Везак везла Иванова Мара,
Везак везла, низ море гледала,
Угледала у мору ђемију,
У ђемији Марка капетана;
Везак баци, у крај мора трче, 5
Па дозива Марка канетапа:
„Чујеш ли ме, Марко капетане!
„Је си л' давно из Сења бијела?
„Је си л' вид'о Ива господара?“
А Марко је њојзи говорио: 10
„Б'јела вило, Ивашова Маро!
„Њесам давно из Сења бијела,
„Видо сам ти Ива господара,
„Неће доћи за петнаест дана.“
Кад то чула Иванова Мара, 15
Ушетала у ђемију танку:
Дочека је капетане Марко,
Ш њоме шета по ђемији танкој;
Кад је сунце на заходу било,
Ш њом ушета лађи у одају, 20
Држао је три бијела дана.
За прву је ноћцу даровао
Златан ђердан с грла до дојака;
Другу ноћцу прстен диоманат;
Трећу ноћцу од свиле кавада. 25
Оде Мара двору бијеломе,
У свом путу не срета никога
Но Ивана свога господара,
Пита Иво своју вјерну љубу:
„Ђе си била? ко те даровао? 30
„Ко ти даде златнога ђердана?
„Ко ти даде прстен диоманат?
„Ко л' обуче свилена кавада?“
Мара лаже, а право не каже:
„О Иване, мили господаре! 35
„Ја сам била у моје матере,
„Мајка ми је прстен даровала,
„Мила браћа злаћена ђердана,
„Старац бабо од свиле кавада.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 138-139.