Марко Краљевић и љуба Радулова
Гором језди Краљевићу Марко,
Па се Марко гором разговара:
„Ај, горице пуна ти си лада,
Моје срце пуно ти си јада!
Толико сам обљубио млада, 5
И још више жена мужетица,
И сувише млади удовица,
Али њесам Радулове Ане,
А тако се не нанио главе,
Обљубићу Радулову Ану”! 10
Мисли јунак да нико не чује,
Ал’ то чују Радулове слуге,
Те су текле и Радулу рекле:
„Ај, Радуле, мили господаре
Да ти знадеш што га ми знадемо, 15
Љепо би нас и ти даровао”!
Ал’ говори Радул господаре:
„Кажте право вјерне слуге моје,
Кажте право тако биле здраво”.
Па говоре Радулове слуге: 20
„Кад нас питаш право ћемо казти,
Гором језди Краљевићу Марко,
Па се Марко гором разговара:
,Ај, горице пуна ти си лада,
Толико сам обљубио млада, 25
И још више жена мужетица,
И сувише млади’ удовица,
Али њесам Радулове Ане,
А тако се не нанио главе,
Обљубићу Радулову Ану”! 30
Ал’ говори Радул господаре:
„Мучте слуге, не казујте ништа,
Родић’ Ана до недјељу дана,
Зваћу Марка за крштена кума,
Тадај ћемо погубити Марка”. 35
Ту не прошла ни недјеља дана,
Роди чедо Радулова Ана,
Младо чедо, ал’ је мушка глава.
Зову Марка за крштена кума,
Ал’ се Марко кумства не одриче. 40
Кад је доша Радулову двору,
Веже коња ђе и Радул веже,
Вјеша узду ђе и Радул вјеша.
А када су за обједом били,
Сви се јесу с обједа дигнули, 45
Али оста Радулова љуба,
И још куме Краљевићу Марко.
Право мучи Радулова љуба,
Она мучи, <с> кумом не говори.
Ал’ говори Краљевићу Марко: 50
„Кума Ане, Радулова љубо,
Што се јеси наљутила на ме,
Ђе те није куме даривао,
Доклен одем низ равне Котаре,
Донећу ти местве и виларе, 55
Моме куму, а твојему сину,
Донећу му капу наперјану”!
Ал’ бесједи Радулова љуба:
„Није мени ништа врло жао,
Што ме јунак нијеси даривао, 60
Нег’ је мени врло пуно жао,
Е сви коњи зобцу позобали,
А твој ми је ни видио није”!
Домисли се Краљевићу Марко,
Па он јаше добра коња свога, 65
Пак он бјежи низ то поље равно,
За њим трче Радулове слуге:
„Стан’, причекај Краљевићу Марко,
Није тебе кума даровала”!
Ал’ говори Краљевићу Марко: 70
„Јесте мене кума даровала,
Кад је моју главу шкапулала”!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
