На оклади добио дјевојку
0001 Вино пили до два побратима
0002 У Карловцу граду бијеломе,
0003 Једно побро од Карловца бане,
0004 А други је Јунаковац Марко.
0005 Кад им вино угријало тило,
0006 А ракија еглен отворила,
0007 О свачему побри бесидише:
0008 О јунаштву и о добрим коњма,
0009 Па је бане Марку бесидио:
0010 „Побратиме, Јунаковче Марко!
0011 Би ли мени казати умио,
0012 Колико је хода до Мостара?”
0013 Одговара Јунаковац Марко:
0014 „Побратиме, од Карловца бане!
0015 Добром коњу и добром јунаку
0016 Три дни хода и тамо и амо,
0017 А горему коњу и јунаку
0018 Седам дана и тамо и амо.
0019 Али мени и дорину мому
0020 За дан отић’ и тамо и амо.”
0021 Зачуди се од Карловца бане,
0022 Што говори Јунаковац Марко,
0023 Па овако њему бесидио:
0024 „Не будали, драги побратиме!
0025 Ако одеш за дан до Мостара,
0026 За дан одеш и тамо и амо,
0027 Ево теби хиљаду дуката
0028 И ево ти двори и тимари,
0029 И ево ти била кула моја.
0030 А кад дођеш од Мостара града,
0031 Одсици ми са рамена главу!”
0032 Ту се побри за руке примише,
0033 И свој оклад тако потврдише.
0034 Марко оде двору бијеломе,
0035 Па старици мајци бесидио:
0036 „О старице, моја мила мајко!
0037 Тимари ми дору од мегдана,
0038 Љуто сам се јунак окладио
0039 С мојим побром, од Карловца баном
0040 За имање и за русу главу:
0041 Да ћу отић’ до Мостара града,
0042 За дан отић’ и тамо и амо,
0043 И донити турско обилижје,
0044 Или главу, ил робињу младу.
0045 Већ те молим, мила мајко моја,
0046 Тимари ми дору од мегдана,
0047 Ако желиш, да ти дође Марко.”
0048 Па он леже на меке душеке,
0049 Па он заспа кано јање мало.
0050 Да је кому погледати било
0051 Стару мајку Јунаковца Марка,
0052 Како му је дору тимарила:
0053 Пере њега водом и сапуном,
0054 У сунђер му воду покупила,
0055 А на чешаљ длаку изводила,
0056 Па га седла седлом од кадифе,
0057 Примиче му и зоби и сина.
0058 Таман бише зора забилила,
0059 Уранио од Карловца бане,
0060 Па дозивље Јунаковца мајку:
0061 „Чујеш ли ме, Јунаковца мајко!
0062 Је ли Марко рано уранио
0063 Је ли мога’ у Петрово поље?”
0064 Ал старица њему одговара:
0065 „Не будали, од Карловца бане,
0066 Ево Марко на душеку спава!”
0067 Кад се Марко од сна пробудио,
0068 Он се скочи на ноге јуначке,
0069 Па ето га низ бијелу кулу,
0070 Па извади товена дорина,
0071 Притеже му на боке колане,
0072 Сва четири једно по другому
0073 А по њима ибришим-тканину,
0074 Приведе га к бињектиш-камену,
0075 „Језус!” рече, у седло му клече
0076 Па одлети кано ластавица.
0077 Кад је доша’ Карловцу на врата
0078 Он се маша у џеп од доламе
0079 Па извади до дви меџидије,
0080 Па их даје до двим топџијама,
0081 Да опале два топа гласника,
0082 Нек се знаде, кад отиде Марко.
0083 Кад пукоше два топа гласника,
0084 По Карловцу огрануло сунце,
0085 Он у поље коња угонио,
0086 Све се поље димом задимило,
0087 Ал се кроз дим Јунаковац види:
0088 Свитли му се крило позлаћено,
0089 Кано муња кроз облаке густе.
0090 Брзо Марко поље прилетио,
0091 У Котаре бише долетио;
0092 И Котаре брзо прилетио,
0093 У Петрово поље долетио;
0094 И брзо га бише прилетио,
0095 У Врљичко поље долетио;
0096 И брзо га бише прилетио,
0097 Па у Сињско поље долетио;
0098 На Цетину воду долетио,
0099 Но Марку ти добра била срића,
0100 На води га дочекала барка,
0101 Па пребаци себе и дорина,
0102 Па се скочи њему у седлашце,
0103 Па окрену гори уз Ведрину;
0104 И Ведрину брзо прилетио,
0105 К Тихорици брзо долетио;
0106 Па је и њу Марко прилетио
0107 На Аржано бише долетио;
0108 И Аржано бише прилетио,
0109 У Виницу брзо долетио;
0110 И брзо је бише прилетио,
0111 Долетио испод Завелина,
0112 И брзо га Марко прилетио,
0113 На Посушје бише долетио;
0114 И Градац је Марко прилетио,
0115 У Коцерин бише долетио;
0116 И Коцерин бише прилетио,
0117 На Мостарско поље долетио;
0118 И Мостарско поље прилетио
0119 На Неретву воду долетио;
0120 На Неретви перу перачице,
0121 Божју им је помоћ називао:
0122 „Божја помоћ, кито перачица!”
