Маркова женидба
0001 Прва ријеч: боже нам помагај!
0002 Друга вазда: хоће ако бог да!
0003 На овоме мјесту и свакоме,
0004 домаћину и у дом ко му је,
0005 а по томе, браћо моја драга,
0006 ако умјех пјесну да ви кажем.
0007 Краљић Марко сједе на вечеру
0008 са његовом остаралом мајком,
0009 а мајка му рујно служи вино.
0010 Па када се вина напојише,
0011 а од вина радост опазише,
0012 дође лице како рујно винце,
0013 тада мајка Марку бесједила:
0014 "Што ме, Марко, мучиш остаралу,
0015 те се синко, некће оженити,
0016 некће мене снаху испросити,
0017 мене снаху, тебе вјерну љубу?
0018 Не могу ти хизмет учинити
0019 у твојему госпоцком оџаку,
0020 не могу ти служит вино рујно."
0021 Тада Марко мајци бесједио:
0022 "Млого земље и градовах прођог,
0023 и не нађох за мене ђевојке,
0024 Ђе ли нађох за мене ђевојку,
0025 ту не нађох пријатеља за те
0026 с ким би пила црвенога винца,
0027 до ’во, једном, мајко Јеворисима,
0028 бијах, мајко, у земљу маџарску,
0029 догог, мале, на бунар на воду
0030 и ту виђог на бунар ђевојку;
0031 каде сам је, мајко сагледао,
0032 окрену се око мене трава,
0033 имах панут са Шарина мога.
0034 Ћерца бјеше краља Шишманина,
0035 и та бјеше за мене ђевојка,
0036 за те мале, добри пријатељи
0037 с ким би пила црвенику вино."
0038 Таде Марку рече Јевросима:
0039 "Хајде, Марко, те проси ђевојку!"
0040 Тада Марко рече Јевросими:
0041 Како сјутра био данак дође,
0042 мијеси ми лахке брашњенице,
0043 оћу поћи да просим ђевојку,
0044 оћу тебе вољу испунити,
0045 и тебе ћу снаху добавити."
0046 А кад зачу мајка Јеворсима,
0047 то је њојзи врло мило било,
0048 некће она ни зору чекати,
0049 до мијеси лахку брашненицу,
0050 све до зоре мајка сигурала.
0051 Каде свану и данак настану,
0052 те се Марко Краљевић спремаше,
0053 ма се Марко дивно ођенуо;
0054 на се ђузел ђеисију тура,
0055 а на ноге меневли чакшире,
0056 на чакшире ковче јеждирлије,
0057 а на кофче сербрне синџире,
0058 на синџире златне трепетљике,
0059 љто Туркиње носе испод грла,
0060 а Марко их тура по ногама,
0061 па на тело бурунџук кошуљу,
0062 на кошуљу црвену доламу,
0063 на доламу токе позлаћене,
0064 а на главу самур и челенку,
0065 златне ките пале му до паса
0066 и од токах ђуле поклопиле,
0067 и то Марку згодно одговара,
0068 пак се жицом злантом утегнуо
0069 и о бедри сабљу припасао,
0070 пале златне ресе до травице,
0071 сваки чифт је од жута дуката,
0072 таде Марко на младе повикну:
0073 "Дајте, слуге, дебела Шарина!"
0074 А слуге му Шара изведоше
0075 и Шара су дивно опремили,
0076 оседлали сребром сребрнијем,
0077 зауздали ђемом најљућијем,
0078 а турили златна силембета,
0079 па по седлу тули хабахију,
0080 све ђумишли пуле и топчаза
0081 прекрише га чохом до кољена,
0082 од кољена ресе до копита,
0083 а по чоси жицом извезено
0084 све од срме и жежена злата,
0085 на његова седла у јабуци
0086 истурена два камена драга
0087 што ваљају два царева града
0088 види Марко ити без мјесеца,
0089 како у дан кад огрије сунце,
0090 свијетле му два драга камена;
0091 он објеси топуз о ункашу
0092 у коме је сто и двадесет оках,
0093 с друге стране у мјешини вино,
0094 мало више у мјешини било,
0095 не крива му ни тамо на амо;
0096 прекрсти се, Шара закрочио
0097 па је Марко ријеч бесједио:
0098 "Остан’ збогом, мајко Јевросима!"
0099 Марку мајка љепшу одговара:
0100 "Пођи збогом, Марко, у добри час"
0101 На путу ти добра срећа била."
