упућује донесене законе предсједнику Републике, ради проглашења;
- стара се о остваривању начела јавности у раду Народне скупштине и о остваривању права народних посланика у обављању посланичке функције;
- доноси акт о критеријумима за утврђивање који се материјали и подаци сматрају повјерљивим, односно државном тајном и утврђује начин руковања тим материјалима;
- прима свечане заклетве функционера који, у складу са Уставом, законом и овим пословником свечану заклетву дају пред Народном скупштином;
- врши друге послове предвиђене Уставом, посебним прописима и овим пословником.
Члан 20.
Предсједнику Народне скупштине престаје функција прије истека времена на које је изабран разрјешењем или престанком мандата народног посланика.
У случају подношења оставке, предсједнику Народне скупштине престаје функција даном одржавања сједнице на којој је поднио оставку, односно на првој наредној сједници Народне скупштине, ако је оставку поднио у времену између двије сједнице.
О поднијетој оставци не отвара се расправа, нити се одлучује, већ се престанак функције предсједника по овом основу само констатује.
Члан 21.
Народна скупштина може разријешити дужности предсједника Народне скупштине прије истека времена на које је изабран, ако повјерену дужност не обавља у складу са Уставом, законом и овим пословником према поступку предвиђеним за избор предсједника Народне скупштине.
Приједлог за разрјешење из става 1. овог члана мора бити образложен.
Члан 22.
У случају престанка функције предсједника Народне скупштине прије истека времена на које је изабран, Народна скупштина ће на истој, а најкасније на наредној сједници, започети поступак избора предсједника Народне скупштине, у складу са одредбама овог пословника.
Ако је предсједнику Народне скупштине престао мандат прије истека времена на које је изабран, дужност предсједника Народне скупштине, до избора новог предсједника, врши један од потпредсједника кога одреди Народна скупштина.
б) Потпредсједници Народне скупштине
[уреди]Члан 23.
Потпредсједници Народне скупштине помажу предсједнику Народне скупштине у обављању послова из његове надлежности.
Предсједника Народне скупштине, у случају привремене спријечености, замјењује један од потпредсједника, кога он одреди, о чему обавјештава оба потпредсједника и генералног секретара Народне скупштине.
Члан 24.
Потпредсједници Народне скупштине могу поднијети оставку или бити разријешени функције, по поступку и на начин предвиђен за престанак функције предсједника Народне скупштине.
У случају престанка функције потпредсједника Народне скупштине прије истека времена на које је изабран, избор потпредсједника врши се по поступку и на начин предвиђен за избор предсједника Народне скупштине.
в) Генерални секретар и замјеник генералног секретара Народне скупштине
[уреди]Члан 25.
Генерални секретар Народне скупштине помаже предсједнику Народне скупштине у припремању и организовању сједница Народне скупштине и ради друге послове које му повјере Народна скупштина и предсједник Народне скупштине.
Генерални секретар Народне скупштине руководи Службом Народне скупштине.
У погледу права, дужности и одговорности радника из рада и на основу рада у Служби Народне скупштине, генерални секретар Народне скупштине има право и дужности функционера који руководи самосталним органом државне управе.
На захтјев предсједништва Народне скупштине и Народне скупштине, генерални секретар извјештава Народну скупштину и предсједништво о раду њене Службе.
Генерални секретар Народне скупштине је наредбодавац за финансијско и материјално пословање Народне скупштине и Службе Народне скупштине.
Генерални секретар Народне скупштине за свој рад и рад Службе Народне скупштине одговоран је Народној скупштини и предсједништву Народне скупштине.
Члан 26.
Генерални секретар Народне скупштине има замјеника који му помаже у раду.
Замјеник генералног секретара замјењује генералног секретара у вријеме његове одсутности или спријечености и ради друге послове које му повјери генерални секретар.
Генерални секретар може имати једног или више помоћника.
На приједлог генералног секретара Народне скупштине, Комисија за избор и именовање утврђује број помоћника генералног секретара.
Члан 27.
Генералном секретару Народне скупштине престаје функција прије истека времена на које је именован: оставком и разрјешењем.
Генерални секретар, односно замјеник генералног секретара, може бити разријешен прије истека времена на које је именован ако:
- се не придржава прописа и општих аката Народне скупштине или не извршава закључке Народне скупштине или се понаша у супротности са њима;
- својим радом проузрокује штету или занемарује и неуредно обавља своје дужности.
До именовања новог генералног секретара Народне скупштине, дужност генералног секретара врши замјеник генералног секретара.
2. Предсједништво и Колегијум Народне скупштине
[уреди]Члан 28.
Предсједник Народне скупштине и потпредсједници Народне скупштине чине Предсједништво Народне скупштине.
Члан 29.
Предсједништво Народне скупштине:
- расправља о питањима везаним за рад Народне скупштине,
- покреће иницијативу за стављање одређених питања из надлежности Народне скупштине на дневни ред сједнице Народне скупштине,
- усклађује рад радних тијела Народне скупштине,
- брине се о сарадњи Народне скупштине са Владом и Вијећем народа, парламентарној сарадњи у Босни и Херцеговини и ван Босне и Херцеговине, сарадњи са другим органима и организацијама у Републици Српској и Босни и Херцеговини,
- даје сагласност на Правилник о раду, систематизацији и организацији Службе Народне скупштине,
- обавља и друге послове одређене овим пословником.
Члан 30.
Колегијум Народне скупштине има координирајућу функцију, а у случајевима одређеним овим пословником, доноси одлуку.
Чланови Колегијума Народне скупштине су: предсједник и потпредсједници Народне скупштине, предсједници клубова посланика и представници посланичких група.
На сједници Колегијума Народне скупштине учествују: генерални секретар Народне скупштине, представници Владе Републике Српске, стручни сарадници Народне скупштине, предсједници радних тијела и други учесници.
Сједнице Колегијума су јавне.
Сједнице Колегијума према потреби, а обавезно прије сазивања и одржавања сваке сједнице Народне скупштине, сазива и води предсједник Народне скупштине.
Образложену иницијативу за сазив сједнице Колегијума, може да да сваки члан Колегијума Народне скупштине.
На захтјев клуба посланика, предсједник Народне скупштине сазива сједницу Колегијума, најкасније у року од седам дана од дана подношења захтјева.
Предсједник Народне скупштине шаље члановима Колегијума Народне скупштине позив и материјале за сједницу Колегијума Народне скупштине, најкасније три дана прије сједнице Колегијума.
Колегијум одлучује о приједлогу предлагача закона да се обави претходна расправа закона.
Колегијум утврђује:
- усаглашени приједлог дневног реда, датум и вријеме трајања засједања Народне скупштине;
- приједлог броја мјеста у радним тијелима која припадају појединим посланичким клубовима, посланичким групама или појединцима;
- приједлог делегације Народне скупштине у домаћим и страним парламентарним институцијама, организацијама и тијелима;
- присуство најављених гостију на скупштинском засједању и одлучује о њиховом учешћу у раду истог.
Колегијум Народне скупштине разматра питања и иницијативе посланика који се односе на рад Народне скупштине. О ставовима Колегијума који се односе на питања и иницијативе предсједник Народне скупштине обавјештава посланике.
Сједница Колегијума Народне скупштине је пуноважна ако јој присуствују предсједници клубова посланика чији чланови представљају више од половине свих посланика у Народној скупштини.
Ако сједница Колегијума Народне скупштине и по другом сазивању није пуноважна, а ради се о хитним предметима, одлуке из домена Колегијума Народне скупштине доноси предсједник Народне скупштине.
У случајевима када Колегијум Народне скупштине одлучује, одлука је донијета ако приједлог прихвате предсједници посланичких клубова чији чланови представљају више од половине свих посланика у Народној скупштини.
Већинску вољу Колегијума Народне скупштине потврђује предсједник Народне скупштине.
3. Радна тијела Народне скупштине
[уреди]А. Опште одредбе
[уреди]Члан 31.
За разматрање питања из надлежности Народне скупштине, предлагање и претресање питања из надлежности Народне скупштине, предлагање аката и вршење других послова из надлежности Народне скупштине образују се комисије и одбори као стална радна тијела Народне скупштине (у даљем тексту: радно тијело).
Народна скупштина може, посебном одлуком, образовати и друга стална и повремена радна тијела.
Одлуком о оснивању других радних тијела уређује се њихов назив, састав, надлежност, начин рада и друга питања значајна за функционисање тог радног тијела.
Члан 32.
Предсједник радног тијела организује рад радног тијела.
Предсједник радног тијела Народне скупштине усклађује рад радног тијела са радом Народне скупштине и других радних тијела, предлаже дневни ред и предсједава сједницама радног тијела, покреће иницијативу за разматрање појединих питања из дјелокруга радног тијела, стара се о обавјештавању радног тијела и посланика о проблемима из дјелокруга радног тијела, сарађује са предсједницима других радних тијела Народне скупштине, функционерима који руководе министарствима и посебним организацијама, стара се о спровођењу закључака радних тијела и ради друге послове одређене овим пословником.
Замјеник предсједника радног тијела Народне скупштине у случају спријечености или одсутности предсједника има његова права, обавезе и одговорности одређене овим пословником.
Члан 33.
Радно тијело ради у сједницама.
Сједнице радних тијела сазива предсједник радног тијела на своју иницијативу. Предсједник радног тијела дужан је да сазове сједницу радног тијела и ако то затражи предсједник Народне скупштине или ако предложи већина чланова радног тијела, уз навођење питања која треба да се размотре на сједници.
Члан 34.
Радно тијело доноси годишњи програм рада, о чему обавјештава предсједника Народне скупштине.
Годишњи програм рада доноси се на почетку године, на приједлог предсједника радног тијела.
Годишњи програм рада садржи обавезно оперативни дио програма, везан уз појединачна засједања и тематски дио. Тематски дио садржи више тематских расправа у радном тијелу, у току године, из области рада радног тијела, по оцјени актуелности тема или у вези са годишњим програмом рада Народне скупштине.
Члан 35.
Позив за сједницу радног тијела, с приједлогом дневног реда упућује се члановима радног тијела осам дана прије дана одржавања сједнице.
Предсједник радног тијела може, када за то постоје оправдани разлози, сазвати сједницу радног тијела у року краћем од осам дана, а дневни ред за ту сједницу може предложити и на самој сједници.
Ако су предсједник и замјеник радног тијела одсутни или спријечени да буду на сједници, сједници предсједава члан кога одреди радно тијело.
Ако предсједник не сазове сједницу радног тијела када је то дужан да уради, сједницу може сазвати предсједник Народне скупштине.
Члан 36.
Радно тијело може заузимати ставове о питањима из своје надлежности ако сједници присуствује већина чланова, а ставове заузима већином гласова присутних чланова.
У случајевима када је радно тијело овлашћено да доноси акте, доноси их већином гласова свих чланова радног тијела.
Члан 37.
Радно тијело дужно је, када је то одређено овим пословником, на захтјев Народне скупштине и предсједника Народне скупштине, размотрити свако питање из свог дјелокруга и о томе Народној скупштини поднијети извјештај, а питања из свог дјелокруга може размотрити и на основу сопствене иницијативе и о томе, према потреби, поднијети извјештај Народној скупштини.
Члан 38.
Радна тијела сарађују међусобно о питањима која су од заједничког интереса и могу да одржавају заједничке сједнице.
О питањима из свог дјелокруга радно тијело сарађује и са одговарајућим радним тијелима других парламената у оквиру Босне и Херцеговине, као и парламената сусједних држава.
Члан 39.
Представник Владе, односно представник другог подносиоца приједлога присуствује сједници на којој се разматра његов приједлог. Сједници има право да присуствује представник министарства и посебних органа, односно организација и заједница који имају јавна овлашћења, када се на сједници разматра питање из дјелокруга тог министарства, органа, односно организације.
У раду радног тијела могу учествовати и стручни радници органа и организација из става 1. овог члана, ради давања стручних образложења и објашњења.
У раду радног тијела могу учествовати и научни и стручни радници, као и представници друштвених организација, без права одлучивања.
Члан 40.
Представници невладиних организација, фондација, синдиката и других удружења грађана, регистрованих у складу са законом, могу присуствовати сједницама радних тијела на основу акредитације, коју додјељује Колегијум.
Акредитација се додјељује на годину дана, за учешће у раду конкретног радног тијела, након објављеног јавног позива, у правилу на крају календарске године, и на транспарентан начин спроведеног процеса одобравања, оцјењујући величину и важност заинтересованих субјеката, као и просторне и временске капацитете рада радних тијела.
Предсједник радног тијела може изузетно позвати и представнике других удружења и група грађана, уз претходну сагласност радног тијела, ако се на сједници разматрају питања директно везана за наведене категорије.
Лица наведена у ставу 1. овог члана имају право учешћа у расправи, без права одлучивања.
Акредитација се може одузети ако поменути представници не поштују Пословник Народне скупштине, Правилник о унутрашњем раду и друга акта којима се регулише понашање у просторијама Народне скупштине.
Предсједник радног тијела, односно други члан радног тијела кад предсједава сједници радног тијела може удаљити представника из става 1. и 3. овог члана ако не поштује Пословник Народне скупштине, Правилник о унутрашњем раду и друга акта којима се регулише понашање у просторијама Народне скупштине.
Члан 41.
Представници међународних организација, страних земаља и институција, могу присуствовати сједницама радних тијела на позив предсједника радног тијела.
Представници из става 1. овог члана дужни су поштовати Пословник Народне скупштине, Правилник о унутрашњем раду и друга акта којима се регулише понашање у просторијама Народне скупштине.
Члан 42.
Радно тијело има право да тражи од Владе, министарстава и посебних организација обавјештења која су му потребна за рад, као и друге податке којима располажу или су дужни да их прикупљају или евидентирају.
Члан 43.
Послије завршеног разматрања појединог питања, радно тијело подноси извјештај Народној скупштини и из реда својих чланова одређује извјестиоца.
Извјештај радног тијела садржи изнесена мишљења о питању које је разматрано и став о разматраном питању ако га је усвојило радно тијело.
Члан радног тијела може о заузетом ставу издвојити мишљење, што се на његов захтјев уноси у извјештај радног тијела.
Предсједник радног тијела потписује извјештај радног тијела и одговоран је за његову вјеродостојност.
Извјестилац се на сједници Народне скупштине, у складу са ставовима које је заузело радно тијело изјашњава у име радног тијела о питањима у вези са извјештајем, односно приједлогом радног тијела и не може измијенити приједлог или одустати од става радног тијела, ако га радно тијело није за то овластило.
Члан 44.
Члановима радног тијела изабраним из реда научних и стручних радника, поред накнаде трошкова, може се одредити и посебна награда за рад у радном тијелу.
Члан 45.
О раду на сједници радног тијела води се записник.
Записник садржи основне податке о раду на сједници, питањима која су разматрана, као и изнијета мишљења и ставове које је радно тијело усвојило.
Усвојени записник потписује предсједник радног тијела.
Записник се прије усвајања може користити само ако то предсједник радног тијела одобри.
На захтјев радног тијела, о раду појединих сједница радног тијела воде се стенографске биљешке или се сједница тонски снима, ако постоје техничке могућности.
Члан 46.
У току сједнице радног тијела може бити искључена јавност.
Одлуку о искључењу јавности доноси радно тијело, на основу образложеног приједлога предсједника или другог члана радног тијела или предлагача акта који се разматра.
Б. Посебне одредбе
[уреди]3.1. Комисије Народне скупштине
[уреди]Члан 47.
Комисије Народне скупштине су:
- Мандатно-имунитетска комисија;
- Комисија за избор и именовање;
- Административна комисија.
Мандатно-имунитетска комисија
Члан 48.
Мандатно-имунитетска комисија има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 49.
