Мемија делија и Бајрам челебија
Пиво пије Мемија делија
И са њиме Бајрам челебија.
Говорио Бајрам челебдја:
„А бора ти, Мемија делија!
Ја имадем шадрван водицу, 5
А ти имаш секу љепотицу,
Смијеш ли је послат шадрвану,
Да донесе студене водице?"
Ту се они љуто окладили:
За бијеле дворе и ахаре, 10
Из ахара коње нејахане,
Са чардака благо небројено.
Баци чашу Мемија делија
И он оде свом бијелу двору.
Далеко га сека угледала, 15
Мало ближе пред њег’ ишетала;
Пмговара Мемија делија:
„Уклони се, мила моја секо!
Добар коњииц да те не погази,
Оштра ћорда да те не обреже, 20
Љути братац да те не окара.
Да си богдо у очи слијепа,
А да ниси одвише лијепа,
Одоше ми двори и подруми,
Из подрума коњи нејахани, 25
Са чардака благо небројено."
Све јој каже што је и како је.
Говори му љепотица сека:
„А бора ти, мој премили брате!
Купд мени коња од мејдана, 30
Ко штоно је ливањског ћехаје,
Срежи мени ђузел одијело,
Ко штоно је ливањског ћехаје."
Оде братац у нову чаршију,
Па јој купи коња од мејдана 35
И пореза ђузел одијело,
Ко штоно је Ливањског ћехаје
И однесе свом бијелу двору.
Облачи се љепотица Ајка,
Кад с’ обуче, метну калпак на се 40
И узјаха коња од мејдана,
Па отјера преко поља равна.
Она дође Бајрам челебији,
Па му куца халком на вратима.
Бајрам беже на чардаку бјеше. 45
Уђе Ајка на авлијска врата,
Дође, прође шадирван водици,
Туде стоји варакли столица,
Сва застрта варакли кадифом;
Све су редом чаше покићене 50
И руменим вином наточене.
Ајка пије шадрван водицу.
Угледа је Бајрам челебија,
Угледа је са високе куле,
Па он оде шадрван водици, 55
Од јордама у жутим чизмама,
Од тасламе — у б'јелој јечерми.
Дође, прође беже Бајрам беже
И он њојзи турски селам викну.
Она му је селам прихватила, 60
По селаму хошгелдију дају,
Још се они за здравље питају.
Пита Ајку Бајрам челебија:
„Откле ли си, незнана делијо?
Одакле си, од којег си града? 65
Како ли те по имену вичу?"
Говори му Ајкуна дјевојка:
„Ја сам јунак од Лијевна града,
А на име Ливањски ћехаја.
Ја сам чуо и људи ми кажу, 70
У онога бега Мехмед бега,
Да имаде љепотица сека;
А ја не знам стазе ни богазе,
Не знам пута до бијеле куле,
Већ бога ти, Бајрам челебија, 75
Да ме водиш бегу Мехмед бегу,
Да запросим љепотицу секу,
Да јој дадем птрстен и дукате."
Би л' му мило, не би николико,
Али њему бити не могаше, 80
Већ помисли Бајрам челебија:
„Види сада јада изненада!
Што ћу јунак од живота свога?
Да не одем до бијеле куле,
Ту ће мене душман преварити, 85
Узеће му прстен и дукате.
Не чудим се, јер је женска глава,
А пара му у санџаку нема,
Узеће је да га бог убије,
Отеће ми љепотицу Ајку! 90
Све мислио, на једну смислио:
Скочи Бајрам на ноге лагане
И он оде на бијелу кулу,
Па отвара сахтијан сепете
И повади бајрамске хаљине. 95
Он се свуче, те се преобуче,
Па облачи бајрамске хаљине,
Облачи се што год љепше може,
Намјешта се што љепше умије,
Огледа се и два и три пута, 100
Па он оде низ високу кулу.
Бећар јесте, нигдје никог нема,
И затвони ту бијелу кулу
И изведе коња из подрума.
Из авлије коње изведоше, 105
Пред капијом коње узјахаше.
Коња држи Бајрам челебија,
Коња јаше Ајкуна дјевојка,
Оде Ајка преко поља равна
И са њоме Бајрам челебија. 110
Коња игра и тамо и амо,
Па говори Ајкуни дјевојци:
„Види куле, ливањски ћехаја,
Види куле бега Мехмед бега!
Сад нас Ајка гиеда са пенџера, 115
Не уздај се у љепоту своју,
Гледа Ајка момка од мејдана,
Гледа Ајка на мене јунака!"
У то доба до куле дођоше.
Исходио Мемија делија, 120
Исходио пред бијелу кулу,
Под сестром је коња ухваитио
И он њојзи хошђелдију виче:
„Добро дошо, ливањски ћехаја!
Добро дошо, боље мене нашо!" 125
Бајрам њему турски селам викну,
А он њему селам прихватио,
По селаму хошђелдију даје.
Скочи Ајка са доброга коња,
Скочи Ајка кано мушка глава, 130
Кастиле је калпак укинула,
Просуше се ситне плетенице.
Кад то виђе Бајрам челебија,
Кол'ко хукну — тахта џама пукну,
Кол'ко јекну — сва кула позвекну! 135
Удари се руком по кољену:
„Медет Алах добога милога,
Вараше ме Турци и каури,
Нико мене преварит не може,
Осим данас Ајкуна дјевојка — 140
Одоше ми двори и ахари,
Из ахара коњи нејахани,
Са чардака благо небројено!"
Проговара Мемија делија:
„А бога ми, Бајрам челебија, 145
Тежак оклад, а много је благо,
Ти ћеш мени благо издравити,
Ја ћу теби секу поклонити,^
Добила је под срећу јуначку!"