0102 То му рече и оћера Шара,
0103 оде Марко земљом и свијетом,
0104 прође Марко четерес’ градовах,
0105 а толико троје паланаках,
0106 докле дође у земљу Маџарску,
0107 а пред кулу краља Шишманина,
0108 виђе краљу са бијеле куле
0109 па слугама ријеч бесједио:
0110 "Ајте, слуге, те сретните Марка,
0111 до земље се црне поклоните
0112 и под њиме Шара прифатите,
0113 немојте му обискиват скуту,
0114 ја ли скуту, ја л’ бијелој руци,
0115 може бити да је пјанан Марко
0116 те ви Шарац хоће погазити
0117 а грдну ве ђецу оставити."
0118 Одмах слуге краља послушале
0119 и сретоше Краљевога Марка,
0120 до земље се црне поклонише
0121 и под њиме Шара прифатише,
0122 таде Марко Шарина осједе
0123 и отиде на бијелу кулу,
0124 на ноге га краље дочекује,
0125 љире руке па у лица с љубе,
0126 питају се за мир и за здравје,
0127 па сједоше те се одморише.
0128 Брже слуге совру поставише,
0129 донијеше слаткиш и ракију
0130 и за мезу сваку ђаконију,
0131 принијеше муселеза вина,
0132 док се Марко вина напојио,
0133 процавће му ружа на образу,
0134 таде с краљем бесједити пође
0135 и просити за себе ђевојку.
0136 Марко, проси, даје му је краље,
0137 докле Марко испроси ђевојку,
0138 похарчио цио товар блага,
0139 а док тури прстен на ђевојку,
0140 похарчио хиљаду цекинах,
0141 теке што је Марко похарчио,
0142 краљу све је у вину попио,
0143 још га доста није напојио.
0144 Таде поче уговарат Марко
0145 колико ће купити сватовах,
0146 кад ће Марко доћи по ђевојку,
0147 а то слуша краљева краљица
0148 па је Марку тијо бесједила:
0149 "Мио зете, Марко Краљевићу!
0150 Купи сватах колико ти драго,
0151 вазда сам их дочекати кадра,
0152 тек те молим, да мој зете мио,
0153 не води ми туђина ђевера,
0154 до ја брата ја ли братучеда;
0155 ако л’ нејмаш тога ни једнога,
0156 зови, Марко, богом побратима,
0157 побратима Земљића Шћепана,
0158 ђевојка је на свијету красна,
0159 нејма дурге нак’ у гори виле,
0160 ја се бојим срамота ће бити."
0161 То му рече па Марко скочио
0162 и краљу је ријеч бесједио:
0163 "Наточи ми у мјешину вина
0164 а не могу топуз објесити
0165 с пунахном сам њега угодио."
0166 А то краљу мило не бијаше,
0167 до му друга бити не могаше,
0168 све му Марко вина похарчио,
0169 док с мјешином топуз умјерио,
0170 па отиде низ бијелу кулу,
0171 а слуге му Шара приведоше,
0172 к бињекташу студену камену,
0173 прекрсти се, Шарца закрочио,
0174 а кад Марко закрочи Шарина,
0175 рече Марко: "Јазук тебе, краљу,
0176 што ме некће напојити вина!"
0177 А то зачу краљева краљица
0178 те је брже слуге оправила,
0179 пуну купу донијеше вина,
0180 пуну купу - тридест и пет оках,
0181 додаше је Марку на Шарина,
0182 попи Марко, брка не сквасио,
0183 па је Марко ријеч бесједио:
0184 "О краљице, о мила пунице!
0185 Кад си мене појити почела,
0186 напоји ме барем сада вина,
0187 да ја тебе жедан не окренем
0188 испред твога господска оџака,
0189 е кад пођем у Прилипа мога,
0190 питаће ме мајка Јевросима
0191 јесте ли ме како дочекали,
0192 јесте ли ме вина напојили,
0193 да се фалим и за вас је боље,
0194 да се кудим вама је срамота."
0195 А кад зачу краљева краљица,
0196 Анђелију ђерцу дозиваше:
0197 "Ајде, ћери, узми купу златну
0198 те наточи пуну купу вина,
0199 самотока, вина муселеза,
0200 те понеси Марку господару,
0201 поклони му и купу и вино
0202 нек се тобом проз градове фали
0203 и у Прилип остаралој мајци,
0204 како си га радо дочекала."
