Моје сузе (Осман Ђикић)

Моје сузе Писац: Осман Ђикић

* * *

        МОЈЕ СУЗЕ

Ти плачеш, славују мили,
За сунцем благога маја,
За цв’јетцим мирисне руже,
За густим сјенкама гаја!

Ал’ уздах и суза врела,
Што на твом оку блиста,
Пресахнут’ врло ће брзо,
К’о мајска росица чиста.

Јер ти ћеш на лаки’ крили’
Пучином винут’ се зрака,
И опет крајеве наћи,
Гдје цвјета ружица слатка.

Гдје бисер-поток се блиста,
И зефир мирисни пири,
Природа гдје се ц’јела
Раскошјем весело шири.

Ал’ горке и вреле сузе,
Из ока, што мојег’ цуре,
Ни сунце утрти неће,
Ни љуте студене буре.

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 65.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.