Мајци (Јововић)
Мајко моја, мајко драга!
Сврху свега ја те волим,
И за то се сваког дана
За те драгом Богу молим.
Молим му се, да још дуго
Ти поживиш сретна, здрава,
Јер твој живот, твоје здравље,
Највећа је моја слава.
Кад ме свлада јад и туга,
И клоне ми свака нада,
Ти ме онда тјешиш мајко,
Ти ми бришеш сузе тада.
Док сам био неодрасли,
Штитница си моја била,
Па и сада исто тако
Увијек иста, мајко мила!
У бол'јести и невољи,
Ко је ближе моје ложе?
Чија рука као твоја
Помоћ сину дати може?
Кад затруби бојна труба,
И зове ме у бој љути,
Ти ме пратиш и соколиш
Благосиљућ по сто пути.
Зато мајко, моја мила,
Док крај буде моме жићу,
Теби увијек благодаран
Сврху сваког на св'јет бићу.
Зато мајко, моја мила,
Сврху свега ја те молим,
И за то се сваког дана
За те драгом Богу молим.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора), 1897., Мило Јововић, „Голуб“, број 14., у Сомбору, 15. септембра 1898., стр. 212.