Нија мајка нејачка Јована:
„Нина, нина, нејачки Јоване,
нина, љуља, мајки да порастеш,
и царево царство да преотмеш,
а ујутро до цара се чуло, 5
а цар праћа два лака улака,
ухватише нејачка Јована,
не га бише, не га уморише,
но га жива цару однесоше.
Цар ми седи на стол диванане, 10
па Јовану љуто говоријо:
„Чујеш мене, нејаки Јоване:
да л си јунак за тамнице тамне,
да л си јунак сабљу да ми љубиш,
ил си јунак свећом да ми светлиш?" 15
Ал говори нејачак Јоване:
„Нисам љуба да ти сабљу љубим,
нисам робик да ти свећом светлим,
већ сам јунак за тамне тамнице.”
Кад то зачу царе од Стамбола, 20
тури ми га у тамне темнице,
турише му ђубре до колена,
а пустише воде до појаса.
Тамновао нејачак Јоване,
тамновао девет годин дана. 25
Тад је царе чудан сан уснијо,
да је Јово давна преминуо,
кроз кости му трава проницала,
па отиде Јовиној тамници,
на тамници отворена врата, 30
што да види: нејачка Јована:
агањ оину као јарко сунце,
при њему је од злата синија,
на синији сваке ђаконије,
тад цар викну два лака улака: 35
„Одпустите нејачка Јована,
он ће сада царем постанути".
