ОДЛАЗАК ИЗ ДУБРОВНИКА
с брода 10/8 1839
Ој у једра духај јаче,
Духај, вјетре западњаче,
Да што прије са погледа
Ишчезне ми
Тај град кобни мојих дједа.
Колико сам там' живио
Вај! толико и цвилио;
Не знам дана, ноћи те
Кад рећ' могох:
Хвала Боже, славим те!
Тамна магла сиротињства
Закри сунце мог дјетињства,
Те је често мајка мила
Горке сузе
Уз кол'јевку моју лила.
Кад порастох плане мени
Дух, са духом чин огњени;
Ну свак уста истог маха
Да побије
Дух малога сиромаха.
Које љубљах и над собом
Вратише ми љубав злобом;
Један само, један није!
Ну и тога
Далеко ми коб одније.
Када другим свим људима
Најсјајнијим у сновима
Чаробно св памвт врти,
Клијала је
У мом духу мис'о смрти.
Најпослије ал' засија
И нада мном луч божија:
Кан' анђелак с неба јасна
Објави се
Души мојој д'јева красна.
Ох, како сам њу љубио!
Како сам је вај љубио!
Па и она превари ме,
К'о сви други
Ет' и она остави ме.
Проклет, проклет!... Духај јаче
Духај, вјетре западњаче;
Отисни ме у пучину,
Да не кунем
И ја људе и дједину.
