На прозору (Абердар)
| На прозору Писац: Милан Кујунџић Абердар |
као да гледам цркву?
Нешто више!
Као да гледам небо?
Ал’ не плаво,
Не оно старо, изношено небо,
Што га већ свака трзаху уста —
Каос
Пун тајне, пун величанства!
По среди ти... ах, како да те кажем...
Грудима бајним полегла, пала,
Као да хоћеш меким загрљајем
Да стене земске прекријеш.
А на светим ручицама
Небеско лице тоне, чезне,
Чезну два ока црна, сјајна.
Анђеле... Не! Више нешто,
Више.
Судија си ми пред страшним судом.
Тонеш по магли вечери тихе,
Па мислиш да л’ да позовеш света
У хладне вечне дне,
Ил’ још да с њиме сањаш,
Јоште да сањаш
Варљиве, тихе сне.
Извор
[уреди]- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 50.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Кујунџић Абердар, умро 1893, пре 131 година.
|