Моравички епитафи: Сађавац
Моравички епитафи: Сађавац су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Сађавац (Буковица) (Општина Ивањица).
Споменик Мијаилу Марјановићу (†1876) (поред пута Ивањица-Пожега)
- Овај спомен показује
- овде сарањене кости
- почившег
- МИЈАИЛА МАРЈАНОВИЋА
- из Сађавца
- бившег храброг војника I класе
- батаљона Моравичког
- који је у 31. години живота свог
- јуначки борећи се противу Турака
- за слободу Срба
- погинуо у борби
- на Вучијој Планини
- 27. јула 1876. године.
- Бог да му душу прости.
- Овај му знак подиже
- његов ожалошћени отац Иван.
- Писао Миле Поповић из Свештице.
Споменик Рајку Симончевићу (†1915) (гробље у Марјановићима, Селиште)
- Спомен
- мајка сину
- а жена мужу
- РАЈКУ СИМОНЧЕВИЋУ
- војнику З-позива
- који поживи 45. година
- а погибе на Вишеграду
- 9. октобра 1915. год.
- као војник у рату.
- Рајко је био грађанин добар
- и признат домаћин
- и као војник старешина
- у свему признат.
- Овај споменик
- поред свога сина
- подигоше оцу му Рајку
- уцвељена мајка Ката
- и супруга Иконија.
Споменик Василију Марјановићу (†1915) (Гробље у Марјановићима, Селиште)
- Спомен
- ВАСИЛИЈА МАРЈАНОВИЋА
- војника II позива болничарска чета
- који поживи 37. година
- а умро 8-ог априла 1915. год.
- на Дубу у болници где је и сахрањен.
- Покојник је и као грађанин био добар
- и признат домаћин и мајстор.
- Овај спомен подиже му из поштовања
- супруга Перса.
Крајпуташ Цветку Илићу (†1913) (пренет на гробље)
- Спомен
- ЦВЕТКА И. ИЛИЋА
- бившег економа и механџије
- из села Шуме
- који поживи 40. година
- а умро од несрећне
- и неумитне болести колере
- у рату као војник II позива
- 12. јула 1913. године
- у Војној болници у Владичином Хану
- где је и сахрањен.
- Покојник је био честит, признат
- и велико уважени грађанин.
- Услед ратних прилика
- тело покојниково
- немогуће је било пренети
- у место рођења ради сахране.
- Из велике захвалности
- према свом добром оцу
- подижу му овај спомен
- благодарни синови
- Драгољуб и Душан.
Крајпуташ Тотовићима – Милисаву (†1915) и Радосаву (†1914) (пренет на гробље)
- Споменик
- МИЛИСАВА ТОТОВИЋА
- из Сађавца
- кои поживи 54. год.
- а погибе IV. сеп. 1915. год.
- у Црвеној Гори
- у доласку Аустринске војске
- и син му
- РАДОСАВ
- кои поживи 23. год.
- а погибе на Малом Ражњу
- II. сеп. 1914. год.
- Овај спомен сподигоше
- Тодора жена Милисава Тотовића
- синови Радомир, Рајко, Петар и Радиша и Милан.
Извор
[уреди]- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.