Мандатно-имунитетска комисија:
- разматра увјерења о избору народних посланика у Народној скупштини и извјештај органа за спровођење избора и подноси Народној скупштини извјештај с приједлогом за верификацију мандата;
- разматра престанак мандата појединих народних посланика и о томе подноси Народној скупштини извјештај са приједлогом за попуну мандата са одговарајуће изборне листе;
- разматра питања примјене и ускраћивања имунитета народних посланика у случајевима утврђеним Уставом и законом;
- разматра и друга питања у вези са мандатно-имунитетским правима народних посланика.
Извјештај из претходног става подноси се прије утврђивања дневног реда.
Комисија за избор и именовање
Члан 50.
Комисија за избор и именовање има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Листу кандидата за избор предсједника и чланова Комисије за избор и именовање подноси предсједник Народне скупштине, на основу претходног договора са предсједницима клубова посланика.
Предсједник Комисије за избор и именовање бира се из реда народних посланика политичке организације која је добила највећи број посланичких мјеста у Народној скупштини.
Члан 51.
Комисија за избор и именовање:
- утврђује приједлоге за избор, именовање и разрјешење из надлежности Народне скупштине, осим приједлога које утврђују други органи одређени Уставом, законом и овим пословником;
- сарађује са одговарајућим органима и организацијама у рјешавању кадровске политике у Републици;
- обезбјеђује демократско предлагање и утврђивање кандидата за носиоце функција које бира или именује Народна скупштина, а Комисија предлаже;
Административна комисија
Члан 52.
Административна комисија има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народник посланика у Народној скупштини.
Члан 53.
Административна комисија:
- одлучује о материјалним и другим условима за рад Народне скупштине Републике Српске;
- утврђује приједлог за обезбјеђење средстава у буџету за рад Народне скупштине Републике Српске, на приједлог предсједника и генералног секретара Народне скупштине;
- разматра Нацрт и Приједлог буџета у дијелу средстава предвиђених за Народну скупштину Републике Српске;
- припрема и предлаже прописе којима се утврђују питања остваривања права и дужности посланика;
- доноси прописе о накнадама и другим примањима народних посланика и функционера које бира или именује Народна скупштина, као и функционера којима је престала функција;
- обавља послове у вези са обезбјеђењем службених станова за потребе народних посланика и функционера, располаже тим становима, одлучује о њиховом додјељивању на коришћење, замјени и једнократном преносу права коришћења у складу са законом;
- доноси појединачне акте о статусним питањима народних посланика и функционера, а које бира и именује Народна скупштина, ако законом није другачије одређено;
- одлучује о привременом смјештају функционера које бира или именује Народна скупштина;
- усваја годишњи план инвестиција у Народној скупштини Републике Српске и контролише његово спровођење;
- одлучује о појединачним набавкама основних средстава у оквиру одобрених средстава у буџету, на приједлог генералног секретара;
- одлучује о смјештају народних посланика на приједлог генералног секретара;
- утврђује накнаде и награде за рад стручним и научним радницима, за рад у радним тијелима;
- даје сагласност на акте службе других органа када је законом предвиђено да на те акте сагласност даје радно тијело Народне скупштине и ради друге послове предвиђене посебним прописом;
- обавља и друге послове из надлежности Народне скупштине када то затражи Народна скупштина.
3.2. Стални одбори Народне скупштине
[уреди]Члан 54.
Стални одбори Народне скупштине су:
1. Одбор за уставна питања;
2. Законодавни одбор;
3. Одбор за политички систем, правосуђе и управу;
4. Одбор за ревизију;
5. Одбор за привреду и финансије;
6. Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања;
7. Одбор за заштиту животне средине;
8. Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу;
9. Одбор за безбједност;
10. Одбор за образовање, науку, културу и информисање;
11. Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор;
12. Одбор за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника;
13. Одбор једнаких могућности;
14. Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду;
15. Одбор за борачко-инвалидску заштиту;
16. Одбор за здравство, рад и социјалну политику;
17. Одбор за питања младих;
18. Одбор за праћење спровођења процеса приватизације;
19. Одбор за трговину и туризам.
Одбор за уставна питања
Члан 55.
Одбор за уставна питања има 11 чланова: предсједника, замјеника предсједника и девет чланова.
Предсједник, замјеник и пет чланова одбора бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а четири члана из реда научних и стручних радника.
Чланови из реда научних и стручних радника немају право одлучивања.
Предсједник Народне скупштине је по функцији предсједник Одбора за уставна питања.
Члан 56.
Одбор за уставна питања:
- прати и проучава примјену и остваривање Устава;
- разматра питања у вези са усаглашавањем закона са Уставом и начелна питања уставног карактера и организује рад на изучавању развоја уставног система;
- иницира и предлаже Народној скупштини мјере ради ефикаснијег остваривања Устава;
- разматра приједлоге да се приступи промјени Устава, према нацрту амандмана, а након јавне расправе о нацрту утврђује приједлог уставних амандмана, а по потреби и приједлог уставног закона за спровођење уставних амандмана;
- разматра обавјештења, приједлоге и мишљења Уставног суда Републике Српске о остваривању уставности и законитости;
- утврђује одговор Уставном суду Републике Српске и Уставном суду Босне и Херцеговине поводом покренутог поступка за оцјену уставности закона или уставности и законитости других општих аката пред Уставним судом;
- разматра приједлоге о продужењу, односно скраћењу мандата народних посланика;
- обавља и друге послове у вези са остваривањем Устава и развојем уставног система.
Законодавни одбор
Члан 57.
Законодавни одбор има 11 чланова: предсједника, замјеника предсједника и девет чланова.
Предсједник, замјеник предсједника и пет чланова одбора бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а четири члана из реда стручњака из области права.
Члан 58.
Законодавни одбор:
- разматра нацрте и приједлоге закона и других аката које доноси Народна скупштина са становишта њихове усклађености са Уставом и правним системом, као и у погледу правне обраде;
- разматра приједлоге и захтјеве за давање аутентичних тумачења закона и других аката, даје о томе мишљење Народној скупштини и утврђује приједлоге аутентичног тумачења;
- прати изграђивање правног система и даје Народној скупштини мишљења и приједлоге о начелним питањима изграђивања тог система;
- подноси приједлог Пословника Народне скупштине;
- даје мишљења и приједлоге о уговорима када Народна скупштина учествује у њиховом закључивању;
- учествује у припремању дијела Програма рада Народне скупштине који се односе на законодавну дјелатност;
- утврђује пречишћене текстове закона и других општих аката у Народној скупштини, ако је овлашћена;
- ради друге послове које одреди предсједник Народне скупштине или Народна скупштина.
Члан 59.
Када, у вези са приједлогом закона или другог општег акта, радна тијела Народне скупштине предлажу измјене и допуне, Законодавни одбор их разматра прије расправљања у Народној скупштини и о њима даје Народној скупштини мишљење и приједлоге.
Законодавни одбор доставља своја мишљења и приједлоге радном тијелу које је разматрало приједлоге закона или других општих аката на његов захтјев.
Члан 60.
Законодавни одбор даје Народној скупштини мишљења и приједлоге у вези са амандманима на приједлог закона или другог акта који се поднесу благовремено прије сједнице Народне скупштине.
Члан 61.
Ако се на сједници Народне скупштине, приликом разматрања приједлога закона или другог акта предложе битне измјене и допуне, Одбор на тражење Народне скупштине даје мишљења, односно приједлоге у вези са предложеним измјенама и допунама.
Одбор за за политички систем, правосуђе и управу
Члан 62.
Одбор за политички систем, правосуђе и управу има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 63.
Одбор за политички систем, правосуђе и управу, разматра питања у областима у којима Народна скупштина доноси законе и друге опште акте, а који се односе на:
- оснивање, организацију и функционисање органа власти и државне управе;
- територијалну организацију Републике и локалну самоуправу;
- политичко организовање и удруживање грађана, вјерске заједнице, изборни систем и референдум;
- људска права, слободе, дужности човјека и грађанина;
- остваривање равноправности народа;
- организацију ресора унутрашњих послова;
- организацију и рад правосудних органа, адвокатуре, нотара и других видова правне помоћи;
- имовинско-правне и облигационе односе;
- премјер и катастар некретнина;
- евиденцију добара и експропријацију;
- казнену политику и систем извршења санкција;
- судске и управне поступке, амнестију и помиловање;
- држављанство, пребивалиште и боравиште грађана, матичне књиге, лична имена и личне карте;
- републичке празнике, републичка одликовања, награде и друга признања;
- републичке симболе;
- брак и породицу, старатељство и насљеђивање;
- права, дужности и одговорности носилаца јавних функција и
- друга питања из надлежности Народне скупштине, када то тражи Народна скупштина.
Одбор за ревизију
Члан 64.
Одбор за ревизију има предсједника и осам чланова који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 65.
Одбор за ревизију:
- разматра извјештаје по обављеним ревизијама Главне службе за ревизију буџетских и других правних лица;
- разматра годишње планове за ревизију Главне службе за ревизију;
- даје иницијативу за професионалну оцјену рада Главне службе за ревизију сваке четири године;
- разматра извјештај службе која је вршила професионалну оцјену рада Главне службе за ревизију;
- по потреби захтијева од Главне службе за ревизију да изврши посебне ревизије;
- одређује плату и накнаде главног ревизора и замјеника главног ревизора;
- даје приједлоге Народној скупштини о смањењу буџета буџетских корисника, на основу налаза и препорука из извјештаја о ревизији;
- усваја годишњи буџетски захтјев Главне службе за ревизију;
- разматра и друга питања из надлежности Народне скупштине, кад то тражи Народна скупштина.
Одбор за привреду и финансије
Члан 66.
Одбор за привреду и финансије има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 67.
Одбор за привреду и финансије разматра питања из надлежности Народне скупштине која се односе на:
- друштвено-економски и технолошки развој Републике;
- планирање и друштвени план Републике;
- развој мање развијених општина и региона;
- расподјелу добити и обавезно удруживање средстава;
- енергетику, рудно благо и друга привредна богатства;
- саобраћај и везе, изградњу и одржавање саобраћајница, изградњу инвестиционих објеката;
- стамбену политику, комуналне дјелатности, грађевинско земљиште, просторно и урбанистичко планирање;
- Агенцију за банкарство Републике Српске;
- финансирање општих потреба;
- порезе, таксе и друге дажбине;
- зајмове и задужења Републике;
- игре на срећу;
- осигурање имовине и лица;
- републички буџет и завршни рачун буџета;
- финансирање бржег развоја мање развијених општина и региона и допунска средства општинама;
- кредитно-монетарни, девизни и банкарски систем, финансијске организације које прикупљају штедне улоге и штедњу;
- друга питања из области привреде и финансија када то тражи Народна скупштина.
Одбор за привреду и финансије у оквиру своје надлежности разматра приједлоге и захтјеве Привредне коморе и Синдиката, које му они упуте.
Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
Члан 68.
Одбор за праћење стања у области пензијско- инвалидског осигурања има предсједника и шест чланова.
Предсједник и четири члана бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а два члана из Удружења пензионера Републике Српске.
Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања:
- разматра информације Владе Републике Српске и Фонда пензијског и инвалидског осигурања о стању у области пензијског и инвалидског осигурања;
- разматра информације Удружења пензионера Републике Српске, које се односе на положај пензионера;
- обавјештава Народну скупштину о стањима и уоченим проблемима материјалног положаја и остваривања законских права пензионера;
- расправља у поступку доношења закона и других аката, који се односе на интересе и права пензионера;
- разматра и друга питања.
Одбор за заштиту животне средине
Члан 69.
Одбор за заштиту животне средине има предсједника, замјеника предсједника и седам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 70.
Одбор за заштиту животне средине разматра питања из надлежности Народне скупштине која се односе на:
- област заштите и унапређења животне средине,
- очување, развој и рационално коришћење природних ресурса,
- питања из области пољопривреде и пољопривредног земљишта, задругарства и села, шуме и шумског земљишта, воде и водотоке, енергетику, дивљач и рибе, рудно благо и друга природна богатства,
- спречавања и отклањања загађивања природних ресурса, као и друге начине и изворе угрожавања животне средине.
Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу
Члан 71.
Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу има девет чланова: предсједника и осам чланова.
Предсједник и пет чланова бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а три члана из реда стручњака у области међународних односа, међународног права или дипломатије.
Чланови одбора по правилу треба да активно познавају један свјетски језик.
Члан 72.
Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу разматра питања која се односе на:
- успостављање сарадње са страним и међународним организацијама и представницима у Републици Српској, нарочито у циљу приближавања Републике Српске и Босне и Херцеговине европским интеграционим процесима,
- праћење усклађености прописа које доносе Народна скупштина и Влада са прописима и стандардима Европске уније,
- разматрање питања међународних, политичких и економских односа од посебног интереса за Републику,
- успостављање и одржавање везе, те разматрање сарадње са парламентима Србије и Црне Горе, у складу са Уставом,
- успостављање и одржавање везе и сарадње са парламентима у земљама региона и другим земљама,
- анализирање мреже и функционисање представника и представништава Републике Српске у иностранству,
- разматрање заступљености и учешћа представника из Републике Српске у раду представништава Босне и Херцеговине у иностранству,
- разматрање споразума које Република закључи са државама и међународним организацијама, уз пристанак Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.
Одбор за безбједност
Члан 73.
Одбор за безбједност има предсједника, замјеника и пет чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Предсједник и замјеник предсједника су увијек из различитих парламентарних странака, од којих је један из састава парламентарне већине, а други из опозиције.
Члан 74.
Одбор за безбједност, поред осталог, бави се сљедећим:
- разматра стање припрема за одбрану у Републици Српској и предлаже мјере Народној скупштини за утврђивање политике безбједности;
- прати активности институција и органа безбједности у Републици Српској, у циљу увида у остваривање зацртане политике у овим областима, те може тражити да доставе информације о активностима и предузетим мјерама по сваком питању из њиховог домена рада;
- разматра, даје сугестије и мишљење на законске пројекте из oбласти безбједности, као и на друге законске пројекте који су у вези са одбраном и безбједношћу;
- учествује у расправи и доношењу буџета у области безбједности у Републици Српској, редовно прати остваривање буџета у овим областима, разматра извјештаје Главне ревизије о контроли финансијског извјештаја институција у овој области и о томе доставља извјештаје Народној скупштини;
- разматра питања из домена рада органа и институција безбједности, даје мишљење, ставове и препоруке, те предлаже Народној скупштини предузимање одговарајућих мјера;
- остварује увид и учествује у контроли законитости рада органа и институција безбједности;
- о актуелним питањима из безбједности може организовати отворене или затворене расправе пред одбором, у циљу провјере ставова и формирања коначних приједлога за Народну скупштину;
- обавјештава Народну скупштину о стању и уоченим проблемима у области одбране и безбједности, до којих дође у свом раду, те предлаже предузимање одговарајућих мјера;
- врши парламентарни надзор у области безбједности у складу са законом.
Одбор за образовање, науку, културу и информисање
Члан 75.
Одбор за образовање, науку, културу и информисање има предсједника и осам чланова.
Предсједник и пет чланова бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а три члана бирају се из реда стручњака из области образовања, науке, културе и информисања.
Члан 76.
Одбор за образовање, науку, културу и информисање разматра питања из надлежности Народне скупштине која се односе на:
- образовање, васпитање, науку, културу, техничку културу и информисање;
- издавачку и библиотечку дјелатност;
- заштиту споменика културе;
- коришћење архивске грађе и историјског насљеђа и обиљежавање историјских догађаја.
Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
Члан 77.
Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор има предсједника и шест чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 78.
Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор:
- испитује и разматра представке и приједлоге које грађани, предузећа и друге организације и заједнице упућују Народној скупштини и, према потреби, предлаже надлежним органима и организацијама мјере рјешавања питања и проблема изнијетих у приједлозима и о томе обавјештава подносиоце;
- проучава представке и приједлоге којим грађани, предузећа и друге организације и заједнице указују на недостатке у закону и другим актима који произилазе из неодговарајућих рјешења или указују на неправилно спровођење њихових одредаба од надлежних органа, ради предузимања потребних мјера и о томе обавјештава Народну скупштину;
- сарађује са омбудсменима Републике Српске и Босне и Херцеговине;
- прати и разматра питања и појаве у вези са спровођењем политике и извршавања закона и других прописа и аката који се односе на располагање средствима, расподјелу добити, заштиту својине, начин остваривања права и дужности државних органа, предузећа и других организација и заједница;
- обавјештава Народну скупштину о уоченим проблемима поводом разматрања представки и приједлога и предлаже предузимање потребних мјера.
Члан 79.
Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор може на основу сопствене иницијативе или на захтјев Народне скупштине поднијети извјештај о свом раду са запажањима и приједлозима за предузимање неопходних мјера.
Одбор за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника
Члан 80.
Одбор за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника има предсједника и шест чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 81.
Одбор за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника:
- остварује контролу законитости рада органа и институција који у дјелокругу свог рада обављају послове од значаја за остваривање права избјеглица, расељених лица и повратника;
- обавјештава Народну скупштину о стању и уоченим проблемима у области остваривања права избјегла, расељених лица и повратника.
Одбор једнаких могућности
Члан 82.
Одбор једнаких могућности има предсједника и шест чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини.
Члан 83.
Одбор једнаких могућности утврђује и прати спровођење политике равноправности и заштите људских права, а у поступку доношења закона и других прописа има права и дужности надлежног радног тијела у подручју које се односи на остваривање равноправности и заштиту људских права с обзиром на националну, вјерску, расну и полну припадност, социјални статус и старосну доб, као и заштиту лица са инвалидитетом и смањеном радном способношћу.
Одбор активно учествује у поступку унапређивања права на равноправност и заштиту грађана и предлаже мјере за уклањање свих облика дискриминације, а посебно која се односе на рад и запошљавање, социјалну и здравствену заштиту, образовање, изборно законодавство, културу и информисање и заштиту од насиља у породици.
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
Члан 84.
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду има девет чланова: предсједника, замјеника предсједника и седам чланова.
Предсједник и пет чланова бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а три члана из реда научних и стручних радника из области пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Члан 85.
Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду:
- разматра стратегију развоја пољопривреде и сеоских подручја;
- прати производњу и промет хране (биљног и анималног поријекла);
- прати промет свих врста хемијских средстава у производњи хране;
- разматра заштиту биљака и животиња од болести и штеточина;
- прати стање пољопривредног земљишта, шумског земљишта, воде, водотока и обале;
- разматра инфраструктуру сеоског подручја;
- прати стање у области узгоја дивљачи и рибе;
- разматра стратегију развоја и експлоатацију шума.
Одбор за борачко-инвалидску заштиту
Члан 86.
Одбор за борачко-инвалидску заштиту има предсједника и осам чланова.
Предсједник и пет чланова бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини, а три члана из реда бораца, породица погинулих бораца, инвалида и цивилних жртава рата.
Члан 87.
Одбор за борачко-инвалидску заштиту у дјелокругу свог рада:
- прати спровођење и утврђивање политике која се односи на посебну заштиту права ове популације;
- прати питања остваривања посебних права бораца, војних и цивилних инвалида и породица погинулих и несталих;
- води рачуна о заштити војних и цивилних инвалида из Другог свјетског рата;
- брине се о стандарду, социјалном статусу, образовању, школовању и другим потребама ове популације.
Одбор за здравство, рад и социјалну политику
Члан 88.
Одбор за здравство, рад и социјалну политику има предсједника и осам чланова, од којих се шест бирају из реда народних посланика, а три из реда стручњака у области здравства, рада и социјалне политике.
Одбор за здравство, рад и социјалну политику у дјелокругу свог рада разматра питања која се односе на:
- здравствено осигурање,
- дјечију заштиту,
- социјалну политику,
- заштиту старих и изнемоглих лица,
- питања из области рада и радних односа,
- заштиту на раду
- запошљавање.
Одбор се бави праћењем и утврђивањем спровођења политике у поступку доношења закона, који се односе на социјално осигурање, здравствену заштиту и организацију здравствене службе, социјалну заштиту и друге дијелове система социјалне сигурности.
Одбор за питања младих
Члан 89.
Одбор за питања младих има девет чланова, предсједника и осам чланова. Предсједник и четири члана бирају се из реда народних посланика, а четири члана из реда представника омладинских организација.
Одбор за питања младих разматра:
- положај младих у друштву,
- заштиту дјеце и младих,
- развој спорта и физичке културе.
Одбор се бави праћењем и спровођењем политике у поступку доношења закона који регулишу питања положаја младих.
Одбор за праћење спровођења процеса приватизације
Члан 90.
Одбор за праћење спровођења процеса приватизације има предсједника и осам чланова, који се бирају из реда народних посланика у Народној скупштини Републике Српске.
Члан 91.
Одбор за праћење спровођења процеса приватизације:
- разматра планове рада и извјештаје о раду организација задужених за спровођење процеса приватизације, посебно у дијелу који се односи на планове и спровођење планова приватизације државног капитала;
- по потреби подноси захтјев надлежној организацији за подношење информације о појединачним поступцима приватизације;
- разматра извјештаје надлежног органа о извршеној ревизији приватизације државног капитала у предузећима и банкама;
- подноси извјештај Народној скупштини по разматраним извјештајима надлежних органа и организација за спровођење приватизације и ревизије приватизације државног капитала у предузећима и банкама;
- разматра и друга питања из надлежности Народне скупштине, када то затражи Народна скупштина.
Одбор за трговину и туризам
Члан 92.
Одбор за трговину и туризам има предсједника и осам чланова. Предсједник и пет чланова Одбора бирају се из реда народних посланика у Народној скупштини Републике Српске, а три члана из реда стручњака у области трговине и туризма.
Члан 93.
Одбор за трговину и туризам разматра питања из надлежности Народне скупштине која се односе на:
- друштвену контролу цијена, тржишта, промет производа и услуга, ренту и робне резерве;
- изградњу инвестиционих објеката у области трговине и туризма;
- контролу мјера, заштиту проналазака, техничка унапређења, жигове, знакове и поријекло производа, стандарде, техничке нормативе и норме квалитета производа;
- порезе, таксе и друге дажбине у области трговине и туризма;
- републички буџет и завршни рачун буџета;
- туризам и угоститељство;
- туристичку информативно-пропагандну дјелатност;
- друга питања из области трговине и туризма када то затражи Народна скупштина.
Анкетни одбор
Члан 94.
Анкетни одбор образује се из реда народних посланика као повремено тијело за извршавање посебних задатака одређених одлуком о његовом оснивању.
Члан 95.
Народна скупштина може образовати анкетне одборе ради сагледавања стања у одређеној области или утврђивања чињеница о одређеним појавама или појединим догађајима, посебно у вршењу контроле над радом појединих републичких органа или организација, или носилаца јавних функција.
Одлуком о образовању анкетног одбора утврђује се састав и задатак одбора.
Анкетни одбор не може вршити истражне или друге судске радње.
Анкетни одбор има право да тражи од државних органа и одговарајућих организација исправе, податке и обавјештења, као и да узима потребне изјаве од појединаца.
Послије обављања задатака, Анкетни одбор подноси Народној скупштини извјештај са приједлогом мјера.
Одбор престаје са радом када Народна скупштина на сједници одлучи о његовом извјештају.
4. Клубови посланика
[уреди]Члан 96.
Клуб посланика представља предсједник клуба посланика или његов замјеник.
Ако клуб посланика представља замјеник предсједника, односно овлашћени представник, он преузима овлашћење предсједника клуба.
У току засједања Народне скупштине клуб посланика може овластити једног свог члана да представља клуб по одређеној тачки дневног реда, о чему предсједник клуба обавјештава предсједника Народне скупштине, најкасније до отварања расправе по тој тачки дневног реда.
Члан 97.
Предсједник клуба посланика, у писаном облику, обавјештава предсједника Народне скупштине о промјени састава клуба.
Приликом приступања нових чланова клубу посланика, предсједник клуба доставља предсједнику Народне скупштине њихове потписане изјаве о приступању.
Члан 98.
Стручне и административно-техничке послове за потребе клуба посланика обавља Служба Народне скупштине.
Генерални секретар Народне скупштине обезбиједиће клубовима посланика, према могућностима, просторне и друге техничке услове за рад.
Члан 99.
Поредак клубова посланика одређује се у складу са њиховом бројношћу.
Састав комисија и других радних тијела Народне скупштине као и именовање предсједника ових тијела у пропорцији је са снагом клуба посланика, односно посланичке групе.
5. Остваривање права и дужности народних посланика
[уреди]Члан 100.
Народни посланик почиње да остварује права и дужности утврђене Уставом Републике, законом и Пословником Народне скупштине, верификацијом дана избора.
Народни посланик је дужан да присуствује сједницама Народне скупштине и радног тијела чији је члан и да учествује у њиховом раду и одлучивању.
Народни посланик може да учествује и у раду радних тијела Народне скупштине у којима није члан, без права одлучивања.
Члан 101.
Посланичку групу представља одређени народни посланик.
Посланичка група учествује у раду Народне скупштине, у складу са овим пословником.
Члан 102.
Сваки народни посланик у Народној скупштини се понаша у складу са својим убјеђењем и својом савјешћу када је у питању његов говор и дјеловање и његово учешће у гласању и изборима у Народној скупштини.
Народна скупштина доноси Кодекс о етичком понашању народних посланика, којим се утврђују правила о понашању народних посланика у обављању посланичких дужности.
Члан 103.
Народни посланик који је спријечен да присуствује сједници Народне скупштине, односно сједници радног тијела Народне скупштине, или из одређеног разлога треба да у току рада напусти сједницу, дужан је да о томе благовремено обавијести предсједника Народне скупштине, односно предсједника одговарајућег радног тијела.
Члан 104.
Народни посланик има право и дужност да, у оквиру надлежности Народне скупштине, покреће иницијативу, даје приједлоге и поставља посланичка питања.
Члан 105.
Народни посланик има право да буде обавијештен о питањима чије му је познавање потребно ради обављања функције народног посланика.
Ради потпунијег обавјештења, народним посланицима се редовно достављају службене публикације Народне скупштине и други информативни материјали о питањима која су на дневном реду Народне скупштине.
Члан 106.
На тражење посланика Служба Народне скупштине, у оквиру свог дјелокруга и објективних могућности, пружа стручну помоћ и обавјештења.
Члан 107.
Народни посланик је дужан чувати државну тајну и податке повјерљиве природе, за вријеме трајања и по престанку мандата, и за то је одговоран у складу са законом.
Члан 108.
Народним посланицима се издаје посланичка легитимација.
Посланичка легитимација садржи: име и презиме народног посланика, имунитетска права посланика и друга права која посланик може да остварује на основу легитимације.
Садржај, облик и начин вођења евиденције посланичких легитимација уређује се одлуком коју доноси предсједнишво Народне скупштине.
Генерални секретар Народне скупштине стара се о издавању и евиденцији издатих посланичких легитимација.
Члан 109.
Народни посланици Народне скупштине се бирају на период утврђен Изборним законом.
Народни посланици могу поднијети оставку на посланичку дужност у писменој форми, коју предају предсједнику Народне скупштине.
Предсједник Народне скупштине оставку доставља свим народним посланицима.
Народна скупштина на првој сједници утврђује, да је даном одржавања те сједнице народном посланику престао мандат.
Члан 110.
Народни посланик од дана верификације избора у Народној скупштини, односно од ступања на посланичку дужност до дана престанка мандата има право на новчана примања и друга права, у складу са прописима.
Народни посланик за вријеме посланичког мандата има право да заснује радни однос у Народној скупштини.
Одлуку о заснивању радног односа народних посланика у Народној скупштини доноси Административна комисија.
Члан 111.
Службени језици у Народној скупштини су: језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.
Службена писма су ћирилица и латиница.
Посланички имунитет
Члан 112.
Народни посланици уживају имунитет од дана верификације избора до дана престанка посланичког мандата, у складу са законом.
Посланици у Народној скупштини неће бити кривично или грађански одговорни за изражено мишљење или давање гласа или за било који поступак извршен у окрвиру њихових дужности у Народној скупштини Републике Српске.
Члан 113.
Народни посланици се могу позвати на имунитет у било које вријеме за поступке извршене у оквиру својих дужности у Народној скупштини, али се он не може сматрати општом препреком за кривично гоњење или покретање парничног поступка.
Поступци извршени у оквиру дужности посланика подразумијевају поступке који проистичу из дужности коју посланик обавља у Народној скупштини.
Члан 114.
Уколико, у току кривичног или парничног поступка, посланик изјави да је поступак који је основ за покретање кривичног или парничног поступка извршен у оквиру његових дужности које обавља у Народној скупштини, то питање ће се расправити и рјешавати одлуком надлежног суда.
IV - СЈЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]1. Припрема и сазивање сједнице
[уреди]Члан 115.
Сједницу Народне скупштине сазива предсједник Народне скупштине по сопственој иницијативи.
Предсједник Народне скупштине је дужан сазвати сједницу на захтјев 1/3 народних посланика, предсједника Републике и Владе.
Предлагач који је захтијевао сазивање сједнице доставља материјал о питању због којег тражи сазивање сједнице Народне скупштине.
Члан 116.
Приједлог дневног реда сједнице Народне скупштине припрема предсједник Народне скупштине, по правилу уз претходно усаглашавање на Колегијуму Народне скупштине.
У приједлог дневног реда сједнице Народне скупштине могу се уврстити само они приједлози аката који су припремљени у складу са Уставом, законом и овим пословником.
Члан 117.
Позив за сједницу Народне скупштине садржи нарочито: датум одржавања, мјесто, почетак рада сједнице и приједлог дневног реда.
Предсједник Народне скупштине позив за сједницу Народне скупштине упућује народним посланицима најмање 10 дана прије одржавања сједнице.
Изузетно, предсједник Народне скупштине може сазвати сједницу Народне скупштине у року краћем од 10 дана, а дневни ред за ову сједницу може предложити и на самој сједници, с тим да на почетку сједнице образложи такав поступак.
Приликом утврђивања дана одржавања сједнице Народне скупштине водиће се рачуна да засједање Народне скупштине не пада у дане државних празника, викенде и друге дане непогодне за одржавање сједнице Народне скупштине.
Члан 118.
О одржавању сједнице Народне скупштине предсједник Народне скупштине обавјештава предсједника Републике и Владу, као и представнике органа и организација чији се материјали разматрају на сједници.
Предсједник Народне скупштине може одлучити да се позиви и материјали са предложеним дневним редом сједнице Народне скупштине доставе и другим институцијама и представницима јавног и политичког живота.
Члан 119.
Представници невладиних организација, фондација, синдиката и других удружења грађана, регистрованих у складу са законом, могу присуствовати сједницама Народне скупштине на основу акредитације, коју додјељује Колегијум.
Акредитација се додјељује на годину дана, након објављеног јавног позива, у правилу на крају календарске године, и на транспарентан начин спроведеног процеса одобравања, оцијењују величину и важност заинтересованих субјеката, као и просторне и временске капацитете Народне скупштине.
Предсједник Народне скупштине може изузетно позвати и представнике других удружења и група грађана, уз сагласност Колегијума, ако се на сједници разматрају питања директно везана за наведене категорије.
Присуство сједницама лица из става 1. и 3. не значи и право обраћања на сједници Народне скупштине.
Акредитација се може одузети ако поменути представници не поштују Пословник Народне скупштине, Правилник о унутрашњем раду и друга акта којима се регулише понашање у просторијима Народне скупштине.
Предсједник Народне скупштине, односно потпредсједник кад предсједава сједницом, може удаљити представника из става 1. и 3. овог члана ако не поштује Пословник Народне скупштине, Правилник о унутрашњем раду и друга акта којима се регулише понашање у просторијима Народне скупштине.
