Подранила на водицу Фата,
За њом Мујо ситно цуцукаше:
„Је с' ли, Фате, рано уранила [1]?“
„Јесам, Мујо, кад м' је било драго!“
„Немој тако, кајала се, Фато!“
„А ја нећу ни хајати, Мујо! 5
„Доста има горе несјечене
„И јунака млада нежењена,
„Узимаћу, кога ми је драго.“
↑Свуда по Херцеговачкијем крајевима, кад се састану, мјесто да се упитају: како си? реку: јеси л' уранио? а како си ти?
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 205.
