Опет Бошковић

0001 Збор збориле у Гарчићу виле:
0002 "Фала богу, фала јединоме,
0003 дивно ли је поље Бјелопавлић,
0004 ма је њему љепота залуду,
0005 на њем’ пада често турска војска,
0006 ама што је сада пала војска
0007 и пред војском паша Сулејмане.
0008 Све је поље Турчин притиснуо,
0009 иде к паши спушки капетане,
0010 око њега тридесет и шест агах
0011 од бијела Спужа на крајину:
0012 "Ај помагај, пашо господаре,
0013 од хајина Петра Бошковића,
0014 ми већ живјет више не моремо:
0015 роби буле а сијече Турке,
0016 разбија нам куле и дућане:
0017 тај се зулум поднијет не може."
0018 Кад то зачу паша Сулејмане,
0019 он је силну војску подигнуо,
0020 с војском пође на село Слатину,
0021 на бијелу Бошковића кулу,
0022 пред војском је Бокчић барјактаре,
0023 Туре вика из грла бијела:
0024 "Јес’ ли дома, Бошковићу кнеже?
0025 Јеси ли ми ручак приправио?"
0026 А Петар је ријеч бесједио:
0027 "Ја сам тебе ручак припавио
0028 из пушаках врућијех путацах!"
0029 Па западе на авлинска врата,
0030 џевердану огањ пушци даје,
0031 он погоди Бокчић барјактара,
0032 Туре паде, а барјак отпаде;
0033 но му клети навалише Турци
0034 и над њиме кулу запалише.
0035 Но је Петар грлом покликнуо:
0036 "А ђе си ми Ника и Никола,
0037 и соколе Никићу Раичу?!"
0038 У ријечи што је бесједио,
0039 у то доба врућа помоћ дође,
0040 један помоћ низ Капштак стијену,
0041 друга помоћ преко Поповићах,
0042 трећа помоћ низ Крстац крвави,
0043 ударише Турком са три стране.
0044 А кад виђе Бошковићу кнеже,
0045 од куле је отворио врата
0046 те пламена ножа повадио
0047 и у Турке јуриш учинио,
0048 сломише се низ село Слатину,
0049 ћерају их низ крвнично драчје.
0050 Још да ти је погледати, побро,
0051 како брдске сијевају ђорде,
0052 како л’ турске главе зијевају,
0053 млого јада од њих поградише,
0054 ћераше их до Ждребаник поља,
0055 нешто пуште да у Спужа кажу
0056 какав шићар јесу задобили
0057 у Брдима бјелопавлићскијем.
0058 И нек си ми здраво, побратиме,
0059 негда било, сад се помињало.