Члан 120.
Сједнице Народне скупштине одржавају се у времену од 10,00 до 21,00 час, са прекидом у периоду од 15,00 до 17,00 часова. Народна скупштина, изузетно за поједине дане, може другачије да одлучи. Та одлука доноси се, по правилу, на почетку радног дана.
Предсједник Народне скупштине може да одложи час, односно дан почетка сједнице Народне скупштине уколико је на приједлоге аката из предложеног дневног реда сједнице поднијет већи број амандмана које Влада и надлежна радна тијела Народне скупштине не могу да размотре прије одређеног почетка сједнице, о чему благовремено обавјештава народне посланике.
У случају из претходног става не помјера се рок за подношење амандмана утврђен овим пословником. Почетак и прекид, односно завршетак засједања Народне скупштине симблично се означава употребом „скупштинског чекића“.
2. Отварање сједнице и учешће на сједници
[уреди]Члан 121.
Предсједник Народне скупштине отвара сједницу Народне скупштине и утврђује да ли постоји кворум за рад Народне скупштине.
Кворум за рад Народне скупштине постоји ако је на сједници Народне скупштине присутно више од половине укупног броја народних посланика.
Кворум се утврђује примјеном електронског система за гласање, на тај начин што је сваки посланик дужан да се идентификује, при уласку на одређено мјесто у сали, убацивањем идентификационе картице у посланичку јединицу.
Ако народни посланик изрази сумњу у постојање кворума утврђеног примјеном електронског система за гласање, предсједник Народне скупштине ставља на увид рачунарски извод присутних народних посланика.
Народни посланик који је изразио сумњу у постојање кворума може да затражи да се кворум утврди прозивањем посланика, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.
Члан 122.
На почетку рада Народне скупштине, сваког дана када Народна скупштина засједа, предсједник Народне скупштине обавјештава Народну скупштину о народним посланицима који су спријечени да присуствују сједници Народне скупштине, као и о томе ко је позван на сједницу.
Истовремено, предсједник Народне скупштине даје потребна објашњења у вези са радом на сједници и другим питањима.
3. Ток сједнице
[уреди]Члан 123.
Прије утврђивања дневног реда усваја се записник са претходне сједнице Народне скупштине.
Изузетно, уколико је записник претходне сједнице уручен народним посланицима непосредно прије почетка сједнице, усвајање записника ће се обавити на крају сједнице, односно послије посљедње тачке дневног реда.
Народни посланик може ставити примједбе на записник са претходне сједнице и тражити да се у њему изврше одговарајуће измјене или допуне.
О основаности примједаба на записник одлучује се на сједници Народне скупштине, без њиховог разматрања.
Предсједник Народне скупштине утврђује да је усвојен записник на који нису стављене примједбе, односно записник у коме су, према усвојеним примједбама, унесене одговарајуће измјене и допуне.
Члан 124.
Народни посланик, члан Владе и други учесници учествују у раду сједнице са мјеста које му припада уз коришћење расположивих техничких могућности.
Мјесто народног посланика, клуба посланика, посланичке групе, Владе и другог учесника на сједници одређује Колегијум Народне скупштине.
Члан 125.
У скупштинској сали постоји издвојена говорница.
Ову говорницу користе: предсједник Републике, потпредсједници Републике, предсједник и потпредсједници Народне скупштине, предсједавајући Вијећа народа, предсједник Владе, министар финансија у Влади Републике Српске, када образлаже буџет Републике Српске и гости, кад се обраћају Народној скупштини.
Члан 126.
Предсједник Народне скупштине одредиће паузу, ако то захтијевају околности у раду сједнице и на захтјев посланичких клубова.
У случају прекида сједнице, предсједник Народне скупштине одређује вријеме одржавања наставка сједнице Народне скупштине.
А. Дневни ред
[уреди]Члан 127.
Ако нико од народних посланика или других овлашћених предлагача закона не поднесе у писменом облику приговор на предложени дневни ред најкасније 24 часа прије заказане сједнице Народне скупштине, предложени дневни ред, који је претходно размотрен на Колегијуму Народне скупштине, сматра се усаглашеним.
Члан 128.
Народни посланици, одбори и друга радна тијела Народне скупштине и Влада могу предлагати измјене и допуне предложеног дневног реда.
Приједлози се достављају предсједнику Народне скупштине у писаној форми, најкасније 24 часа прије почетка сједнице.
Предмети за које надлежни одбор предлаже скидање са дневног реда и уврштавање у дневни ред сљедеће сједнице скидају се са дневног реда, без расправе и гласања. Скидање није могуће за предмете који су већ једном скинути с дневног реда.
Поједине тачке дневног реда се расправљају по одређеном редослиједу. У вријеме засједања Народна скупштина може највише два пута промијенити редослијед расправе, по појединим тачкама дневног реда, ако се томе не противи најмање 1/3 народних посланика.
При утврђивању дневног реда Народна скупштина одлучује сљедећим редом о приједлозима:
- за хитни поступак;
- да се поједине тачке повуку из приједлога;
- да се дневни ред прошири;
- за спајање расправе;
- за промјену редослиједа појединих тачака.
Члан 129.
О предложеним измјенама и допунама дневног реда обавља се претрес, у коме могу учествовати:
- предлагач промјене дневног реда, односно овлашћени представник групе предлагача;
- предлагач акта на који се промјена односи, односно овлашћени представник групе предлагача аката, ако се захтијева да се приједлог акта повуче из дневног реда.
Учешће у претресу може трајати најдуже пет минута.
Учесници у претресу из става 1. могу највише два пута узимати учешће у претресу о допуни дневног реда или повлачењу појединих тачака из приједлога дневног реда по појединачном приједлогу.
Члан 130.
Народна скупштина одлучује о сваком приједлогу за измјену и допуну предложеног дневног реда.
Нове тачке које су уврштене у дневни ред на основу приједлога за допуну дневног реда, приједлога за спајање расправе или приједлога за хитан поступак, уврстиће се у дневни ред по редослиједу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослијед разматрања, о чему се Народна скупштина изјашњава без претреса.
О дневном реду у цјелини Народна скупштина одлучује без претреса.
Члан 131.
Послије усвајања дневног реда прелази се на разматрање појединих питања према утврђеном редослиједу.
Народна скупштина може, у току сједнице, без претреса, извршити измјене у редослиједу тачака дневног реда, уз сагласност предлагача одговарајућих аката.
Б. Разматрање
[уреди]Члан 132.
На сједници се разматра свако питање које је на дневном реду прије него што се о њему одлучује, осим ако је овим пословником одређено другачије или се на самој сједници закључи да се о неком питању одлучује без разматрања.
Предсједник или овлашћени представник клуба може најавити одсуство свих чланова посланичког клуба у току расправе о појединим тачкама дневног реда, али у том случају је дужан навести разлоге за такво одсуство.
Члан 133.
По отварању претреса сваке тачке дневног реда сједнице Народне скупштине право да добију ријеч имају по сљедећем редослиједу:
- предлагач акта, односно овлашћени представник групе предлагача акта;
- извјестиоци надлежних одбора;
- народни посланици који су на сједницама одбора издвојили мишљење;
- предсједници клубова или овлашћени представници клубова, односно представници посланичких група;
- представник Владе, ако Влада није предлагач акта;
- народни посланици по редослиједу пријављивања.
Члан 134.
Вријеме излагања народног посланика износи највише десет минута.
Народни посланик само једном може учествовати у излагању по свакој тачки дневног реда.
Предсједник клуба или умјесто њега овлашћени представник клуба, може два пута учествовати у излагању по једној тачки дневног реда.
Предлагач, односно овлашћени представник предлагача акта има право да у првом обраћању и у завршној ријечи говори два пута дуже од времена одређеног за излагање народних посланика. У току претреса приједлога предлагач има право да још једном добије ријеч ради давања образложења, у трајању одређеном за излагање народних посланика.
Завршна ријеч даје се након завршене посланичке расправе.
Извјестиоци надлежних одбора имају право да у првом обраћању говоре два пута дуже од времена одређеног за излагање народних посланика. Извјестиоци надлежних одбора могу говорити и преко реда, ако то захтијева потреба претреса, о чему одлучује предсједник Народне скупштине, с тим што не могу говорити дуже од времена предвиђеног за излагање народних посланика.
Предсједнику Владе предсједник Народне скупштине даје ријеч када је затражи и на њега се не односи ограничење у погледу времена излагања.
Излагање Предсједника Републике у Народној скупштини је без ограничења, а излагање свих осталих гостију не може бити појединачно дуже од времена за излагање народног посланика, осим ако за то не добију сагласност предсједника Народне скупштине.
Члан 135.
Предлагач, односно овлашћени представник предлагача акта на почетку свог излагања може затражити да му Народна скупштина одобри дуже времена за излагање, с тим што мора навести колико временско продужење тражи и образложити зашто то чини.
О овом приједлогу Народна скупштина одлучује без претреса.
Члан 136.
Предсједник Народне скупштине, када предсједава сједницом Народне скупштине, ако жели да учествује у претресу, препушта предсједавање једном од потпредсједника Народне скупштине.
Члан 137.
Предсједник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине када утврди недостатак кворума на сједници Народне скупштине, док се кворум не обезбиједи.
Предсједник Народне скупштине може одредити паузу у раду сједнице Народне скупштине, да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.
Предсједник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине и у другим случајевима, ако то Народна скупштина закључи.
Предсједник Народне скупштине обавијестиће народне посланике о наставку сједнице.
Члан 138.
Када се обави разматрање свих тачака дневног реда и одлучивање по њима, предсједник Народне скупштине закључује сједницу Народне скупштине.
Члан 139.
Народном посланику који жели да говори о повреди овог пословника, предсједник Народне скупштине даје ријеч одмах по завршеном излагању претходног говорника.
Народни посланик је дужан да наведе која је одредба Пословника по његовом мишљењу повријеђена, да је цитира и образложи у чему се састоји повреда, с тим што може говорити најдуже три минуте.
Предсједник Народне скупштине је дужан да након тога да објашњење.
Ако и послије објашњења предсједника Народне скупштине посланик остаје при томе да је Пословник повријеђен, предсједник Народне скупштине позива Народну скупштину да, без претреса, одлучи о том питању.
Члан 140.
Уколико се народни посланик у свом излагању на сједници Народне скупштине изрази о другом народном посланику или члану Владе, наводећи његово име, презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, народни посланик или члан Владе на кога се излагање односи има право на реплику.
Уколико се изрази односе на посланички клуб, односно парламентарну странку, право на реплику има предсједник клуба, односно представник парламентарне странке.
Народном посланику који се пријави за реплику, предсједник Народне скупштине одмах даје ријеч, а реплика не може да траје дуже од три минута.
Реплика на реплику је дозвољена два пута.
Није дозвољена реплика након завршне ријечи. Изузетно, предсједник Народне скупштине може дозволити реплику након завршне ријечи представнику клуба посланика, односно посланичке групе, ако је у завршној ријечи изнесено увредљиво излагање посланичком клубу, односно посланичкој групи, које може трајати три минуте.
Члан 141.
Народни посланик или члан Владе има право да у времену трајања од три минута исправи изнесени податак од стране другог посланика или члана Владе, уколико је по њему нетачан навод.
Исправка се може вршити само једном.
Члан 142.
Народни посланици дужни су да поштују достојанство Народне скупштине.
Народни посланици дужни су да се једни другим обраћају са уважавањем.
Није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцјена које се односе на приватни живот других лица.
За вријеме говора народног посланика или других учесника у претресу није дозвољено добацивање, ометање говорника на други начин, нити било какво друго понашање које угрожава слободу говора.
Члан 143.
На сједници Народне скупштине нико не може говорити прије него што затражи и добије ријеч од предсједника.
Члан 144.
Народни посланик или други учесник у разматрању одређених питања може говорити само о питањима која су на дневном реду. Ако се говорник удаљи од дневног реда, предсједник ће га упозорити на дневни ред.
Уколико се говорник и послије упозорења не држи дневног реда, предсједник може да му одузме ријеч.
Нико не може прекидати говорника нити га опомињати, осим предсједника Народне скупштине, у случајевима предвиђеним Пословником.
Члан 145.
Разматрање појединих питања је јединствено, ако овим пословником није другачије одређено.
Ако се разматра промјена Устава, прво се разматрају општа питања, а затим појединости.
Када се приликом разматрања питања од општег политичког значаја предлаже доношење декларације, резолуције или препоруке, као и када се разматра приједлог Пословника Народне скупштине или другог општег акта из дјелокруга Народне скупштине, на сједници се може одлучити да се таква питања разматрају одвојено у начелу и појединостима.
У току општег разматрања приједлога расправља се о приједлогу у начелу и могу се износити мишљења, тражити објашњења и покренути питања у рјешењима датим у приједлогу.
У току разматрања о појединостима Народна скупштина може одлучити да се расправља о дијеловима, главама, односно одјељцима или о појединим члановима. У току разматрања о појединостима расправља се и о амандманима.
Када утврди да више нема пријављених за учешће у расправи, предсједник Народне скупштине закључује претрес.
В. Одлучивање
[уреди]1. Опште одредбе
[уреди]Члан 146.
Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика у складу са Уставом, законом и овим пословником.
Члан 147.
Народни посланици гласају „за“ приједлог, „против“ приједлога, или се уздржавају од гласања.
Одлука се сматра донесеном ако је за њу гласало више од половине укупног броја народних посланика.
2. Јавно гласање
[уреди]Члан 148.
Народна скупштина одлучује јавним гласањем: употребом електронског система за гласање, дизањем руке или прозивком.
Члан 149.
Јавно гласање употребом електронског система за гласање врши се на начин одређен овим пословником.
Дизањем руку гласа се на начин одређен овим пословником, и то само ако систем за електронско гласање није у функцији, ако се сједница одржава у просторији у којој нема таквог система или ако Народна скупштина претходно о томе одлучи.
На захтјев народног посланика, Народна скупштина може, без претреса, одлучити да се гласа прозивком, на начин одређен овим пословником.
Члан 150.
Гласање употребом електронског система врши се притискањем одређених тастера, уз претходно убацивање идентификационе картице, коју има сваки народни посланик, у уређај испред сједишта (посланичка јединица).
Вријеме гласања употребом електронског система износи 30 секунди.
По истеку овог времена, предсједник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.
Резултати сваког гласања приказују се на мониторима у сали Народне скупштине.
Рачунарски извод сваког гласања доставља се клубовима посланика, односно посланичким групама, на њихов захтјев, као и служби Народне скупштине, ради стављања на увид представницима средстава јавног информисања.
Члан 151.
Народни посланици дужни су да користе искључиво своје идентификационе картице, као и да се идентификују при уласку у салу убацивањем картице у посланичку јединицу, односно да се одјаве приликом напуштања сале.
За народног посланика који користи идентификациону картицу другог народног посланика, односно на други начин злоупотребљава електронски систем за гласање предсједник Народне скупштине изриче мјеру удаљења са сједнице, а гласање у којем је злоупотреба извршена биће поништено и одмах ће се приступити идентификацији и поновном гласању.
Члан 152.
Народни посланици, при изласку из сале Народне скупштине, дужни су да идентификационе картице изваде из посланичке јединице.
Члан 153.
Народни посланик дужан је да нестанак своје идентификационе картице одмах пријави генералном секретару Народне скупштине.
Народном посланику који изгуби идентификациону картицу у току трајања сједнице Народне скупштине, Служба Народне скупштине издаће привремену картицу, о чему ће обавијестити Народну скупштину.
Члан 154.
Ако се гласа дизањем руке, народни посланици прво се изјашњавају: ко је - за приједлог, затим, ко је - против приједлога и на крају, ко се - уздржава од гласања.
Клуб посланика, односно посланиничка група може одредити једног свог члана за контролу пребројавања гласова.
Након обављеног гласања, предсједник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.