0123 Липо су му оне прихватиле:
0124 „Да Бог добро, незнана делијо!”
0125 Још је њима Марко бесидио:
0126 „Да вам бора, кито перачица,
0127 Би ли мени казати умиле,
0128 Гди су двори мога побратима,
0129 Мога побре Нозретић Алије?”
0130 Липо су му цуре бесидиле:
0131 „Када уђеш у прве сокаке,
0132 Окрени се с десна налијево,
0133 Лако ћеш му познавати кулу,
0134 Његова је од свих кула виша,
0135 А на кули од злата јабука.
0136 Ево овди сека Нозретића,
0137 По имену Фатима дивојка.”
0138 Кад је Марко цуру разумио,
0139 Он овако Фати говорио:
0140 „Драга сестро мога побратима,
0141 Напој мене студене водице!”
0142 Кад је Фате Марка разумила,
0143 Захватила студене водице,
0144 Па је дала Јунаковцу Марку,
0145 Кад се Марко воде понапио,
0146 Додаде јој видро позлаћено,
0147 Па се маши у џеп од доламе,
0148 Па извади од злата јабуку,
0149 Па ју даје секи Нозретића:
0150 „На то теби, секо Нозретића,
0151 Нека знадеш, ког си напојила!”
0152 Хтиде цура да прими јабуку,
0153 Ал је Марко ухвати за руку,
0154 Па ју баци за се на дорина:
0155 Три ју пута ухватио пасом,
0156 А четврти од ћорде кајасом,
0157 Па полети трагом унатраге.
0158 Кад то виде младе перачице,
0159 Одлетише Нозретић Алији,
0160 Па му кажу, што је и како је.
0161 Кад Нозретић ричи разумио,
0162 Он се скаче на ноге јуначке,
0163 Па прихвати бријаткињу ћорду,
0164 И понесе копље убојито,
0165 Па ето га у топле подруме:
0166 Он извади ђогу виленога,
0167 Нит га седла, нити га самари,
0168 Већ се баци на гола коњица,
0169 Па за Марком јуриш учинио.
0170 Док Алија коња посиднуо,
0171 Таман Марко поље прилетио;
0172 Док Алија поље прилетио,
0173 Таман Марко на Коцерин дође;
0174 Таман Марко на Градац изађе.
0175 Ту на Градцу жењу жетелице,
0176 Божју им је помоћ називао:
0177 „Божја помоћ, младе жетелице!”
0178 Липо су му оне прихватиле:
0179 „Да бог дао, незнана делијо!”
0180 Па је њима Марко бесидио:
0181 „Да вам бора, кито жетелица,
0182 Је ли давно подне захучило?”
0183 Оне су му младе говориле:
0184 „Не будали, незнана делијо!
0185 До два сата јоште ти га нема.”
0186 Када Марко цуре разумио,
0187 Он повади сабљу из бедрице,
0188 Па засиче по каменој стини,
0189 Па овако цурам’ бесидио:
0190 „Да вам бора, кито жетелица!
0191 Ако за мном потира изађе:
0192 Који јунак ’вако не засиче,
0193 Нек не иђе за мном у потиру!”
0194 С тиме бодне коња од мегдана.
0195 Док Алија на Градац изађе,
0196 Таман Марко на Посушје дође.
0197 Алији су цуре казивале,
0198 Што је река’ незнани делија.
0199 Кад Алија ричи разумио,
0200 Он повади бријаткињу ћорду,
0201 Па засиче по каменој стини:
0202 Боље Але засикао бише,
0203 Нег делија Јунаковац Марко,
0204 Па отишћа коња од мегдана.
0205 Док Алија у Посушје дође,
0206 Таман Марко испод Завелина;
0207 Док Алија испод Завелина,
0208 На Аржано Марко долетио.
0209 Док Алија на Ажано дође,
0210 Таман Марко Тихорицу прође.
0211 Док Алија Тихорицу прође,
0212 Таман Марко низ кршну Ведрину;
0213 Док Алија низ кршну Ведрину,
0214 Марко дође до воде Цетине.
0215 Ал је Марко лоше сриће био:
0216 На води га не дочека барка,
0217 Па он сјаши с товена дорина,
0218 С њега скида Нозретића секу,
0219 Па ју сида на студену стину,
0220 А он води дору од мегдана.
0221 Сиди цура на стини студеној,
0222 Рони сузе низ образ румени
0223 И овако она бесидила:
0224 „Јадна мајко, што си ме родила?
0225 За кога сам тило одгојила,
0226 Нег за мога Јунаковца Марка,
0227 А сада ме одведе катана,
0228 Кому не знам рода ни племена!”
0229 Када Марко цуру разумио,
0230 Он је њојзи тихо бесидио:
0231 „Да ти бора, секо Нозретића,
0232 По чему би познавала Марка?”
