Пијеро Музувијер3/2
| ←Шена прва | Пијеро Музувијер Писац: Непознати аутор Шена друга |
Шена трећа→ |
МИТАР: Гдје си, Тријескало? јес влашко годиште да те нијесам видио: реци ми, хоћемо ли поћ часом до товијерне што ручати?
ТРИЈЕСКАЛО: То си есквизито [изврсно] рско; ма ко ће? Sig. Mitre, вино платити?
МИТАР: Игра’мо alla morra, и ко изгуби, да они плати.
ТРИЈЕСКАЛО: Та је врло добра! да ход’мо играт. (Овди играју.)
МИТАР: О, добио сам!
ТРИЈЕСКАЛО: Имаш разлог, брате, ма ја не имам ни минце.
МИТАР: Пацијенца [хвала богу]! ја ћу ти платити; ма нека ти дам прво пенитенцу [покору]. Orsǜ, хоћу да ми три пута, с везанијем руками назада, насамбече пасаш одовуда до анамо. Ето ти велику покору не давам.
ТРИЈЕСКАЛО: Те што је то? вераменте [уистину], ко да ми не баста! Ма ну ми реци, чим ћеш ми руке свезат?
МИТАР: Имам ја пас, не брини се ти! да’ руке назадвија; а сад подигни ногу ту и чекај; докле ти не речем, немој почињат, ер се не разумије за добро. Да, почни веће — тантара, тантара, тантарата!
ТРИЈЕСКАЛО: Olà, што ми се ово задјело? ну мало погледај: пара ме си и за ногу свезо.
МИТАР: Свезо сам ти ногу, нека ти је комодније, да ти не пенда.
ТРИЈЕСКАЛО: Ма ја, учинио си ми бурлу! одријеши ме, ето ти сам игро и за десет пута.
МИТАР: Одвежи се! није тако ласно; ја имам потребу, аддио [збогом]!
ТРИЈЕСКАЛО: Ајмех мени, што ме овако остављаш?! ма ја, одријеши ме; боља за те, брате драги, служићу ти у товијерни.
МИТАР: А говориш, курвићу, да не имаш ни минце! да’ ми прво мједи у руку, да ме не превариш.
ТРИЈЕСКАЛО: Имам у шпагу џусто динар и по у њешто рутине замотано; извади сам.
МИТАР: Orsù, кад сам нашо, одријешићу те, и да знаш да сам galantuomo [поштен човјек], платићу вино; ма ми се закуни да ћеш заборавит ову бурлу и да се од сад унаприједа побратимо.
ТРИЈЕСКАЛО: Хоћу, тако жедан не издахо! Ото ме си пустио, а сад ход’мо заједно у товијерну, да ти мантењам што ти сам обећо. (Кад ти му ’е не фракам, не био ја Тријескало!)
Референце
[уреди]