Одлука се сматра донијетом ако је за њу гласало више од половине укупног броја народних посланика, односно Уставом предвиђена већина.
Члан 155.
Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком, генерални секретар Народне скупштине прозива народне посланике по азбучном реду презимена, а сваки прозвани народни посланик устаје и изговара ријеч: „за“, „против“, или: „уздржан“.
Генерални секретар Народне скупштине записује изјаву народног посланика или његову одсутност, уз његово име и презиме на списку.
Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком у поступку избора у коме је предложено два или више кандидата, народни посланици који приступају гласању изговарају пуно име и презиме кандидата за којег гласају.
3. Тајно гласање
[уреди]Члан 156.
Народна скупштина одлучује тајним гласањем када је то предвиђено законом, овим пословником или посебном одлуком Народне скупштине.
Тајно се гласа употребом електронског система за гласање или гласачким листићима, о чему одлуку доноси Народна скупштина.
Ако се тајно гласа гласачким листићима, штампају се 83 гласачка листића.
Гласачки листићи су исте величине, облика и боје, а овјерени су печатом Народне скупштине.
За свако поновљено гласање, гласачки листићи штампају се у другој боји.
Члан 157.
За штампање и печаћење гласачких листића образује се посебна комисија, коју чини по један представник сваког посланичког клуба, а док се не образују посланички клубови, комисију чини по један, најмлађи народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мјеста. Предсједник комисије је најстарији народни посланик из реда чланова комисије.
Комисија саставља записник који потписују сви чланови комисије.
Рад комисије завршава се предајом гласачких листића и потписаног записника руководиоцу гласања.
Гласачки листић садржи приједлог о коме се одлучује и опредјељење: „за“ и „против“. На дну гласачког листића, ријеч: „за“ је на лијевој, а ријеч: „против“ на десној страни. Народни посланик гласа тако што заокружује ријеч: „за“ или ријеч: „против“.
Члан 158.
Приликом избора и именовања на гласачким листићима кандидати се наводе редослиједом утврђеним на листи кандидата. Испред имена сваког кандидата ставља се редни број.
Гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога народни посланик гласа.
Гласати се може за највише онолико кандидата колико се бира, и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.
Члан 159.
Тајним гласањем руководи предсједник Народне скупштине, коме у раду помажу потпредсједници Народне скупштине и генерални секретар Народне скупштине.
Члан 160.
Народном посланику уручује се гласачки листић тако што прилази столу предсједника, пошто је претходно прозван. Предсједник Народне скупштине уручује народном посланику гласачки листић, а генерални секретар Народне скупштине означава код имена и презимена народног посланика у списку да му је гласачки листић уручен. Предсједник Народне скупштине, прије почетка гласања, одређује вријеме трајања гласања.
Када народни посланик попуни гласачки листић, прилази мјесту гдје се налази гласачка кутија и убацује у њу гласачки листић, а генерални секретар Народне скупштине код имена и презимена посланика у списку означава да је народни посланик гласао.
Гласачка кутија мора бити празна и од провидног материјала.
По истеку времена гласања, предсједник Народне скупштине закључује гласање.
Члан 161.
Пошто је гласање завршено, комисија за гласање утврђује резултат гласања у истој просторији у којој је гласање и обављено.
Прије отварања гласачке кутије пребројаће се неуручени гласачки листићи и ставити у посебан коверат, који ће бити запечаћен.
Члан 162.
Утврђивање резултата гласања обухвата податке о броју:
- уручених гласачких листића;
- употријебљених гласачких листића;
- неупотријебљених гласачких листића;
- неважећих гласачких листића;
- важећих гласачких листића;
- гласова: „за“ и гласова: „против“, односно, ако се приликом избора или именовања гласа о више кандидата за исту функцију, гласова које су добили поједини кандидати.
Утврђивање резултата гласања обухвата и констатацију да је приједлог изгласан, или да није изгласан прописаном већином, односно када се о избору и именовању гласа о два или више кандидата за исту функцију, који кандидат је изабран, односно именован.
Члан 163.
Неважећим гласачким листићем сматра се непопуњени гласачки листић и гласачки листић из кога се не може са сигурношћу утврдити за који је приједлог народни посланик гласао.
Приликом гласања о избору и именовању, неважећим гласачким листићем сматра се гласачки листић на коме је заокружен већи број кандидата од броја који се бира, односно именује.
Члан 164.
О утврђивању резултата гласања саставља се записник, који потписују сви чланови комисије за гласање.
Предсједник Народне скупштине објављује резултат гласања на сједници Народне скупштине.
Г. Одржавање реда на сједници
[уреди]Члан 165.
О реду на сједници Народне скупштине стара се предсједник Народне скупштине.
Због повреде реда на сједници, предсједник Народне скупштине може да изрекне сљедеће мјере: опомену, одузимање ријечи и удаљење у ситуацији одређеној овим пословником.
Народна скупштина, на приједлог предсједника Народне скупштине, без претреса може да изрекне мјеру удаљења са сједнице.
Члан 166.
Опомена се изриче народном посланику:
- који је пришао свечаној говорници без дозволе предсједника Народне скупштине;
- који говори прије него што је затражио и добио ријеч;
- који, и поред упозорења предсједника Народне скупштине, говори о питању које није на дневном реду;
- ако прекине говорника у излагању или добацује, односно омета говорника или на други начин угрожава слободу говора;
- ако износи чињенице и оцјене које се односе на приватни живот других лица;
- ако употребљава псовке и увредљиве изразе;
- ако другим поступцима нарушава ред на сједници или поступа противно одредбама овог пословника.
Члан 167.
Мјера одузимања ријечи изриче се народном посланику коме су претходно изречене двије мјере опомене, а који и послије тога чини повреду Пословника из члана 166. овог пословника.
Народни посланик коме је изречена мјера одузимања ријечи дужан је да се, без одлагања, придржава изречене мјере. У супротном, предсједник Народне скупштине искључује озвучење, а по потреби одређује паузу.
Мјера одузимања ријечи не односи се на право народног посланика на реплику у даљем току сједнице.
Против одузимања ријечи посланик може приговорити. О приговору одлучује Народна скупштина без расправе.
Члан 168.
Мјера удаљења са сједнице изриче се народном посланику који и послије изречене мјере одузимања ријечи омета или спречава рад на сједници, не поштује одлуку предсједника Народне скупштине о изрицању мјере одузимања ријечи или наставља да чини друге прекршаје у смислу члана 166. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.
Мјера удаљења са сједнице може се изрећи народном посланику и без претходно изречених мјера у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет учесника сједнице у згради Народне скупштине.
Народни посланик коме је изречена мјера удаљења са сједнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се сједница одржава.
Народни посланик коме је изречена мјера удаљења са сједнице или са дијела сједнице, може у року од три дана уложити приговор Народној скупштини, која одлучује о приговору на првој сљедећој сједници, без расправе и образложења гласања.
Предсједавајући одлучује да се са сједнице одстране гости који ремете ред сједнице.
Уколико народни посланик одбије да се удаљи са сједнице Народне скупштине, предсједник Народне скупштине ће наложити служби овлашћеној за одржавање реда у згради Народне скупштине да тог народног посланика удаљи са сједнице и одредити паузу до извршења мјере удаљења.
Народни посланик коме је изречена мјера удаљења са сједнице сматра се неоправдано одсутним.
Члан 169.
Посланик који не приступи гласању, а налази се у сали Народне скупштине Републике Српске, губи право на дневницу за тај дан засједања Народне скупштине Републике Српске.
Члан 170.
Ако предсједник Народне скупштине редовним мјерама не може да одржи ред на сједници, одредиће паузу у трајању потребном да се успостави ред.
Члан 171.
Мјере које је изрекао предсједник Народне скупштине примјењују се док траје претрес по тачки дневног реда, изузев из члана 151. а мјера коју изрекне Народна скупштина примјењује се за сједницу на којој је изречена.
Члан 172.
Одредбе овог пословника о реду на сједници Народне скупштине примјењују се и на све друге учеснике на сједници, а сходно се примјењују и на сједницама одбора и других радних тијела.
V - ПОСЕБНА СЈЕДНИЦА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]Члан 173.
Посебну сједницу могу тражити 1/3 народних посланика, предсједник Републике Српске и Влада Републике Српске.
Посебна сједница може се заказати и на захтјев члана Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске, уколико сматра да је одлука Предсједништва Босне и Херцеговине деструктивна по витални интерес Републике Српске.
Посебну сједницу може изузетно сазвати и предсједник Народне скупштине Републике Српске у року не дужем од седам дана, уколико за то постоје нарочито оправдани разлози, које је на почетку сједнице предсједник дужан образложити.
Предсједник Народне скупштине, у року од седам дана од дана подношења захтјева, доставља захтјев за посебну сједницу посланицима и Влади и заказује сједницу Колегијума Народне скупштине, који одређује вријеме одржавања посебне сједнице.
Члан 174.
На посебној сједници Народне скупштине ради се по унапријед утврђеном дневном реду, који је доставио подносилац захтјева за одржавање посебне сједнице.
Предлагач који је захтијевао заказивање посебне сједнице доставља материјал о питању по којем тражи сазивање посебне сједнице Народне скупштине.
Члан 175.
Редослијед разматрања тачака дневног реда не може се мијењати без сагласности представника предлагача на чији је захтјев посебна сједница заказана.
Члан 176.
На посебној сједници не могу се постављати посланичка питања.
Члан 177.
На сва остала питања на посебној сједници примјењују се одредбе које важе за редовно засједање.
Д. Записник и биљешке
[уреди]Члан 178.
О раду сједнице Народне скупштине води се записник.
Записник садржи основне податке о раду на сједници и датим приједлозима и закључцима усвојеним на сједници.
У записник се уносе и резултати гласања о појединим питањима.
Народни посланик који је на сједници издвојио мишљење може тражити да се битни дијелови његове изјаве унесу у записник.
О изради записника стара се генерални секретар Народне скупштине.
Записник се упућује народним посланицима са позивом за наредну сједницу.
Записник на који нису стављене примједбе, односно у који су, према прихваћеним примједбама, унесене измјене, усваја се без расправе.
Усвојени записник потписују предсједник и генерални секретар Народне скупштине.
За истинитост записника одговоран је генерални секретар Народне скупштине.
Члан 179.
О раду сједнице Народне скупштине израђују се стенограми.
Сједнице Народне скупштине се тонски и видео снимају.
Члан 180.
Народни посланици и други учесници у раду Народне скупштине могу, на лични захтјев, извршити увид у стенограм, дио који садржи њихово излагање, и тражити да се у стенограму изврше измјене редакцијске природе у року од седам дана од извршеног увида у стенограм. Овим измјенама не може се мијењати смисао и суштина излагања.
Ако генерални секретар Народне скупштине оспори да измјене које се траже нису редакцијске природе, о спорном питању одлучује Народна скупштина, без разматрања.
Стенограми се прилажу уз усвојени записник.
Члан 181.
Уређивање, издавање и чување стенограма, односно тонских и видео снимака са сједнице Народне скупштине регулише се посебним прописима.
VI - ПРОГРАМ РАДА
[уреди]Члан 182.
Народна скупштина доноси Програм рада за календарску годину.
Изузетно, Народна скупштина може донијети Програм рада и за дужи и краћи временски период.
Програмом рада утврђују се послови и задаци Народне скупштине и њихов основни садржај, носиоци послова и задатака и рокови разматрања појединих питања.
VII - АКТИ СКУПШТИНЕ И ПОСТУПАК ЗА ДОНОШЕЊЕ
[уреди]1. Акти Народне скупштине
[уреди]Члан 183.
Народна скупштина, поред Устава, доноси законе, просторни план, буџет, завршни рачун буџета, декларације, резолуције, препоруке, одлуке и закључке и даје аутентично тумачење аката које доноси.
Члан 184.
Декларацијом се изражава став Народне скупштине о општем питању политике у вези са правима и дужностима Републике.
Члан 185.
Резолуцијом се указује на стање и проблеме у одређеној области друштвеног живота, утврђује политика коју треба спроводити у тој области и даје смјернице за спровођење те политике, односно предвиђају мјере за њено спровођење.
Члан 186.
Препоруком се изражава мишљење Народне скупштине о питањима од значаја за рад државних органа и организација и предлажу мјере које ти органи, организације и заједнице треба да предузму ради рјешавања питања на које се указује у складу са њиховим правима и дужностима.
Члан 187.
Одлука се доноси као акт извршавања права и дужности Народне скупштине, као извршни пропис, или као акт регулисања унутрашње организације и односа у Народној скупштини.
Одлуком се одлучује о избору, именовању и разрјешењу, о потврди или о давању сагласности на акте организација и заједница, као и о другим пословима из надлежности Народне скупштине утврђеним Уставом и овим пословником.
Одлука као извршни пропис је акт који се доноси ради извршавања закона.
Одлуке могу да доносе и скупштинске комисије и одбори за питања за која су овлашћене законом или овим пословником.
Одлуком као актом уређивања унутрашње организације и односа одлучује се о образовању радних тијела и о другим односима у Народној скупштини, ако то није уређено Пословником.
Члан 188.
Закључком се утврђује политика извршавања закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина, дају смјернице за спровођење те политике и утврђују обавезе Владе, министарства и посебних организација у спровођењу те политике, припремању закона и других аката.
Закључци се достављају органима и организацијама на које се односе. Народна скупштина може одлучити да се закључци којима се утврђују ставови и гледишта о значајним питањима објаве и у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Народна скупштина може доносити закључке и о своме раду и о раду својих тијела, које је образовала и раду Службе Народне скупштине.
Радна тијела Народне скупштине могу доносити закључке само о свом раду.
Члан 189.
Текст закона, другог прописа и акта који доноси Народна скупштина потписује предсједник Народне скупштине.
На оригинални текст закона ставља се печат Републике, а на оригинални текст других прописа и аката ставља се печат Народне скупштине.
Под оригиналом закона, односно другог прописа и општег акта Народне скупштине подразумијева се текст тог акта усвојен на сједници Народне скупштине, или усаглашен на Заједничкој комисији Народне скупштине и Вијећа народа, у складу са Уставом Републике Српске.
О стављању печата на оригинале закона, других прописа и општих аката и њиховом чувању и евидентирању стара се генерални секретар Народне скупштине.
Члан 190.
Закони, други прописи и општи акти Народне скупштине, као и аутентична тумачења објављују се у „Службеном гласнику Републике Српске“, у складу са законом.
О објављивању закона, других прописа и општих аката Народне скупштине и аутентичних тумачења стара се генерални секретар Народне скупштине.
Генерални секретар Народне скупштине, на основу оригиналног текста закона, другог прописа и општег акта Народне скупштине или аутентичног тумачења даје исправке евентуалних грешака у објављивању текста.
2. Доношење закона
[уреди]Члан 191.
Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају народни посланици, предсједник Републике, Влада и најмање три хиљаде бирача.
Члан 192.
Иницијативу за доношење закона или других аката из надлежности Народне скупштине могу дати скупштине општина, предузећа, друге организације, политичке организације, удружења и грађани.
Иницијатива за доношење закона подноси се предсједнику Народне скупштине, који је доставља надлежном радном тијелу, Законодавном одбору и Влади, ради давања мишљења.
Послије прибављених мишљења Владе и надлежног радног тијела, Законодавни одбор одлучује о иницијативи. Ако Законодавни одбор сматра да је иницијатива основана, предложиће Народној скупштини да се донесе одлука о начину на који ће се израдити и поднијети нацрт, односно приједлог закона.
О ставовима поводом иницијативе обавјештава се подносилац иницијативе.
Члан 193.
Предлагач закона може упутити образложен приједлог да се изврши претходно разматрање.
Ако Колегијум Народне скупштине одлучи да се изврши претходно разматрање, предсједник Народне скупштине упућује приједлог из става 1. овог члана надлежном радном тијелу Народне скупштине у коме ће се то расправити.
