Опет Чевљани

0001 Полећеше двије тице вране
0002 од планине са Херцеговине„
0003 тице доше к ломној Гори Црној,
0004 починуше пољу Трешњевоме (у Цуце)
0005 на дворове Гавриловић Баја,
0006 но изиде Бајова љубовца:
0007 "О за бога, двије тице вране!
0008 Окле сте ми јутрос дораниле?
0009 Е да ве је срећа донијела
0010 од планине са Херцеговине,
0011 е да сте ми стадо видијели,
0012 али моје чобане овчаре?"
0013 Један граче, други проговара:
0014 "Ми смо твоје стадо видијели,
0015 до јутрос је стадо било здраво,
0016 јутрос ти је на јад освануло,
0017 Никшићи ти плијенише овце,
0018 посјекоше овчаре чобане,
0019 посјекоше Муратовић Сава
0020 и делију Бајовић Лазара."
0021 Циче љуто и невоља јој је,
0022 ма се добар Црногорац нађе
0023 по имену Шуњо Пешикане:
0024 "Мучи, шнахо, стале ти каменом"
0025 Но причекај до Ђурђева дана,
0026 ја л’ ћу моју браћу осветити,
0027 ја ли моју изгубити главу."
0028 Кад весели Ђурђев данак дође,
0029 те се гора изођеде листом,
0030 за хајдука дође четовање.
0031 Књигу Шуњо шиље Пешикане,
0032 те је шиље на Кчево крваво,
0033 већ на име побратиму своме,
0034 а од Кчева војеводи Мићу:
0035 "О тако ти, војевода Мићо,
0036 доведи ми стотину Чевљанах."
0037 Кад војводи она књига дође,
0038 једнак витез поклисара нађе
0039 те га посла у зета својега,
0040 а соколу Петру Јововићу:
0041 "Доведи ми Марковљанах двадест"!
0042 Мићо води другах седамдесет,
0043 Петар двадест, то су деведесет,
0044 када Долу Кобиљему доше,
0045 ал’ ту Шуња Пешикана наше,
0046 вели соко Вукотићу Мићо:
0047 "О за бога, Шуњо Пешикане!
0048 ка си вазда јунак од крајине,
0049 јеси л’ овце турске уходио,
0050 смијемо ли њима ударити?"
0051 Но му вели Пешикане Шуњо:
0052 "Ми смијемо њима ударити,
0053 но велика ево ми је мука:
0054 ја сам вјеру ш њима уфатио
0055 да их браним од Црногорацах."
0056 Е ма Шуња ријеч не помага,
0057 отидоше, браћо, низ Рудине,
0058 а кад они у Гребице доше (пољице),
0059 у Гребице ђе се гребу мајке,
0060 вели соко Вукотићу Мићо:
0061 "Је ли мајка родила јунака
0062 ко ће поћи у село Бањане,
0063 да уходи јесу л’ дошли Турци?"
0064 Отидоше добри два јунака,
0065 теке доше, теке уходише,
0066 а то онде стотина Тураках,
0067 па стотину атах великијех;
0068 отле они у дружину доше,
0069 све им право и лијепо кажу.
0070 Вели витез војевода Мићо:
0071 "О за бога, браћо Црногорци!
0072 Ходте, браћо, да им запанемо."
0073 Он довати четрдесет другах
0074 па западе јунак на сред пута,
0075 а западе јадан Пешикане
0076 ево страга одкуд иду Турци,
0077 а западе Петар Јововићу
0078 при крвавој гори Јеловици.
0079 Мало стаде, а ’во иду Турци,
0080 а ’во иду стотина тураках,
0081 на стотину атах великијех,
0082 но Кадрија-баша попијева:
0083 "А тако ви, браћо моја Турци!
0084 А јесте ли, Турци, запазили,
0085 е удрише млади Црногорци
0086 при крвавој Требјешкој главици,
0087 од Дората и од капетана,
0088 до мрамора Зрна барјактара,
0089 седамнаест главах посјекосмо."
0090 То слушају јадни Црногорци,
0091 међу собом, упушташе Турке,
0092 док на Мића Вукотића доше,
0093 соко Мићо пали џевердана,
0094 искрај њега млоге запуцаше
0095 те ту пет-шест у час погибоше,
0096 али Турци натраг побјегоше,
0097 дочека их јадан Пешикане,
0098 први Шуњо пали џевердана,
0099 искрај њега млоге запуцаше,
0100 већ и онде пет-шест погибоше.
0101 Оно, браћо, што утекло бјеше,
0102 оно гори Јеловици пође,
0103 дочека их Петар с џеверданом,
0104 искрај Петра млоге запуцаше,
0105 не остави, браћо, ђавољега,
0106 него пашче једино утече,
0107 за њим трчи Кривокапић Јоко,
0108 с ножем за њим у бијеле руке:
0109 "Стан’ Турчине, од буле копиле!
0110 Мош’ ли знати, није било давно,
0111 кад си Сава изгубио мога
0112 и делију Бајовић Лазара?"
0113 Ножем махну, посјече му главу,
0114 седамдесет јоште посјекоше
0115 па дијеле коње и оружје,
0116 здраво доше ломној Гори Црној,
0117 а нека их Турцим’ на срамоту!