Милош Обилић (Јован Суботић)/40

←Трећи призор

Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

Пети призор→

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР
Дворанау двору цара Лазара у Приштини. Острагу коридор, на среди врата, која гледе на улицу.


МАРА (у црном оделу жалости):
Куку мени, што сам дочекала!
Летила сам жељом по векови,
Мисли су ми прелетале звезде,
Људи су ми били премалени,
У сну будном живила сам само
Са сликама богова прошлости
К’о боговска слика за будућност:
Па сад падох к’о никада нико!
(Сад труба затруби и звона са свих страна зазвоне, а чују се тихи гласови спроводне песме: „Свјати Боже”)
МАРА (тргне се):
Сад ми оца понеше у гробницу.
Овуда ће спровод проћи. Куд ћу
Да се склоним. Не могу га видит’,
Та мој га је супруг закл’о? Не смем
С њим ходити... бојим се народа,
Јер све живо куне Бранковића...
Већ су близу...
(Обзире се по дворани.)
Нема другог места.
(Оде налево на крај позорнице и ту клекне, па покрије лице рукама.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.