У претходној расправи учествују предлагач, Влада ако није предлагач, заинтересоване асоцијације, научне и стручне инсититуције, органи и организације.
На захтјев радног тијела у претходној расправи своје мишљење даје Законодавни одбор.
По претходно извршеној расправи радно тијело даје мишљење, које затим шаље предлагачу.
Предлагач закона у образложењу нацрта закона образлаже мишљење радног тијела о претходно извршеној расправи.
а) Покретање поступка за доношење закона
[уреди]Члан 194.
Поступак за доношење закона покреће се подношењем нацрта закона.
Нацрт закона садржи, поред текста закона, уставни основ за доношење закона, разлоге због којих се доноси закон и посљедице које ће произаћи за материјални и други положај грађана, предузећа и других организација и оцјену потребних средстава из буџета за спровођење закона.
Поједина законска рјешења могу се дати у алтернативама са образложењем сваке од предложених алтернатива.
Уз нацрт закона даје се образложење основних рјешења садржаних у нацрту закона.
Уколико се нацртом дају измјене или допуне закона, у прилогу нацрта предлагач обавезно доставља и препис чланова закона који се мијењају или допуњавају.
Члан 195.
Нацрт закона подноси се предсједнику Народне скупштине.
Нацрт закона предсједник Народне скупштине доставља посланицима и надлежним радним тијелима Скупштине.
Нацрт закона чији предлагач није Влада предсједник Народне скупштине ће доставити Влади да она о њему да мишљење.
Члан 196.
Предсједник Народне скупштине, по правилу, упућује нацрт закона посланицима, најкасније 10 дана прије сједнице на којој ће се нацрт разматрати.
б) Разматрање нацрта закона у радним тијелима
[уреди]Члан 197.
Прије разматрања нацрта закона на сједници Народне скупштине, нацрт закона разматрају Законодавни одбор и радно тијело у чијем је дјелокругу питање које се законом уређује (у даљем тексту: надлежно радно тијело).
У раду радних тијела Народне скупштине, приликом разматрања нацрта и приједлога закона, могу учествовати позвани представници удружења и асоцијација заинтересованих за доношење закона који разматра радно тијело, а који је у директној вези са интересима удружења или асоцијација.
Члан 198.
Нацрт закона могу разматрати и друга радна тијела, ако су у њему обухваћена поједина питања која су у дјелокругу тих радних тијела (у даљем тексту: заинтересовано радно тијело).
Заинтересовано радно тијело разматра нацрт закона прије него што га разматрају надлежна радна тијела и Законодавни одбор.
Када размотри нацрт закона, заинтересовано радно тијело подноси извјештај надлежном радном тијелу и Законодавном одбору.
Члан 199.
Нацрт закона у радним тијелима разматра се на начин и према поступку предвиђеном за разматрање нацрта закона у Народној скупштини.
Члан 200.
Надлежно радно тијело разматра и мишљење и приједлоге Владе, ако она није предлагач нацрта и других заинтересованих радних тијела.
Када размотри нацрт закона, надлежно радно тијело подноси Народној скупштини извјештај са мишљењем и ставовима изнијетим у току разматрања.
У извјештају који подноси Народној скупштини надлежно радно тијело даје мишљење и о ставовима и приједлозима Владе и заинтересованих радних тијела.
Члан 201.
Законодавни одбор разматра нацрт закона и подноси Народној скупштини извјештај са мишљењем и приједлозима.
Ако Законодавни одбор усвоји мишљење да поједина рјешења нацрта нису у складу са уставно-правним системом, о томе ће одмах упознати предлагача.
Ако предлагач закона не прихвати упозорење Законодавног одбора да не постоји уставни основ за доношење закона или да поједина рјешења у нацрту закона нису у складу са Уставом и правним системом, предлагач закона и Законодавни одбор, дужни су да, прије сједнице Народне скупштине, поново заједнички размотре дато упозорење и о томе поднесу извјештај Народној скупштини.
Члан 202.
Извјештаји радних тијела достављају се Народној скупштини.
Народним посланицима и предлагачима извјештаји се достављају најкасније пред почетак засједања Народне скупштине.
в) Разматрање нацрта закона на сједници Народне скупштине
[уреди]Члан 203.
Подносилац нацрта закона, односно његов представник даје на почетку и на крају претреса на сједници Народне скупштине образложење нацрта и на крају претреса објашњења и изјашњава се о изнијетим приједлозима и мишљењима.
Извјестилац радног тијела које је разматрало нацрт закона на сједници Народне скупштине износи ставове и мишљења радног тијела.
Представник Владе може учествовати у претресу нацрта закона и ако тај приједлог није поднијела Влада.
Члан 204.
Нацрт закона разматра се у начелу и у појединостима.
Разматрање нацрта закона у начелу обухвата расправу о уставном основу за доношење закона, разлозима због којих се доноси закон, посљедицама које ће произаћи за материјални и други положај грађана, предузећа и других организација и заједница и оцјени потребних средстава из буџета за спровођење закона. Ако су у начелном претресу изражена различита мишљења, Народна скупштина се изјашњава о сваком од спорних питања.
Нацрт закона подносилац може повући све до завршетка разматрања нацрта у начелу.
Члан 205.
Ако у начелном разматрању нису оспорени уставни основ и разлози за доношење закона, прелази се на разматрање закона у појединостима.
О појединостима се расправља тако што се разматра текст нацрта закона.
Члан 206.
О завршеном разматрању нацрта Народна скупштина закључком утврђује ставове, приједлоге и мишљења о нацрту и упућује их подносиоцу нацрта да их узме у обзир приликом израде приједлога закона.
Народна скупштина може одредити органе и организације које ће предлагач консултовати при изради приједлога закона.
Члан 207.
Ако су примједбе на текст нацрта закона значајне или су већег обима, Народна скупштина може одлучити да се нацрт закона врати подносиоцу ради дораде или израде новог нацрта.
г) Јавна расправа о нацрту закона
[уреди]Члан 208.
Послије завршеног разматрања нацрта закона, Народна скупштина може одлучити да се нацрт стави на јавну расправу, ако се законом уређују питања која су од посебног значаја за грађане и ако је неопходно да се консултују заинтересовани органи, организације, научне и стручне институције.
Члан 209.
Када одлучи да се нацрт закона стави на јавну расправу, Народна скупштина доноси закључак којим одређује начин објављивања нацрта и рок у коме треба да се спроведе јавна расправа.
Закључак се објављује уз нацрт закона који се ставља на јавну расправу.
Члан 210.
Извјештај о резултатима јавне расправе доставља се Народној скупштини уз приједлог закона.
Извјештај из претходног става садржи мишљења и приједлоге изнијете у јавној расправи.
д) Приједлог закона
[уреди]Члан 211.
Приједлог закона се подноси у облику у коме се доноси закон и мора бити образложен.
Образложење приједлога закона обухвата уставни основ за доношење закона, питања која се приједлогом закона уређују, објашњења основних правних института, посљедица које ће из предложених рјешења произаћи, податке о финансијским средствима из буџета потребним за спровођење закона, и о начину обезбјеђења тих средстава, као и друга значајна питања у вези са предложеним рјешењима.
Предлагач је дужан да у образложењу наведе разлике у рјешењима садржаним у приједлогу закона у односу на нацрт и разлоге због којих су настале те разлике, приједлоге и мишљења на нацрт закона које предлагач није усвојио и разлоге због којих их није усвојио.
Уколико се приједлогом дају измјене или допуне закона, у прилогу приједлога предлагач обавезно доставља и препис чланова који се мијењају, односно допуњавају.
Члан 212.
Приједлог закона подноси се предсједнику Народне скупштине.
Приједлог закона предсједник Народне скупштине упућује народним посланицима, у правилу најкасније 10 дана прије сједнице на којој ће се приједлог закона разматрати.
ђ) Разматрање приједлога закона у радним тијелима
[уреди]Члан 213.
Одредбе овог пословника које се односе на разматрање нацрта закона у радним тијелима примјењују се и на разматрање приједлога закона.
е) Разматрање приједлога закона на сједници Народне скупштине
[уреди]Члан 214.
Приједлог закона разматра се на сједници Народне скупштине у појединостима.
У току разматрања приједлога закона Народна скупштина одлучује и о поднесеним амандманима.
Послије закљученог разматрања приједлога закона Народна скупштина одлучује о приједлогу закона у цјелини.
Ако Скупштина не усвоји предложени закон, доношење истог закона не може се предложити прије истека три мјесеца од дана када закон није усвојен, а прије тога времена само ако Народна скупштина на образложен приједлог Владе одлучи да тај рок скрати.
ж) Амандмани
[уреди]Члан 215.
Приједлог за измјену и допуну приједлога закона - амандман се подноси предсједнику Народне скупштине у писаном облику са образложењем, почев од дана достављања приједлога закона, а најкасније 24 часа прије дана одређеног за почетак сједнице, за коју је предложено разматрање тог приједлога закона.
Амандман се подноси у писаној форми и мора бити образложен.
Амандмане могу да подносе овлашћени предлагачи закона, као и радна тијела Народне скупштине.
Изузетно, амандман може предложити, и послије рока наведеног у ставу 1. клуб посланика и посланик чији приједлог подржи најмање 10 посланика, све до закључивања разматрања приједлога.
Амандмани на буџет, поред позиције на коју се врши трансфер средстава, морају садржавати и позицију са које се трансфер врши.
Члан 216.
Амандман на приједлог закона предсједник Народне скупштине упућује посланицима, предлагачу, Влади, ако она није предлагач закона, и надлежним радним тијелима.
Члан 217.
Ако амандман на приједлог закона садржи одредбе којима се мијењају начела на којима се заснива закон или ако би прихватање амандмана повлачило битне измјене текста приједлога закона, о амандману се не може одлучивати на сједници прије него што надлежно радно тијело и Законодавни одбор поднесу Народној скупштини своје извјештаје о том амандману.
Члан 218.
Амандман постаје саставни дио приједлога закона и о њему Народна скупштина не гласа одвојено, ако га је поднио предлагач закона, или се са поднијетим амандманом сагласио предлагач.
Члан 219.
У току расправе о приједлогу закона, амандмане у писаном облику могу да подносе предлагач закона, надлежни одбори, односно Влада, али само ако је потреба за амандманом настала усљед претходног прихватања неког другог амандмана.
Амандмани из претходних ставова морају бити образложени.
Члан 220.
О амандманима на приједлог закона има право да се изјасни предлагач закона.
Влада има право да се изјасни о амандману и ако она није предлагач закона.
Члан 221.
Да би се поднијети амандман, у складу са чланом 211., на сједници Народне скупштине могао детаљније размотрити, Народна скупштина може, на приједлог предсједника Народне скупштине, извјестиоца или Владе, прекинути разматрање и накнадно наставити на истој сједници, или одложити за једну од наредних сједница Народне скупштине.
Члан 222.
Народна скупштина може, на приједлог Законодавног одбора или надлежног радног тијела одлучити прије почетка сједнице Народне скупштине да одложи разматрање приједлога закона за наредну сједницу, ако су на приједлог закона поднијети амандмани који битно мијењају рјешења дата у приједлогу закона или је поднијет већи број амандмана.
Ако је одлучено да се разматрање приједлога закона одложи, Народна скупштина може обавезати предлагача закона да припреми текст приједлога закона у који ће бити уграђени амандмани о којима се сагласио предлагач.
Члан 223.
О сваком амандману на приједлог закона гласа се посебно.
Народна скупштина одлучује о амандманима према редослиједу чланова приједлога закона на који су поднијети.
Ако је поднијето више амандмана на исти члан приједлога закона, прво се одлучује о амандману којим се предлаже брисање тог члана.
Ако је поднијет амандман на амандман, прво се гласа о амандману који је поднијет на амандман.
Амандман усвојен на сједници Народне скупштине постаје саставни дио приједлога закона.
з) Доношење закона по хитном поступку
[уреди]Члан 224.
Закон се може, изузетно, донијети по хитном поступку.
По хитном поступку може да се донесе само закон којим се уређују питања и односи настали усљед околности које нису могле да се предвиде, а недоношење закона по хитном поступку могло би да проузрокује штетне посљедице по живот и здравље људи, безбједност Републике и рад органа и организација.
Предлагач закона је дужан да у писаном образложењу приједлога закона наведе штетне посљедице које би настале због недоношења овог закона по хитном поступку.
Члан 225.
Приједлог закона за чије се доношење предлаже хитни поступак може се ставити на дневни ред сједнице Народне скупштине, ако је поднијет најкасније 24 часа прије одређеног почетка те сједнице.
Члан 226.
Уз образложен приједлог за доношење закона по хитном поступку подноси се приједлог закона.
О приједлогу за доношење закона по хитном поступку Народна скупштина одлучује приликом утврђивања дневног реда.
Приједлог закона одмах се доставља посланицима и Влади, ако она није предлагач.
Ако Народна скупштина прихвати приједлог да се закон донесе по хитном поступку, одређује рок у коме ће Законодавни одбор и надлежно радно тијело поднијети извјештај, као и рок у коме ће Влада, ако није предлагач закона, дати мишљење о приједлогу закона.
Члан 227.
Када Законодавни одбор и надлежно радно тијело размотре приједлог закона чије се доношење предлаже по хитном поступку, Народна скупштина може одлучити да разматрање приједлога закона отпочне одмах, с тим да извјестиоци радних тијела поднесу извјештај на сједници.
Амандмани на приједлог закона који се доносе по хитном поступку могу се поднијети до завршетка разматрања.
О амандманима се по правилу изјашњавају надлежна радна тијела и Влада.
3. Проглашење закона
[уреди]Члан 228.
Предсједник Народне скупштине одмах, а најкасније у року од пет дана по доношењу, доставља закон Вијећу народа Републике Српске, а по достављеном обавјештењу од Вијећа народа, доставља закон предсједнику Републике на проглашење.
Ако Предсједник Републике у Уставом утврђеном року захтијева да Народна скупштина поново гласа о закону, предсједник Народне скупштине тај захтјев доставља одмах народним посланицима и ставља тај закон на дневни ред прве наредне сједнице Народне скупштине.
Поново изгласани закон предсједник Народне скупштине одмах доставља Предсједнику Републике, ради проглашења.
4. Поступак за доношење других аката
[уреди]а) Доношење просторног плана, буџета и завршног рачуна буџета
[уреди]Члан 229.
Доношење просторног плана, буџета и завршног рачуна буџета покреће се подношењем нацрта овог акта, а буџета и завршног рачуна буџета - подношењем нацрта ових аката.
Рокови за утврђивање нацрта аката из става 1. овог члана уређују се посебном одлуком, коју доноси Народна скупштина на приједлог Владе.
Члан 230.
Нацрт просторног плана и буџета, с образложењем и потребном документацијом, подноси се предсједнику Народне скупштине.
Нацрт просторног плана предсједник Народне скупштине упућује на јавну расправу.
Члан 231.
На доношење других аката сходно се примјењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, ако Уставом, законом и овим пословником није другачије одређено.
б) Доношење осталих аката
[уреди]Члан 232.
Акти организација и заједница које Народна скупштина потврђује, односно на које даје сагласност, разматрају се према поступку утврђеном у претходном члану.
5. Давање аутентичног тумачења
[уреди]Члан 233.
Приједлог за давање аутентичног тумачења закона могу да поднесу овлашћени предлагачи закона и скупштине јединице локалне самоуправе.
Приједлог за давање аутентичног тумачења подноси се предсједнику Народне скупштине, који га упућује Законодавном одбору и Влади, ради давања мишљења.
Приједлог за давање аутентичног тумачења закона садржи одредбе закона чије се аутентично тумачење тражи и разлоге због којих се оно тражи.
Члан 234.
Ако Законодавни одбор оцијени да је потребно дати аутентично тумачење, утврђује приједлог аутентичног тумачења и доставља га предсједнику Народне скупштине.
