[Мобу купи ага Хасан-ага]
Мобу купи ага Хасан-ага:
Двјеста српа, триста везиоца.[1]
Зилка им је воду наносила,
Свијех их је водом напојила.
Најпослије бабу Хасан-агу. 5
А вели јој бабо Хасан-ага:
„Зилко моја, црна ти си ока!
Моли Бога, да ти умре мајка,
Љуба би ми до вијека била!“
Одмах цуру забољела глава. 10
Она иде својој старој мајци.
Питала је остарјела мајка:
„Што си шћери ћехру преврнула?
Или те је окарао бабо?
Или те је забољела глава?“ 15
Говорила Зилка материна:
„А чујеш ме мила моја мајко!
Није мене окарао бабо,
Већ је мене забољела глава.
Ну чујеш ли моја мила мајко, 20
Шта ми вели бабо Хасан-ага:
„Шћери моја Зилко материна,
Моли Бога, да ти умре мајка,
Љуба би ми до вијека била!“
Па је мене забољела глава. 25
Но чу ли ме моја мила мајко,
Ја сад идем на горње чардаке,
Селам ћеш ми моме милом бабу,
Нека дође, па мене обиђе!“
Цура оде на горње чардаке, 30
Она нађе оков’не ханџаре,
Па удара себе у срдашце.
Колико се лахко ударила,
На ножу је срце извадила.
Ту је цура свијет мијенила. 35
Када дође ага Хасан-ага,
Њему вели остарјела љуба:
„Селам ти је Зилка материна,
— Она оде у горње чардаке, —
Да обиђеш Зилку материну!“ 40
Кад то зачу ага Хасан-ага,
Он се пење на горње чардаке.
Кад отвори од чардака врата,
Али цура свијет пром’јенила,
На ножу је срце извадила. 45
Над њом кука ага Хасан-ага.