Митрополиту Амфилохију

Митрополиту Амфилохију Писац: Славко Перошевић

ЊЕГОВОМ ВИСОКОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
    МИТРОПОЛИТУ АМФИЛОХИЈУ

Данас кад те нападају,
И часно ти име блате,
Када слуге Сатанине,
Са свих страна хуле на те,

Данас када српском роду,
У грудима срце плаче,
Ја ти ову пјесму пишем,
Свети оче из Мораче.

Теби што се' са армијом
Мрачних сила и демона,
С' часним крстом и молитвом
Са цетињског бориш трона.

Теби кога, многи Срби,
Међу свеце броје живе.
Теби испред ког’ у страху,
Дрхте силе нечастиве.

Нема рјечи, које могу
Описати твоја дјела,
Ти си српску вјеру диго
Из прашине и пепела.

У вријеме кад владаше
Зло и свака друга пизма,
Душе си нам ослобађо’
Из окова комунизма.

Кано некад Петар Свети,
Што је рођен на Његуше,
У стадо си Христосово
Залутале враћо’ душе.

Сиротињу помагао
И тјешио неутјешне.
Од зла сваког и порока,
Спашаво нам душе грешне.

Обновио цркве многе,
Диго’ бројна светилишта.
Скренути те' са тог пута,
Никад није могло ништа.

У вактима страдалништва,
И у свакој тешкој кризи,
Твоје рјечи српском роду
Бјеху тврди метеризи.

Кад су р’јеке, суза врелих,
И невине крви текле,
Српске патње и страдања,
Ко’ плам су ти душу пекле.

Срце ти је много пута
Задрхтало од жалости,
По Косову док си светом,
Разасуте скупљо’ кости.

Руком својом, свети оче,
Мртвима си копо’ раке.
Вјеруј ово док ти пишем,
С' главе ми се јеже длаке.

Ти нијеси рат провео
У луксузу и палати,
Као многи од онијех
Што ти данас име блати.

Но с' народом својим био
У Дечане и у Пећи,
Па ко сада нешто може
Величини твојој рећи?

Теби, који ништа своје
Немаш осим одијела,
Ал’ уз чије име свето
Неумрла стоје дјела.

Tеби ком’ је сво богатство
То што имаш на се' руха.
Ал’ се Срба милиони
Диве снази твога духа.

(јун 2019.)