Приједлог аутентичног тумачења предсједник Народне скупштине доставља народним посланицима и Влади.
За разматрање аутентичног тумачења примјењују се одредбе овог пословника које се односе на разматрање приједлога закона, с тим што је разматрање јединствено.
Ако Законодавни одбор оцијени да нема потребе за давањем аутентичног тумачења, подноси Народној скупштини извјештај.
Аутентично тумачење објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.
6. Ратификација и закључивање међународних уговора и споразума
[уреди]Члан 235.
У поступку ратификације међународних уговора и споразума, сходно се примјењују одредбе овог пословника, које се односе на доношење закона.
Међународни уговор из надлежности Републике потврђује се законом.
Приједлог закона садржи и текст међународног уговора чије се потврђивање предлаже.
Ратификоване међународне уговоре и споразуме потписује предсједник Народне скупштине.
Члан 236.
Када Народна скупштина учествује у закључивању међународних уговора и споразума, у поступку закључивања примјењују се одредбе овог пословника које се односе на поступак доношења закона.
Члан 237.
Уговор, односно споразум, потписује предсједник Народне скупштине, уколико Народна скупштина не одреди другог представника.
Народна скупштина може овластити предсједника, односно свог представника да предложи да се у тексту прихваћеног уговора, односно споразума, измијене и допуне поједине одредбе, односно да прихвати приједлоге за измјене и допуне које су поднијели други учесници, ако се ради о измјенама и допунама које битно не мијењају текст прихваћеног уговора, односно споразума.
7. Промјене Устава Републике Српске
[уреди]Члан 238.
Приједлог да се приступи промјени Устава предсједник Народне скупштине упућује народним посланицима, Одбору за уставна питања и Влади, ако није подносилац приједлога.
Члан 239.
О приједлогу да се приступи промјени Устава, на сједници Народне скупштине води се претрес у начелу и претрес у појединостима.
По завршеном претресу, Народна скупштина одлучује о приједлогу већином гласова народних посланика.
Члан 240.
Када усвоји приједлог да се приступи промјени Устава, Народна скупштина одређује рок у коме ће Одбор за уставна питања израдити текст нацрта амандмана на Устав и доставити га Народној скупштини.
Текст нацрта амандмана садржи и образложење.
Члан 241.
Текст нацрта амандмана предсједник Народне скупштине доставља посланицима и Влади, ради давања мишљења.
Члан 242.
О тексту нацрта амандмана води се јединствен претрес.
По завршеном претресу, Народна скупштина утврђује нацрт амандмана, већином гласова од укупног броја народних посланика.
Члан 243.
Нацрт амандмана ставља се на јавну расправу и објављује се у средствима информисања.
Народна скупштина утврђује трајање јавне расправе.
Мишљења, приједлози и сугестије из јавне расправе достављају се Одбору за уставна питања.
Одбор за уставна питања размотриће све приспјеле приједлоге, мишљења и сугестије из јавне расправе и након тога утврдити приједлог амандмана и доставити Народној скупштини.
Уз приједлог амандмана утврдиће се, по потреби, приједлог уставног закона за спровођење амандмана.
Члан 244.
Приједлог амандмана и приједлог Уставног закона за спровођење амандмана предсједник Народне скупштине доставља народним посланицима и Влади, ради давања мишљења.
Члан 245.
О приједлогу амандмана на сједници Народне скупштине води се претрес у појединостима.
Приједлог за измјену или допуну појединих рјешења у приједлогу амандмана могу поднијети Уставом овлашћени предлагачи.
Одбор за уставна питања размотриће прије сједнице Народне скупштине приједлоге и предложити Народној скупштини њихово прихватање или одбијање.
По завршеном претресу и гласању о приједлозима из ст. 2. и 3. овог члана, Народна Скупштина одлучује о приједлогу амандмана у цјелини.
Члан 246.
Приједлог амандмана је усвојен ако за њега гласа најмање двије трећине од укупног броја народних посланика.
VIII - ПОСТУПАК ИЗБОРА, ИМЕНОВАЊА И РАЗРЈЕШЕЊА
[уреди]1. Опште одредбе
[уреди]Члан 247.
О избору и именовањима, по правилу, одлучује се јавним гласањем.
Извор и именовање тајним гласањем врши се када је то предвиђено Уставом, законом и ако Народна скупштина, у складу са овим пословником, одлучи.
Одлука се доноси у складу са одредбама овог пословника.
2. Избор предсједника и чланова Владе
[уреди]Члан 248.
Кандидат за предсједника Владе на посебној сједници излаже свој програм и предлаже састав Владе.
Предсједник и чланови Владе бирају се јавним гласањем, ако Уставом или законом није другачије одређено.
Прво се бира предсједник Владе, а након тога чланови Владе, са листе коју је предсједник предложио.
О листи за чланове Владе гласа се у цјелини, изјашњавањем: „за“ или: „против“ листе.
Члан 249.
Ако предсједник Владе не буде изабран, предсједник Народне скупштине о томе обавјештава Предсједника Републике, који треба у року од 10 дана да предложи новог кандидата за предсједника.
Члан 250.
Ако приједлог за састав Владе не добије потребну већину, предсједник Владе подноси нови или измијењени приједлог за састав Владе у року од 15 дана.
Ако и у поновном гласању приједлог за састав Владе не добије потребну већину, предсједник Владе се разрјешава дужности и поново се предлажу кандидати за предсједника и састав Владе.
3. Избор и именовање републичких функционера и носилаца правосудних функција
[уреди]Члан 251.
Републички функционери и носиоци правосудних функција које бира или именује Народна скупштина, бирају се, односно именују на приједлог предлагача одређеног Уставом, законом и овим пословником.
Приједлог се подноси у писменој форми и мора бити образложен.
4. Разрјешење и оставка републичких функционера
[уреди]Члан 252.
Одредбе овог пословника које се односе на поступак избора, односно именовања, сходно се примјењују и на поступак разрјешења.
Члан 253.
Када оставку поднесе предсједник Владе, предсједник Народне скупштине је одмах доставља Предсједнику Републике и посланицима.
Када оставку поднесе члан Владе, предсједник Народне скупштине је одмах доставља предсједнику Владе и народним посланицима.
Када оставку поднесе други функционер, предсједник Народне скупштине доставља је Комисији за избор и именовање.
Члан 254.
Народна скупштина на првој сједници констатује да је Влада, предсједник Владе, члан Владе, односно други републички функционер, поднио оставку. Влада, предсједник Владе, члан Владе, односно други републички функционер имају право да повуку оставку све до констатовања оставке.
IX - СВЕЧАНА ЗАКЛЕТВА
[уреди]Члан 255.
Приликом ступања на дужност предсједник и потпредсједници Републике, предсједник и потпредсједници Народне скупштине, народни посланици, предсједник и чланови Владе и предсједник Уставног суда, дају свечану заклетву на сједници Народне скупштине.
Остали функционери које бира или именује Народна скупштина свечану заклетву дају пред предсједником Народне скупштине.
Текст свечане заклетве гласи:
„Заклињем се да ћу дужности савјесно и одговорно извршавати, државне тајне чувати, интересе народа и грађана Републике Српске бранити и заступати, Устава и закона Босне и Херцеговине и Републике Српске часно се држати.“.
Функционери из става 1. овог члана могу, уколико желе, положити заклетву и религиозно, у одговарајућем вјерском објекту.
X - ПОСТУПАК ЗА ПРАЋЕЊЕ, ИЗВРШАВАЊЕ ЗАКОНА, ДРУГИХ ПРОПИСА И ОПШТИХ АКАТА
[уреди]Члан 256.
Ради праћења извршавања закона, других прописа и општих аката и обавеза органа у вези са извршавањем тих прописа и аката и оцјене стања у појединим областима друштвеног живота, Народна скупштина разматра извјештаје, анализе и информације које подносе Влада, министарства и посебне организације, као и радна тијела Народне скупштине.
Извјештаје, анализе и информације, које Влада, министарства и посебне организације достављају Народној скупштини на разматрање, припремају се на сажет и јасан начин.
Члан 257.
Народна скупштина заузима ставове и доноси закључке о извјештајима, анализама и информацијама.
Приликом разматрања материјала из става 1. овог члана, Народна скупштина може закључити расправу без заузимања ставова.
Члан 258.
Ако Влада обавијести Народну скупштину да се не извршавају закони и други прописи или општи акти Народне скупштине, Народна скупштина може да обавеже Владу или надлежно радно тијело Народне скупштине да предложи измјене тих прописа, ако је то неопходно ради обезбјеђења њиховог извршавања.
Члан 259.
Када утврди да Влада или министарство није донијело пропис или није предузело другу радњу за извршавање закона, другог прописа и општег акта из надлежности Народне скупштине, Народна скупштина може закључити:
- да је Влада или министарство дужно да у одређеном року донесе пропис или предузме другу радњу за извршавање закона, другог прописа или општег акта и
- да предузме или да иницијативу да се предузму мјере одговорности према функционеру који руководи органом који није донио пропис или предузео другу радњу за извршавање закона, другог прописа и општег акта, ако су испуњени услови за његову одговорност.
Члан 260.
У погледу рокова за разматрање извјештаја, анализа и информација, сходно се примјењују одредбе овог пословника које се односе на разматрање других аката, ако Народна скупштина другачије не одреди.
XI - ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ
[уреди]Вријеме за постављање питања Влади („актуелни час“)
Члан 261.
На свакој редовној сједници Народне скупштине, у оквиру прве тачке дневног реда, народни посланици постављају усмена питања Влади из њене надлежности.
Вријеме одређено за постављање питања Влади назива се „актуелни час“ и траје до 90 минута.
За вријеме „актуелног часа“ предсједник Владе дужан је обезбиједити присуство најмање половине чланова Владе на сједници Народне скупштине.
Питања морају бити кратка и јасно формулисана и у правилу таква да се на њих може одговорити одмах.
Народни посланик има право поставити највише једно питање за вријеме „актуелног часа“.
Предсједник Владе, односно потпредсједник или министар коме је питање упућено дужан је одговорити на постављено питање на истој сједници, у противном дужан је навести разлоге због којих не може одговорити.
Члан 262.
Вријеме за постављање једног посланичког питања износи највише једну минуту.
Члан 263.
Одговор на посланичко питање даје предсједник Владе, министар или други овлашћени представник Владе, у трајању до двије минуте по једном питању.
Одговор у име Владе даје предсједник или члан Владе којег он одреди.
Члан 264.
Народни посланик који је поставио питање изјашњава се о одговору током „актуелног часа“ и има право да у трајању од највише једне минуте коментарише одговор.
Послије добијеног одговора, народни посланик има право да постави допунско питање, а може и да предложи да се у вези са тим питањем отвори расправа на једној од наредних сједница, односно да то питање размотри надлежно радно тијело и о свом ставу обавијести Народну скупштину.
Допунско питање може се поставити само једном, и то у трајању до једне минуте.
Члан 265.
Ако одговор на посланичко питање садржи податке који представљају државну, војну или службену тајну, министар и Влада могу предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.
Члан 266.
Посланичко питање поставља се и у писаној форми током или на крају сједнице Народне скупштине, а може бити постављено и између сједница.
Члан 267.
Ако одговор на посланичко питање није дат на сједници на којој је постављено питање, односно ако је посланичко питање постављено између сједница, одговор се даје у писаној форми у року од 15 дана од дана када је питање достављено министру, односно Влади и доставља се свим народним посланицима, ако предсједник Народне скупштине оцијени да је то потребно.
Изузетно, ако је у припреми за одговор на посланичко питање потребно утврдити више чињеница или сачинити сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али не дуже од 30 дана.
Члан 268.
Народни посланик има право да тражи обавјештења од: функционера у Народној скупштини, Врховног суда, Републичког тужиоца, Републичког правобраниоца, Агенције за банкарство Републике Српске, републичких фондова и републичких организација које имају јавна овлашћења.
На поступак у вези са тражењем обавјештења из става 1. овог члана сходно се примјењују одредбе овог пословника које се односе на посланичко питање.
Члан 269.
На свакој трећој редовној сједници Народне скупштине, у правилу, умјесто постављања питања Влади тј. „актуелног часа“, у оквиру прве тачке дневног реда постављају се „питања предсједнику Владе“.
„Питања предсједнику Владе“ трају до 60 минута и на њих одговор даје искључиво предсједник Владе.
На ову тачку дневног реда примјењују се остале одредбе из Поглавља XI – ПОСЛАНИЧКО ПИТАЊЕ.
XII - ПОСТУПАК У ВЕЗИ СА ПОКРЕТАЊЕМ ПОСТУПКА ЗА ОЦЈЕЊИВАЊЕ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА, ДРУГОГ ПРОПИСА ИЛИ ОПШТЕГ АКТА
[уреди]Члан 270.
Приједлог за покретање поступка, односно рјешења Уставног суда Републике Српске или Уставног суда Босне и Херцеговине о покретању поступка за оцјењивање уставности закона, другог прописа или општег акта, који је Народној скупштини упутио Уставни суд, предсједник Народне скупштине доставља Одбору за уставна питања, ради давања одговора.
Приједлог, односно рјешење из става 1. овог члана, предсједник Народне скупштине доставља и Влади, ради давања мишљења.
Члан 271.
Ако Одбор за уставна питања, приликом разматрања приједлога, односно рјешења о покретању поступка за оцјењивање уставности, оцијени да има основа за измјену или допуну закона, другог прописа или општег акта, на који се приједлог, односно рјешење односи, или да је престала потреба за примјену акта, предложиће Народној скупштини да приступи измјени или допуни тога акта или доношењу акта о престанку његовог важења.
Члан 272.
Ако Народна скупштина оцијени да је потребно измијенити или допунити закон, други пропис или општи акт на који се приједлог, односно рјешење односи, односно донијети акт о престанку његовог важења, одредиће орган, односно радно тијело које ће поднијети приједлог одговарајућег акта, као и рок у коме ће тај приједлог поднијети Народној скупштини.
Члан 273.
Одговор Народне скупштине Уставном суду утврђује Одбор за уставна питања.
О ставу Народне скупштине предсједник Народне скупштине обавјештава Уставни суд.
У поступку пред Уставним судом, Народну скупштину представља предсједник Народне скупштине или представник Народне скупштине кога он овласти.
Члан 274.
Када Уставни суд обавијести Народну скупштину да је обуставио поступак за оцјену уставности закона, другог прописа или општег акта Народне скупштине, предсједник Народне скупштине обавјештава посланике о рјешењу Уставног суда.
XIII - ОСТВАРИВАЊЕ ЈАВНОСТИ РАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]Члан 275.
Сједнице Народне скупштине и њених комисија су јавне.
Сједнице Народне скупштине и њених комисија могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом, ако то предложи предсједник Народне скупштине, Влада или најмање 10 народних посланика.
Приједлог мора бити образложен и о том приједлогу гласа се у Народној скупштини, без претреса.
Члан 276.
Приједлози и акти који се разматрају на сједницама Народне скупштине објављују се на Интернет страници Народне скупштине.
Члан 277.
Представници штампе и других средстава јавног информисања, у складу са прописима о унутрашњем реду у Народној скупштини, имају слободан приступ сједницама Народне скупштине и њеним комисијама, ради обавјештавања јавности о њиховом раду.
Члан 278.
Грађанима се, у складу са правилима о унутрашњем реду у Народној скупштини и просторним могућностима, осигурава слободан приступ сједницама Народне скупштине и сједницама радних тијела Народне скупштине, с тим да могу присуствовати сједницама у дијелу сале предвиђеном за слушаоце.
Члан 279.
Службено саопштење за штампу и друга средства јавног обавјештавања саставља одговарајућа Служба Народне скупштине, а одобрава предсједник Народне скупштине или представник Народне скупштине којга он овласти.
Саопштење за јавност даје се, углавном, послије сједнице која је била затворена за јавност, као и у другим случајевима када Народна скупштина или радно тијело одлучи.
Члан 280.
