КИШИЦА МИНУ
Ветрићу, куд блудш по пустој пољани
Ко несретно момче уздисаја пун?
Минуло је лето већ су прошли дани
Када је у листу био овај џбун.
Давно се не реси поље жутим влатом,
Нити шеву диже сунцу висок лет —
Пусте су пољане: с уздахом, шапатом
Ти, ветрићу, падаш на последњи цвет.
Видиш, тако време носи као жетва
И младосг и љубав у далеки крај,
А нама остане као тешка клетва
С празном успоменом празан загљај.