0205 А то шћери врло мило било
0206 што је мајка њена научила,
0207 па скочила вина уточила,
0208 носи купу Марку господару
0209 па је њему стидно бесједила:
0210 "На поклон ти и купа и вино,
0211 још те молим, драги господаре,
0212 ти се немој жалит на тазбину,
0213 боље кажи него ти је било
0214 ради хрза и поштења свога."
0215 Таде Марко купу доватио,
0216 попи Марко вино свеколико,
0217 купу Шару тура у зобницу,
0218 па он руку тури у џепове
0219 те извади хиљаду дукатах
0220 те дарива своју заручницу,
0221 пољуби га у скут и у руку,
0222 па му таде дара приватила,
0223 јоште јој је Марко бесједио:
0224 "Одох жедан код моје тазбине
0225 да ми не би моје заручнице."
0226 То рекао, Шара оћерао,
0227 ђевојка га очима пратила
0228 докле Шарче у поље замаче
0229 па са собом сама бесједила:
0230 "Пођи збогом, Марко господаре!
0231 И да бог да и богородица,
0232 да ми здраво у Прилипа дођеш
0233 и да мајку у весељу нађеш."
0234 То изрече па у кулу пође,
0235 Марко оде и градове прође,
0236 здраво пође Марко у Прилипа,
0237 своју мајку нађе у авлију,
0238 па ми њојзи божју помоћ дава,
0239 мајка њему помоћ прифатила
0240 и под њиме Шара уфатила
0241 те га води у своје харове.
0242 Марко оде на бијелу кулу,
0243 сједе Марко на мехка шиљтета,
0244 а мајка му вина донијела,
0245 знаде мајка жуди Марко вина.
0246 Кад се Марко вина понапио,
0247 процавће му ружа на образу,
0248 најпре бјела па иж ње румена,
0249 знаде мајка годет своме сину
0250 па је таде сину бесједила:
0251 "Јес’ ли , синко, путовао мирно,
0252 јес’ ли мене снаху испросио,
0253 мене снаху тебе вјерну љубу?
0254 Да те није когођ наједио,
0255 јесу ли те како дочекали,
0256 јесу ли ти доста вина дали?"
0257 Марко мајци бесједити пође:
0258 "Ја сам тебе путовао мирно,
0259 тебе, мајко, снаху испросио,
0260 тебе снаху, мене вјерну љубу,
0261 мене није нитко наједио
0262 до су мене дивно дочекали,
0263 а доста ме вина напојили."
0264 Рече Марку мајка Јевросима:
0265 "Кад си, синко, свадбу одгодио,
0266 колико си сватах погодио?"
0267 "Згодно су ми, мајко, бесједили,
0268 да ја купим колико ми драго,
0269 а да идем кад је мене драго;
0270 краљица је мене бесједила
0271 да не водим јабану ђевера,
0272 до ја брата, ја ли братучеда,
0273 а ја нејмам тога ниједнога."
0274 Ал’ је мајка Марку бесједила.
0275 "Ако ћеш ме послушати, синко,
0276 а ти имаш богом побратима,
0277 зови, синко, Земљића Шћепана,
0278 зови кума дужда од Млетаках,
0279 купи, синко, на прешу сватове,
0280 води љубу честита ти била."
0281 Иде Марко по хајтару мајци,
0282 тога часа свате купит пође,
0283 скупи Марко три хиљаде сватах,
0284 а у њима тридест барјактарах,
0285 по стотина иде за барјаком,
0286 таки адет бјеше у Србиња,
0287 зове кума дужда Млечанина,
0288 а ђевера Земљића Шћепана,
0289 пак с’ отоле Марко подигнуо,
0290 а поведе три хиљаде сватах.
0291 Марко пође и градове прође,
0292 здраво дође у земљу Маџарску,
0293 а под кулу краља Шишманина
0294 и под кулу коње осједоше,
0295 бојна копља земљи пободоше,
0296 а за копља коње привезаше,
0297 пободоше крсташе барјаке
0298 па пропеше бијеле чадоре,
0299 па сједоше, почиват одоше.
0300 Краље им је таин износио,
0301 доста вина а доста ракије,
0302 јести меса, а дости сомуна,
0303 поставио шездесет акчијах
0304 на педесет другах по једнога,
0305 саму Марку три акчије младе,
0306 ту се Срби рахат учинише,
0307 и ту тавну ноћцу заношише.