Конференција за штампу се одржава када то одлучи Народна скупштина или предсједник Народне скупштине.
Када одлучи да одржи конференцију за штампу, Народна скупштина одређује представника који ће ту конференцију одржати.
XIV ОДНОС СКУПШТИНЕ И ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
[уреди]Члан 281.
Када предсједник и потпредсједници Републике Српске, у складу са Уставом, полажу заклетву пред Народном скупштином, заклетва се полаже читањем наглас утврђеног текста заклетве. Послије прочитаног текста, предсједник Републике Српске и потпредсједници Републике Српске потписују текст заклетве.
Члан 282.
Народна скупштина обавјештава предсједника и потпредсједнике Републике Српске о својим сједницама и доставља им приједлог дневног реда и материјале који се достављају и народним посланицима.
Члан 283.
Народна скупштина разматра иницијативу и приједлоге предсједника Републике и обавјештава га о заузетим ставовима.
Члан 284.
Народна скупштина може да тражи од предсједника Републике да о питањима од општег политичког значаја заузме ставове и о њима обавијести Народну скупштину.
XV ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВИЈЕЋА НАРОДА
[уреди]Члан 285.
Народна скупштина Републике Српске у остваривању права и дужности према Вијећу народа Републике Српске поступа у складу са Уставом, законом и одредбама овог пословника.
Члан 286.
Закони или други прописи или акти које изгласа Народна скупштина ће се доставити и разматрати од стране Вијећа народа ако се исти односе на витални интерес дефинисан у Амандману LXXVII.
Члан 287.
Уколико се у Вијећу народа не постигне сагласност о покренутом питању, у вези са виталним интересом, Народна скупштина и Вијеће народа формираће Заједничку комисију.
Заједничка комисија је састављена на паритетном основу и одлуке доноси консензусом.
Заједничка комисија усаглашава текст закона.
XVI - ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ
[уреди]1. Представљање Владе у Народној скупштини
[уреди]Члан 288.
Владу у Народној скупштини представља предсједник Владе.
Владу може представљати и члан Владе кога одреди Влада.
Влада може одредити своје сталне представнике у појединим тијелима Народне скупштине. Стални представници могу се одредити и за поједина питања.
Члан 289.
Када Влада подноси Народној скупштини нацрт закона, приједлог закона, другог прописа или општег акта, односно извјештаја, анализу или информацију о спровођењу и извршавању закона, обавјештава Народну скупштину о свом представнику.
Представник Владе присуствује сједницама Народне скупштине и радних тијела на којима се разматра материјал из става 1. овог члана, учествује у њиховом раду и износи ставове Владе.
Члан 290.
Ради давања стручних и других објашњења на сједници радних тијела Народне скупштине Влада мора одредити своје повјеренике.
Члан 291.
Уз приједлог закона, другог прописа или општег акта или уз други материјал који подноси Народној скупштини, Влада обавјештава Народну скупштину о својим представницима и повјереницима за сједницу Народне скупштине и њених радних тијела.
Члан 292.
Народна скупштина и њена радна тијела обавјештавају Владу и надлежна министарства о својим сједницама и о питањима која се разматрају на тим сједницама.
2. Извјештавање Народне скупштине о раду Владе
[уреди]Члан 293.
Влада подноси Народној скупштини извјештај о свом раду, о стању у одређеној области друштвеног живота и о извршавању појединих закона, других прописа и општих аката Народне скупштине, као и о другим питањима из надлежности Народне скупштине.
Извјештај из претходног става Влада подноси на своју иницијативу, када је то предвиђено законом, Програмом рада Народне скупштине или на захтјев Народне скупштине.
Члан 294.
Извјештај Владе разматра Народна скупштина.
Послије закљученог разматрања, Народна супштина заузима став о раду Владе и другим питањима која су била предмет разматрања. Народна скупштина својим закључком може утврдити обавезу у погледу извршавања закона и других аката, као и да одреди нове задатке и смјернице за даљи рад Владе.
3. Контрола Народне скупштине над радом Владе
[уреди]Члан 295.
Најмање 15 народних посланика у Народној скупштини могу поднијети интерпелацију за разматрање одређених политичких питања у вези са радом Владе.
Члан 296.
Интерпелација се подноси писмено предсједнику Народне скупштине, а питања која треба разматрати морају бити јасно формулисана и образложена.
Интерпелацију потписују сви посланици који су је поднијели.
Предсједник Народне скупштине одмах доставља интерпелацију предсједнику Владе и народним посланицима.
Члан 297.
Влада разматра интерпелацију и подноси Народној скупштини писмени извјештај са својим мишљењима и ставовима поводом интерпелације.
Влада је дужна да извјештај достави предсједнику Народне скупштине, најкасније у року од 30 дана од дана пријема интерпелације.
Извјештај Владе поводом интерпелације предсједник Народне скупштине упућује народним посланицима.
Члан 298.
Интерпелација се ставља на дневни ред прве наредне сједнице Народне скупштине која се одржава послије достављања извјештаја Владе народним посланицима.
Ако Влада не поднесе извјештај у одређеном року, интерпелација се ставља на дневни ред прве наредне сједнице Народне скупштине по истеку тог рока.
Члан 299.
Један од посланика који су поднијели интерпелацију има право да на сједници Народне скупштине образложи интерпелацију.
Предсједник Владе има право да на сједници Народне скупштине образложи извјештај Владе, а ако извјештај није поднијет - поднијеће усмено одговор на интерпелацију.
Члан 300.
Разматрање интерпелације може се завршити доношењем закључка о питањима која су покренута интерпелацијом или давањем смјерница Влади за спровођење политике извршавања закона или другог акта Народне скупштине, а може се завршити и без одлучивања.
По завршеном разматрању интерпелације може се поставити и питање повјерења Влади, у складу са овим пословником.
Члан 301.
Посланици који су поднијели интерпелацију могу је повући прије завршетка њеног разматрања, односно прије одлучивања о интерпелацији.
Члан 302.
Ако у току претреса интерпелације у Народној скупштини од интерпелације одустану поједини посланици, па се број народних посланика који су поднијели интерпелацију смањи испод десет, сматраће се да је интерпелација повучена.
Члан 303.
У остваривању контроле Народне скупштине над радом Владе Народна скупштина може покренути расправу о питањима која се односе на рад Владе.
Расправа се може покренути поводом разматрања нацрта закона, приједлога закона, другог прописа или општег акта или извјештаја, анализе, информације о спровођењу и извршавању закона, извјештаја о раду Владе и поднијете интерпелације.
Члан 304.
Разматрање питања која се односе на рад Владе може се завршити:
- доношењем закључка којим се усмјерава рад Владе или јој се дају смјернице у вези са извршавањем закона, других прописа и општих аката Народне скупштине;
- доношењем закључака којим се утврђују обавезе Владе за предузимање одређених мјера, за подношење извјештаја или приједлога аката, или за достављање информације и других материјала;
- заузимањем ставова о раду Владе и њене одговорности.
Члан 305.
Поводом разматрања питања која се односе на остваривање контроле над радом Владе, као и поводом других питања у вези са радом Владе, Народна скупштина може поставити питање повјерења Влади.
Покренуто питање повјерења мора бити образложено.
Приједлог за гласање о повјерењу Влади предсједник Народне скупштине одмах доставља предсједнику Владе.
Члан 306.
Сједница Народне скупштине на којој се расправља о повјерењу Влади не може се одржати у року краћем од 10 дана од дана када су са овим приједлогом упознати Влада и народни посланици.
Народна скупштина може да одлучи да се расправа у вези са постављеним питањем повјерења Влади одржи на посебној сједници.
На почетку сједнице представник предлагача има право да образложи постављено питање повјерења Влади, а предсједник Владе има право на одговор.
Члан 307.
Влада може поставити питање свог повјерења ако сматра да није у стању да обезбјеђује спровођење утврђене политике и извршење аката Народне скупштине, чије се доношење предлаже или спровођење ставова или предложених мјера, или да не може преузети одговорност за обављање своје функције, ако се не донесе акт чије доношење предлаже.
Питање повјерења у име Владе поставља предсједник Владе. О повјерењу Влади Народна скупштина се изјашњава јавним гласањем, ако другачије не одлучи.
Члан 308.
Ако Народна скупштина изгласа неповјерење Влади, доноси одлуку о разрјешењу Владе и о томе обавјештава предсједника Републике.
XVII - ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СА УСТАВНИМ СУДОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
[уреди]Члан 309.
Обавјештења Уставног суда Републике Српске упућена Народној скупштини о стању и проблемима остваривања уставности и законитости, његово мишљење и приједлоге за доношење и измјену закона и предузимање других мјера ради обезбјеђивања уставности и законитости и заштите права и слобода грађана и организација и заједница разматра Народна скупштина.
Обавјештења Уставног суда Републике Српске о стању и проблемима остваривања уставности и законитости, прије разматрања у Народној скупштини, разматрају Одбор за уставна питања, Законодавни одбор и надлежно радно тијело.
Обавјештења, мишљења и приједлози Уставног суда достављају се Влади, ради давања мишљења.
Члан 310.
На сједницу Народне скупштине на којој се разматрају обавјештења, мишљења и приједлози Уставног суда позива се предсједник Уставног суда, који може да учествује у раду сједнице.
О заузетим ставовима Народне скупштине предсједник Народне скупштине обавјештава Уставни суд.
XVIII - ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СА ВРХОВНИМ СУДОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И РЕПУБЛИЧКИМ ТУЖИЛАШТВОМ
[уреди]Члан 311.
Врховни суд Републике Српске и Републичко тужилаштво, по властитој иницијативи или на захтјев Народне скупштине, подносе Народној скупштини извјештаје о примјени закона и о појавама и проблемима који су значајни за остваривање њихове функције и предлажу предузимање одговарајућих мјера.
Извјештаји Врховног суда и Републичког тужилаштва достављају се предсједнику Народне скупштине, који их упућују надлежном радном тијелу и посланицима.
Предсједник Врховног суда и републички тужилац могу да учествују у раду Народне скупштине када се разматрају њихови извјештаји.
XIX - ОРГАНИЗАЦИЈА И РАД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ЗА ВРИЈЕМЕ РАТНОГ СТАЊА И НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ
[уреди]Члан 312.
За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности примјењује се овај пословник, ако одредбама овог поглавља, посебном одлуком Народне скупштине или закључком није другачије одређено.
Члан 313.
За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности посланици у Народној скупштини који су позвани на војну дужност или су из других разлога промијенили своје пребивалиште или адресу дужни су да најкраћим и најбржим путем обавијесте Народну скупштину о свакој промјени пребивалишта и адресе.
Члан 314.
За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности приједлози закона, других прописа и општих аката могу се изнијети на разматрање и одлучивање, без претходног разматрања у надлежним радним тијелима, и сједнице Народне скупштине сазвати у роковима краћим од рокова предвиђених овим пословником.
Материјали за сједнце могу се посланицима уручити непосредно уочи сједнице или на самој сједници, ако није било могућности да се доставе раније или из других оправданих разлога.
Члан 315.
Предсједник Народне скупштине за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности:
- разматра непосредне задатке које у вези са ратним стањем, односно непосредном ратном опасношћу треба предузети у вези са радом Народне скупштине;
- предлаже, утврђује и предузима одговарајуће мјере и одређује вријеме и мјесто сједнице Народне скупштине;
- разматра и заузима ставове о начину позивања народних посланика на сједнице Народне скупштине и одлучује о начину достављања материјала народним посланицима за те сједнице, и ако то захтијевају посебни услови ратног стања, односно непосредне ратне опасности, одредиће да се посланици позивају на сједницу јавним позивом (преко радио-телевизије или штампе, преко државних органа, организација и заједница или на други потребан начин).
Члан 316.
Предсједник Народне скупштине, полазећи од оцјене политичке и безбједносне ситуације, оцјењује да ли је потребно и могуће сазивати сједницу Народне скупштине.
Ако оцијени да се Народна скупштина не може састати, предсједник Народне скупштине обавијестиће о томе Предсједника Републике, како би он могао донијети посебне прописе и предузети одговарајуће мјере, у складу са уставним овлашћењима.
Члан 317.
Акте које Предсједник Републике донесе у периоду када Народна скупштина не може да се састане, Народна скупштина потврђује на првој сједници након њиховог доношења.
XX - СЛУЖБА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
[уреди]Члан 318.
Стручне и друге послове за потребе Народне скупштине, њених радних тијела, посланика и њихових клубова ради Служба Народне скупштине.
Члан 319.
У Служби и радним тијелима Скупштине могу се ангажовати лица са завршеним високим образовањем, у циљу стицања радног искуства волонтирањем, односно студенти у циљу стицања знања и искуства стажирањем.
Члан 320.
У вези са претходним чланом, Служба Народне скупштине:
- учествује у припреми састанака предсједника и потпредсједника Народне скупштине и предсједника радних тијела и клубова посланика који се организују у Народној скупштини и стара се о реализацији закључака са тих састанака;
- обавља стручне и друге послове за потребе предсједника, потпредсједника, генералног секретара Народне скупштине и клубова посланика;
- обавља послове у вези са усмјеравањем материјала које предсједник упућује радним тијелима Народне скупштине, предсједнику Републике, Влади и другим државним органима;
- ради одређене послове у вези са остваривањем сарадње Народне скупштине са: Парламентарном скупштином Босне и Херцеговине, Парламентом Федерације Босне и Херцеговине, Народном скупштином Републике Србије и Скупштином Републике Црне Горе.
- прима и израђује аналитичко-информативне и друге материјале, када је то предвиђено програмом рада Народне скупштине и на захтјев предсједника, потпредсједника, радних тијела Народне скупштине и народних посланика;
- даје стручна мишљења радним тијелима, народним посланицима и клубовима посланика у остваривању њихових функција у Народној скупштини;
- учествује у припремању програма рада Народне скупштине и радних тијела и прати њихово остваривање;
- уређује и издаје публикације и гласила Народне скупштине, стенографске и магнетофонске снимке;
- организује и обезбјеђује сарадњу са представницима штампе и других средстава јавног информисања у остваривању њихових права и дужности, у вези са обавјештавањем о раду Народне скупштине;
- прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење податке и материјале и обавља друге информативно-документационе послове;
- обавља послове у вези са радним односима радника у Служби Народне скупштине;
- стара се о припремању и чувању оригинала закона, других прописа и општих аката Народне скупштине;
- ради послове који се односе на канцеларијско пословање, финансијско-материјалне, дактилографске, техничке и друге сличне послове и
- ради друге стручне, административне и техничке послове.
Члан 321.
У оквиру јединствене Службе, Правилником о организацији и систематизацији радних мјеста, који доноси генерални секретар Народне скупштине, уз сагласност предсједништва Народне скупштине, могу се за поједине послове и задатке организовати уже организационе јединице.
Члан 322.
Правилником о организацији и систематизацији радних мјеста уређују се начин руковођења организационим јединицама, извршавање задатака и послова, укупан број радника за извршавање задатака и послова, назив и распоред задатака и послова у организационим јединицама, са описом послова за сваког радника или групу радника и потребним условима за обављање тих задатака и послова.
У Служби Народне скупштине могу се постављати руководећи радници и радници са посебним статусом.
Руководећи радници су радници одређени Правилником о организацији и систематизацији радних мјеста.
Раднике са посебним статусом поставља генерални секретар Народне скупштине, по прибављеном мишљењу предсједника Народне скупштине.
XXI - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Члан 323.
Питања која нису регулисана овим пословником могу се уређивати закључком Народне скупштине.
Измјене и допуне Пословника врше се на начин предвиђен за његово доношење.
Одредбе овог пословника ускладиће се са уставним амандманима на Устав Републике Српске, у року од 60 дана од дана њиховог усвајања.
Члан 324.
Овај пословник ступио је на снагу 21. октобра 2006. године и 26. јула 2007. године.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Српске“, број 79/07