Шетала се ј' Агун-Пашиница,
По Мостиру по зеленој трави;
Босонога ва жутих пачмагах,
Гологлава како мужка глава;
Разпасана без свилнога паса. 5
Шећајућ се цвиће ј' заливала;
Цвиће моје каранфиље моје
Нит ми родиш нит симена дајеш;
Како ни ја Агун-Пашиница.
Ово је већ девет годин дана, 10
Да сам млада ва' в двор допељана
Да ми није лишце обљубљено,
Нит ва црне очи погљедано.
Мисли млада, да ники нечује.
Чула ју је Агун-Паше мајка 15
Она појде сина упитати:
О Агуне драго дите моје!
Јел истина ча људи говоре,
Да је данас девет годин дана,
Да ти ј' љуба ва двор депељана. 20
Да јој ниси лишца обљубио,
Нит ва црне очи погљедао. —
Истина је стара мајко моја,
Ви јој дајте три товора злата,
Три товора и слебра и злата, 25
Кога ми је за доту прнесла;
Пак ју шаљте на поврате мајки.
Здалека ју упазила мајка,
Ча је ото драго дите моје?
Добри гласи, али нису заме, 30
Ово сам ти и данас дивојка,
Твојему сам двору повраћена.
Ниш ниј' зато драго дите моје,
Ја ћу тебе младу оженити,
И на боље и на богатије. 35
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 148-149.
