Међу горама
| ←Тренутак среће | Међу горама Писац: Милета Јакшић |
Успомене→ |
Листају шуме, гајеви зелени,
Кукавица се чује већ у гори,
Славуј цвркуће у сумрачној сени,
У хладу бистар поточић жубори.
Све буја: лист и трава; цвеће цвета,
Маховином се кити суро стење,
Бршљаном давно умрла дрвета —
Како пролеће милује кићење!
Куд крочим само, цвеће ми се нуди,
Ниче крај мене, преда мном га има,
Њим и ја китим своје пусте груди:
Сад је пролеће и по гробовима.
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 41
|