Пише књигу Мијате хајдуче,
Из Вирине из висок планине
Баш на руке Осман-беговици:
Тето моја Осман-беговице
Пошаљи ми бегово одиело, 5
У кому је беже четовао
Четовао и хајдучевао.
Кад је тета књигу задобила
Књигу штије а на њу се смије.
Ону штије другу руком пише, 10
Па је пише Мијату хајдуку:
О Мијате о горски хајдуче:
Оди паси по Босни кобиле,
А разбијај по мору галије.
Кад Мијате књигу задобио 15
Књигу штије, а на њу се смије,
Па он купи петнаест котарана!
Ми хајдемо браћо у робију,
Поробити Осман-беговића.
Кад јунаци гласе рузачули, 20
Одмах они свиетом полазили:
Кад су дошли пред бегове дворе,
Око двора они облазише
И они се собом спомињаше,
Да како ће кулу поробити, 25
Кад не могу никуд провалити.
Домисли се Мијате хајдуче:
Лако ће мо кулу поробити.
Ја га знадем танко зацвилити,
Миша знаде турски диванити. 30
Те зацвили Мијате хајдуче,
Он зацвили гласом дјевојачким
Ко што цвиле танане робиње
Он зацвили као гуја љута:
Ајме мени, ајме мојој мајци 35
Гдје ћу бити, гдје ли вијек вити?
Крух кухати Осман-беговици,
Крух кухати и воду носити,
Ноге прати, ону воду пити!
Тјеши њега Муса Кесрџија, 40
Тјеши њега турскием диваном:
Муч небој се танана робињо,
Моја ти је госпа милостива.
Што имаде све пред душу даде
Теби с њоме лошо бити неће. 45
То зачула Осман-беговица
Па узимље деветере кључе,
Па отвара деветера врата.
Помислила жалостна јој мајка,
Да је њезин Осман-беговићу. 50
Пусти она у кућу хајдуке.
Чим у кући Мијате хајдуче
Божју јој је помоћ називао:
Драга тето Осман-беговице,
Камо ти је беже отишао? — 55
Говори му Осман-беговица
Бога теби Мијате хајдуче!
А мој ми је беже отишао
У Свињице купити димнице,
У робију робити јунаке. 60
Неће доћи за три неђјељице.
Богом брате Мијате хајдуче,
Роби кулу са четири стране,
Остави ми сандо дјевојачко.
Кад Мијате гласе разачуо, 65
Па говори Осман-беговици:
Отвори ми сандо дјевојачко,
Да ја видим дјевојачко рухо.
Она му га млада отворила.
Озго лежи од злата кошуља 70
Она је сва златом извезена.
Примјери је Мијате хајдуче,
Па говори Осман-беговици:
Тето моја Осман-беговице,
Гдје пристала бегова кошуља, 75
Гдје пристала тоту и остала.
Друго благо браћа одниела.
Тад говори Мијате хајдуче:
Остај с Богом Осман-беговице
Докле опет блага понакупиш 80
Оћу тебе ја доћ опет наћи.
Кад јунаци у гору дођоше,
Па стадоше свилу дијелити.
Не важу је нити рачунају.
Већ јунаци од јеле до јеле. 85
На јунака девет одјелака.
Кад стадоше злато дијелити
Не броје га нити рачунају,
Већ јунаци својими калпаци.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 59-63.
