О српском језику/9.2
| ←Поглавље 9.1 | О српском језику Писац: Бошковић Јован 9.2 Тачка или „точка“ |
Поглавље 9.3→ |
| Бошковић, Јован (1888). О српском језику. Београд: Штампарија Краљевине Србије |
IIо Тачка или „точка“[уреди]
Приказујући књигу „Цртање слободном руком“, од Ст. Тодоровића, поменух: црте и тачке, тачкасте црте и т. д., па онда у примедби додадох ово:
Према староме тъчька, руски точка, punctum — од корена: тък тъкнѫти 1. pungere, impingere, 2. fixum esse, haerere. Отуда је и у винограду и врту тач-ка или при-тка, (тачкаш, приткаш и причаник) и старо тъчьнꙗвати и притꙑцати comparare, притьча parabola, и тaчан, тачно (тъчьно). Осим тачка и при-тка говори се још и такља — све од такнути. У осталом испореди члан човечјег тела, члан винограда., члан друштва (т. ј. умнога тела), члан закона и чланак у новинама.
Вила 1865.