Пробудих се у љубави, жуђење моје,
Зачух вилу у дубрави, ђе пјесме поје,
А уз пјесан ђе прип'јева славје од горе,
Вргох око на дубраву, виђех јој круну,
И вилину русу косу бисера пуну, 5
И рекох јој: дођ' до мене, жуђење моје!
Приђе мене, долетнула к'о стр'јела перна,
Рукама ме загрлила, вила госпођа,
Слађи ми је цјелив дала, слађи од меда.
Тад ја њојзи вас мој живот, вас мој умрли! 10
Дође други иза мене, па је премами.
Не постаја ни дан ни два, ста се кајатп,
Размишљајућ' у жалости што учиних ја!
Бог ми даде рајске виле, па је другом дах.
Што не градих веље граде, да је затворим! 15
А не градих златне кључе, да је закључам.
Да не види зрак сунчани кад св'јет обасја.
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 269.
