На молитви (1910)
По штурој ражи титра црвен мека;
Прашта се сунце и врхове љуби,
И плаво вече слази из далека.
У страни гучу планински голуби,
По које стадо чује се из дола,
И неко викне и одјек се губи.
Мирише папрат и борова смола,
И све се више у сутонском велу
Херцеговачка црне брда гола.
Пламење ватре види се по селу
И повија се са рудина голи'
Кô широк стијег војскама на челу.
И како прва роса пада доли
И гине дана жега и тегоба,
Надомак ватре гологлав пук моли
Около софре, око свога шкроба,
Крст меће на се и свој поглед бони
У небо диже. И спокојно доба
Починку тихом докле тице гони,
Ја чујем, тамо с рудина и лукâ,
Гдје, мјесто звона вечерњијех, звони
Невидљив ланац са сељачких рука...