Људи! не газ’те лишће!
Ти жути лешеви мали
Што се по земљи згомилали,
И они су се радовали
Своме животу, бићу:
Сунцу, роси, ветрићу;
Познавали су муке, боле,
Жеге, олује, студен, град. —
И, ето, сад
Ко мртва срца леже доле, —
Не газите их из пијетета,
Јер свака смрт је света.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