0308 А кад свану и данак настану,
0309 завикаше сватовски чауши:
0310 "Хазур да сте, кићени сватови,
0311 а ђевер и на коња ђевојку!"
0312 То зачули краљу и краљица,
0313 ђеверима додаше ђевојку,
0314 понијеше госпоцке дарове,
0315 дариваше господу сватове,
0316 све знадоше зашто који бјеше:
0317 неком јаглук, а неком бошчалук,
0318 даше куму дужду Млечанину,
0319 даше њему од злата јабуку,
0320 у јабуци свирке и борије,
0321 оне свире како у јунака,
0322 е на чекрк бјеху начињене,
0323 ка и поправ краљевска уредба,
0324 а ђеверу Земљићу Шћепану,
0325 даше њему од злата синију,
0326 по њојзи су ствари свакојаке,
0327 преко ње је змија веружана,
0328 повисоко глава подигнута,
0329 у зубима халем камен храни,
0330 те се на њу види вечерати
0331 у поноћи кад вењера нејма
0332 како у дан кад огрије сунце;
0333 ђувеглији Марку Краљевићу,
0334 даше њему сабљу оковану,
0335 сабљу сабљи, за ње је и био,
0336 на њојзи су три гајтана златна,
0337 а на њима три камена драга
0338 што ваљају три најбоља града,
0339 још сувише коња и ђевојку.
0340 То му даше пак се подизаше,
0341 а развише свилене барјаке,
0342 ударише свирци и тамбурци
0343 и остале млоге даворије
0344 и одоше пољем зеленијем,
0345 а кад бише насред поља равна,
0346 вијар вјетар пухну од планине,
0347 танак бјеше дувак на ђевојци,
0348 на главу јој дувак устурио,
0349 указује на ђевојци лице,
0350 ка на зори звијезда Даница,
0351 о’ сватовах нико не виђаше,
0352 осим кума дужда Млечанина,
0353 како куми лице сагледао,
0354 на куму се хашик учинио,
0355 па кад бише на конаку првом,
0356 таде дужде рече Млечанине:
0357 "О ђевере, Замљићу Шћепане!
0358 Издај мене Маџарке ђевојке,
0359 моје куме, твоје снаше миле,
0360 ево теби пуна чизма блага."
0361 За то Земљић главу не окреће.
0362 А ту тавну ноћцу заноћише,
0363 како свану рано подранише
0364 и одоше гором и планином.
0365 А кад бише на друге конаке,
0366 но све дужде мисли Млечанине
0367 та како ће обљубит Маџарку.
0368 Опет вели Земљићу Шћепану:
0369 "О ђевере, Земљићу Шћепане!
0370 Издај мене Маџарку ђевојку,
0371 снаху твоју, милу куму моју,
0372 ево теби двије чизме блага."
0373 Одиста је издати оћаше,
0374 чека више да измами блага,
0375 па ту тавну ноћцу заношиће,
0376 како свану рано подранише,
0377 језде они гором и планином,
0378 докле бише на трећем конаку,
0379 рече опет дужде Млечанине:
0380 "О ђевере, Земљићу Шћепане!
0381 Издај мене Маџарку ђевојку,
0382 куму моју, милу снаху твоју,
0383 ево теби и три чизме блага."
0384 На благо се Земљић слакомио,
0385 те за благо продаде поштење,
0386 издаде му куму снаху милу,
0387 и даде је њему под чадора.
0388 Виђе малда Мажарка ђевојка,
0389 виђе млада да је пријевара,
0390 стоји млада сјести не оћаше,
0391 а рече јој дужде Млечанине:
0392 "Сједи, кумо, Маџарко ђевојко!"
0393 А Маџарка њему бесједила.
0394 "Рашта, куме, да од бога нађеш,
0395 рашта хоћеш да обљубиш куму,
0396 бог се хоће прогњевити на те,
0397 над тобом се небо проломити,
0398 а под тобом земља провалити."
0399 Но јој рече дужде Млечанине:
0400 "Кумо моја, Маџарко ђевојко!
0401 Ја сам седам кумах обљубио,
0402 седам досле кумах вјенчаније’,
0403 па се није небо проломило,
0404 ни подамном земља провалила,
0405 па ход’, сједи, друга бит не море!"
