Милош Обилић (Јован Суботић)/24

Милош Обилић (Јован Суботић)
Писац: Јован Суботић
ТРЕЋИ ПРИЗОР

ТРЕЋИ ПРИЗОР
Топлица и Косанчић уђу

ОБИЛИЋ (пође пред њих):
И ви са мном зацело идете?
ТОПЛИЦА:
Јер без тебе остат’ не можемо!
КОСАНЧИЋ:
Какви ли би били побратими
У невољи да те оставимо.
ОБИЛИЋ (к Топлици):
А твој стари родитељ, Милане?
ТОПЛИЦА:
Свога сина благословио је.
ОБИЛИЋ:
И зна куд си ићи намислио?
ТОПЛИЦА:
Син га досад никад не превари.
ОБИЛИЋ:
Па шта рече свом старац јединцу?
ТОПЛИЦА:
Ко погине данас с Обилићем
Неће мрети већ ће се родити:
Ид’те, дајте пример материма
Какве рађат’ имају синове.
ОБИЛИЋ (ка Косанчићу):
Јеси л’ био с твојом заручницом?
КОСАНЧИЋ:
Би ли мог’о на овај пут поћи
А да јошт’ је једаред не видим!
ОБИЛИЋ:
Па како се с њом растати може?
КОСАНЧИЋ:
Јер пре нег’ њу познадох Милоша!
ОБИЛИЋ:
Шта ли рече убога девојка?
КОСАНЧИЋ:
Вако рече сузе левајући:
Иди, драги, кад си обрекао.
Ко свом другу дану реч прекрши
Ни драгој је одржати неће.
ОБИЛИЋ:
А сад хајд’мо у име Божије.
Вукосаво, јошт’ једанпут збогом!
(Узме кацигу са стола и пође.)
ВУКОСАВА (врисне):
А дијете? Оче, та јошт’ ниси
Свога малог пољубио сина!
ОБИЛИЋ (тргне натраг):
Мало нисам из света отишао
Не видивши, што ми је најдраже.
ВУКОСАВА (узме га за руку и одведе га, једва ходећи, у другу собу).
ТОПЛИЦА:
Што тај Милош вечерас претрпи
Неће скоро човек претрпити.
КОСАНЧИЋ:
Тако плаћа овај свет заслуге.
Не венча ли трном спаситеља?
ТОПЛИЦА:
И тој вољи тврђој од челика
Не хтедоше браћа веровати!
КОСАНЧИЋ:
Сувише им чист и сјајан беше
Пак примају и што не верују.
(У соби, у коју су отишли Обилић и Вукосава, чује се да оба врисну.)
То је врисак умируће мајке!
ТОПЛИЦА:
Не би било чудо да пресвисне!
(Обилић изиђе узбуђен. Вукосава иде за њим сва скрушена.)
ОБИЛИЋ:
Неће лица запамтит’ очина
Али ће му за име слушати!...
(К Вукосави.)
Не заборав’ да си Обилићка...
(Пољуби је у чело.)
Сад управо у турску хордију!
(Оду.)
ВУКОСАВА (ГЛеди укочена за њим; пак онда наједаред зграби се за груди, и падне онесвешћена).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.