Жела ј' Маре шеницу билицу;
Куд је Маре српом зажињала,
Туда ј' расла дителина трава.
Туд јој Иве из војнице греде:
Добар дан ти Маре љуби моја, 5
Сил ми моја јужинала Маре? —
Нисам Иве јошће ни ручала.
Шал је Иве својој старој мајки:
Прокљета га стара мајко била
Сви су косци в пољи јужинали, 10
Моја Маре још ниј' ни ручала.
Лажеш Иве ти и твоја Маре,
Јутроска је с дивери ручала,
Залвица јој јужину прнесла.
Ако лажем ја и моја Маре 15
Ма нелажу лишца Маре моје.
Докли ј' моја Маре дома била,
Она ј' била липа и румена,
А сада је црна и увела.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 132.
