Није Србин
Није Србин кукавица
К'о што мисле неки људи;
Срце му је соколово,
Његове су челик груди.
Није Србин плашљиица
К'о што мисле неке рђе;
Он се ником не поклања
Нити тражи милосрђе.
Није Србин издајица –
Вјеран свом је завичају;
Као сунцу сјајни зраци,
Као анђели Божјем рају.
Није Србин скиталица
Да по св'јету хљеба проси;
Сиромашан у свом дому –
Ал' се дичи и поноси.
Није Србин варалица,
Нит' се криво роду куне;
Божјег страха и љубави
Његове су груди пуне.
Но је Срба од постанка
Вазда љубав заносила;
Род љубити и за њ' мр'јети
Брига му је света била.
И да Српство мило шири,
Својом браћом да се здружи;
Сузе роду да отаре
Да никада не затужи.
У Бога је полагао
Своје среће узданицу,
Да му в'јерни с благословом
Мач јуначки и десницу.
Па ће и Бог добри дати,
Њему што он смјерно проси;
Да се опет сјајном круном
Славно дичи и поноси.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора), Мило Јововић, „Голуб“, број 11. и 12., у Сомбору, за 1. и 15. јуни 1895., стр. 180.