Opet Čevljani

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Polećeše dvije tice vrane
0002 od planine sa Hercegovine„
0003 tice doše k lomnoj Gori Crnoj,
0004 počinuše polju Trešnjevome (u Cuce)
0005 na dvorove Gavrilović Baja,
0006 no izide Bajova ljubovca:
0007 "O za boga, dvije tice vrane!
0008 Okle ste mi jutros doranile?
0009 E da ve je sreća donijela
0010 od planine sa Hercegovine,
0011 e da ste mi stado vidijeli,
0012 ali moje čobane ovčare?"
0013 Jedan grače, drugi progovara:
0014 "Mi smo tvoje stado vidijeli,
0015 do jutros je stado bilo zdravo,
0016 jutros ti je na jad osvanulo,
0017 Nikšići ti plijeniše ovce,
0018 posjekoše ovčare čobane,
0019 posjekoše Muratović Sava
0020 i deliju Bajović Lazara."
0021 Ciče ljuto i nevolja joj je,
0022 ma se dobar Crnogorac nađe
0023 po imenu Šunjo Pešikane:
0024 "Muči, šnaho, stale ti kamenom"
0025 No pričekaj do Đurđeva dana,
0026 ja l’ ću moju braću osvetiti,
0027 ja li moju izgubiti glavu."
0028 Kad veseli Đurđev danak dođe,
0029 te se gora izođede listom,
0030 za hajduka dođe četovanje.
0031 Knjigu Šunjo šilje Pešikane,
0032 te je šilje na Kčevo krvavo,
0033 već na ime pobratimu svome,
0034 a od Kčeva vojevodi Miću:
0035 "O tako ti, vojevoda Mićo,
0036 dovedi mi stotinu Čevljanah."
0037 Kad vojvodi ona knjiga dođe,
0038 jednak vitez poklisara nađe
0039 te ga posla u zeta svojega,
0040 a sokolu Petru Jovoviću:
0041 "Dovedi mi Markovljanah dvadest"!
0042 Mićo vodi drugah sedamdeset,
0043 Petar dvadest, to su devedeset,
0044 kada Dolu Kobiljemu doše,
0045 al’ tu Šunja Pešikana naše,
0046 veli soko Vukotiću Mićo:
0047 "O za boga, Šunjo Pešikane!
0048 ka si vazda junak od krajine,
0049 jesi l’ ovce turske uhodio,
0050 smijemo li njima udariti?"
0051 No mu veli Pešikane Šunjo:
0052 "Mi smijemo njima udariti,
0053 no velika evo mi je muka:
0054 ja sam vjeru š njima ufatio
0055 da ih branim od Crnogoracah."
0056 E ma Šunja riječ ne pomaga,
0057 otidoše, braćo, niz Rudine,
0058 a kad oni u Grebice doše (poljice),
0059 u Grebice đe se grebu majke,
0060 veli soko Vukotiću Mićo:
0061 "Je li majka rodila junaka
0062 ko će poći u selo Banjane,
0063 da uhodi jesu l’ došli Turci?"
0064 Otidoše dobri dva junaka,
0065 teke doše, teke uhodiše,
0066 a to onde stotina Turakah,
0067 pa stotinu atah velikijeh;
0068 otle oni u družinu doše,
0069 sve im pravo i lijepo kažu.
0070 Veli vitez vojevoda Mićo:
0071 "O za boga, braćo Crnogorci!
0072 Hodte, braćo, da im zapanemo."
0073 On dovati četrdeset drugah
0074 pa zapade junak na sred puta,
0075 a zapade jadan Pešikane
0076 evo straga odkud idu Turci,
0077 a zapade Petar Jovoviću
0078 pri krvavoj gori Jelovici.
0079 Malo stade, a ’vo idu Turci,
0080 a ’vo idu stotina turakah,
0081 na stotinu atah velikijeh,
0082 no Kadrija-baša popijeva:
0083 "A tako vi, braćo moja Turci!
0084 A jeste li, Turci, zapazili,
0085 e udriše mladi Crnogorci
0086 pri krvavoj Trebješkoj glavici,
0087 od Dorata i od kapetana,
0088 do mramora Zrna barjaktara,
0089 sedamnaest glavah posjekosmo."
0090 To slušaju jadni Crnogorci,
0091 među sobom, upuštaše Turke,
0092 dok na Mića Vukotića doše,
0093 soko Mićo pali dževerdana,
0094 iskraj njega mloge zapucaše
0095 te tu pet-šest u čas pogiboše,
0096 ali Turci natrag pobjegoše,
0097 dočeka ih jadan Pešikane,
0098 prvi Šunjo pali dževerdana,
0099 iskraj njega mloge zapucaše,
0100 već i onde pet-šest pogiboše.
0101 Ono, braćo, što uteklo bješe,
0102 ono gori Jelovici pođe,
0103 dočeka ih Petar s dževerdanom,
0104 iskraj Petra mloge zapucaše,
0105 ne ostavi, braćo, đavoljega,
0106 nego pašče jedino uteče,
0107 za njim trči Krivokapić Joko,
0108 s nožem za njim u bijele ruke:
0109 "Stan’ Turčine, od bule kopile!
0110 Moš’ li znati, nije bilo davno,
0111 kad si Sava izgubio moga
0112 i deliju Bajović Lazara?"
0113 Nožem mahnu, posječe mu glavu,
0114 sedamdeset jošte posjekoše
0115 pa dijele konje i oružje,
0116 zdravo doše lomnoj Gori Crnoj,
0117 a neka ih Turcim’ na sramotu!