0406 А Маџарка мудра и разумна,
0407 па још њему ријеч бесједила:
0408 "Стара ме је мајка проклињала
0409 да не љубим брадата јунака,
0410 потље момче младо голобрче,
0411 како што је Марко Краљевићу,
0412 сјем ако ћеш мене послушати
0413 да обријеш, дужде, своју браду,
0414 тадећеш ми обљубити лице."
0415 Премудар је дужде Млечанине,
0416 мудар био пак се манит нађе,
0417 те је своју браду обривао,
0418 Маџарка је узела у руке
0419 па у златан јаглук завијала,
0420 па је млада у њедарца тура
0421 но и дужду ријеч бесједила.
0422 "Ну изиди на врата шатора
0423 да ми кажеш ђе коначи Марко,
0424 да ја виђу је ли Марко близу,
0425 може Марко чути и виђети,
0426 па ни тебе не би добро било,
0427 а камоли мене и ђеверу,
0428 ђе је воља, биће и невоље."
0429 Изиђоше на врата чадора:
0430 "Видиш, кумо, Маџарко ђевојко!
0431 Ђе’ но гори тридесет вењерах,
0432 неће Марко чути ни виђети."
0433 Њему млада говори Маџарка:
0434 "Ајде уђи под чадора, куме!"
0435 Брже с’ дужде врну под шатора,
0436 а Маџарка врата притворила
0437 па на врату резу натурила,
0438 па утече под чадора к Марку.
0439 Када уђе под чадора млада,
0440 сједе млада Марку више главе.
0441 Марко спава, ништа не опажа,
0442 а Маџарка грозне сузе ваља,
0443 Марка сузе грозне покапале,
0444 жалостиве па га опржиле.
0445 Скочи Макро ка да се помами,
0446 кад ђевојку Марко сагледао,
0447 па је њојзи ријеч бесједио:
0448 "О ђевојко, соја хорјаскога!
0449 Ђе не мореш дочекати млада
0450 докле дођеш у Прилипа града
0451 и док божи закон савршимо!"
0452 Ма ђевојка Марку бесједила:
0453 "Карај кума дужда Млечанина!"
0454 Па све Марку по истини каже,
0455 а Марко јој ништа не вјерује,
0456 испат млада у њедри носаше
0457 па га Марку тури на кољено.
0458 Кад је Марко браду сагледао,
0459 виђе Марко да истина бјеше,
0460 једва Марко зору дочекао,
0461 како свану Марко подранио,
0462 побратиму под шатора уђе,
0463 па ми ш њиме говорити пође:
0464 "Е се снаха на ђевера фали!"
0465 Нешто Земљић изговорит ћаше,
0466 до му Краљић Марко не даваше,
0467 сабљом махну посјече му главу,
0468 пође куму своме под чадора,
0469 па он куму под чадора уђе,
0470 пак се ш њиме разговарат пође:
0471 "На те ми се кума пофалила,
0472 е си куму на стиму водио,
0473 и твоју јој браду даривао,
0474 и ја ћу ти за стиму примити,
0475 твоју милост поштењем вратити!"
0476 Тад’ му стаде дужде бесједити,
0477 лагат оде, до му не помага,
0478 би слагао до неда му брада,
0479 таде Марко дужду бесједио:
0480 "Све ћу тебе, куме, вјеровати,
0481 ако ти је брада осванула,
0482 брада дивна на манитој глави,
0483 теке кад те надмудри ђевојка,
0484 ту нејмаде ни главе ни браде,
0485 до тек бруке и грдила свога."
0486 Јоште дужде бесједити ћаше
0487 до Краљић му Марко не даваше,
0488 сабљом махну посјече му главу,
0489 па ђевере двоје поставио
0490 и одоше земљи по ћенару
0491 и дођоше бијелу Прилипу,
0492 све их дивно Марко дочекао,
0493 гради свадбу за петнаес данах,
0494 а када се свадба разметнула,
0495 зове кума краља од Будима
0496 те га вјенча с Маџарком ђевојком.
0497 Од нас пјесна и помоћ од бога,
0498 да поможе у дом домаћина,
0499 још ко му се у дом намјерио,
0500 све му здраво и весело било,
0501 и Ђурђева данка доживило.
0502 Све у славу бога истинога,
0503 а у здравје владике светога,
0504 који но је нама на Цетиње,
0505 да му бог да и живот и здравје,
0506 и у роду радост и весеље.
