Опрема се Бисер на Дољане,
бону драгу у мајке оставља.
Боној драгој тихо бесједио:
— Ах, чујеш ли, драга душо моја!
Да ми теби суђен данак дође, 5
ја се не бих никад оженио,
ни на себи црвена понио.
Па ми оде Бисер на Дољане.
Ја да видиш Бисерове драге,
из душека на ноге скочила, 10
обуче се што год љепше може,
три махале скоком прескочила,
у четвртој коло ухватила,
куд ће проћи Бисер на Дољане.
Кад наљезе Бисер дољанџија 15
па угледа коло и дјевојке,
тад говори Бисер дољанџија:
— Драга душо, коловођо моја,
бону јесам драгу оставио,
оставио у њезине мајке. 20
Акобогда те ју не затечем,
бели ћу се тобом оженити.
Кад то чула Бисерова драга,
она млада коло је повела
и у колу тихо запјевала: 25
— Кол’ко си се болан, заклињао,
да се не би никад оженио,
ни на себи црвена понио,
ако би ти драга преминула!
Мушка глава ко шушњава грана. 30
Махни граном по зеленој трави,
лист отпане, а грана остане,
тако ти је вјера у јунака.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 821-822.