0233 Али му је цура бесидила:
0234 »Кад је једном био на Мостару,
0235 Грдно су га обранили Турци,
0236 По мишници, по десници руци.”
0237 Кад је Марко ричи разумио,
0238 Он узгрће уз руке рукаве,
0239 Каже ране на десници руци.
0240 А кад цура ране угледала,
0241 Она Марку тихо бисидила:
0242 „Бижи, Марко, срце из нидарја,
0243 Сад ће брате Нозретић Алија!”
0244 Тад се Марко на ноге скочио,
0245 Па се баца дори у седлашце,
0246 За се меће секу Нозретића,
0247 Нит је веже пасом, ни кајасом,
0248 Већ је њојзи тихо бесидио:
0249 „Држ’ се, Фато, ако ти је драго!”
0250 Око њег се цура обавила.
0251 Па потира дору на Цетину,
0252 До по воде допливао није,
0253 У та доба Нозретић Алија,
0254 Узврти се код воде Цетине,
0255 Ал на воду ударит не смиде,
0256 Па дозива Јунаковца Марка:
0257 „Побратиме, Јунаковче Марко!
0258 Држи ми се, ево ти јабуке!”
0259 И баци се копљем стојимице,
0260 Ал је Марко стари мегданџија:
0261 По свому се коњу приклопио,
0262 Прико себе копље прогонио,
0263 У десну га руку ухватио,
0264 Па га ломи на двоје на троје,
0265 Па га баци у воду Цетину.
0266 А кад Марко из воде изађе,
0267 Алији је тихо бесидио:
0268 „А мој шуро, Нозретић Алија!
0269 Кад се другом вратим у пунице,
0270 Ја ћу тебе липше даровати,
0271 Бритком сабљом и десницом руком.”
0272 С тим отишћа дору од мегдана.
0273 Брзо Сињско поље прилетио,
0274 У Врљичко поље долетио;
0275 И Врљичко поље прилетио,
0276 У Петрово поље долетио;
0277 И Петрово поље прилетио,
0278 У Котаре брзо долетио;
0279 И Котаре брзо прилетио,
0280 На Зрмању воду долетио;
0281 И Зрмању воду прилетио,
0282 Ал ту Марко лоше сриће био:
0283 Коњ му пада на све четри ноге.
0284 Цвили Марко кано змија љута:
0285 „Јадна мајко, што си ме родила!
0286 Лудо ћу ти изгубити главу;
0287 Ја не жалим дворе и имање,
0288 Нити желим билу кулу моју,
0289 Него жалим са рамена главу.”
0290 У та доба кита кириџија,
0291 Па је њима Марко говорио:
0292 „Бора теби, незнана делијо,
0293 Продај мени добра коња твога,
0294 Ево теби стотина цекина!”
0295 А да видиш момка кириџију:
0296 До Маркова долази дорина,
0297 Па је Марку тихо бесидио:
0298 „Бора теби, незнана делијо,
0299 Јеси л’ гдигод воду припливао?”
0300 А Марко му ’вако одговара,
0301 „Јесам, брате, на води Цетини.”
0302 Када га је момче разумило
0303 Пушта коњу четири колана,
0304 По коланим’ везену тканицу.
0305 Скочи доре кано била вила!
0306 Кад то види Јунаковац Марко,
0307 Он се маша у џеп од доламе,
0308 Па извади десет меџидија,
0309 Па их даје момку кириџији,
0310 Па се баци дори у седлашце.
0311 За се меће секу Нозретића,
0312 Па полети кано соко сиви
0313 Па у Личко поље долетио.
0314 Брзо га је Марко прилетио,
0315 У Карлово поље долетио.
0316 И брзо га бише пролетио,
0317 Па ето га Карловцу на врата!
0318 Па се маша у џеп од доламе,
0319 Па извади до дви меџидије,
0320 Па их даје до двим топџијама
0321 Да опале два топа гласника.
0322 По Карловцу још гријаше сунце.
0323 Кад је бане топове зачуо,
0324 Прид Марка је бане ишетао:
0325 Руке шире, у лице се љубе,
0326 Па је бане Марку бесидио:
0327 „Побратиме, Јунаковче Марко!
0328 Ја већ видим, што је и како је.
0329 Да сам своју изгубио главу.
0330 Већ ти бора, драги побратиме,
0331 Ено теби све моје имање,
0332 И ево ти хиљаду цекина,
0333 И ено ти била кула моја,
0334 Ал те молим, драги побратине,
0335 Поклони ми русу главу моју!”
0336 Када Марко ричи разумио,
0337 На то се је круто смиловао,
0338 Па овако бану говорио:
0339 „Алал теби све твоје имање!
0340 Ето твојих хиљаду цекина,
0341 И ето ти била кула твоја
0342 И алал ти са рамена глава,
0343 Ал — доћ’ ћеш ми за винчана кума!”
0344 Липо Марко цуру покрстио,
0345 Па ју винча себи за љубовцу.
0346 И пирује три недиље дана.
0347 Онда било, сад се спомињало,
0348 А ми, друзи, здраво и весело!
