Маестрал

Прољетни сонет Писац: Мирко Королија

У касно јутро сунце пали јако;
шуме платане, и вали пјенуше,
и со мирише. То маестрал душе
и шкропи ст’јење прослано и млако.

С мирисом шкољки и мора, и слатко
шуморећ’ пјесму своје влажне душе,
слеће у руже, што се с њиме руше
и труне с наших пергола полако.

И цио кутак наш мирише с њиме,
и наше свилне завјесе, и наше
пламене душе пуне ноћи страсне,

и сан ваш скори, тешки попут плиме,
и сна још пуне трепавице ваше,
и пољупци и ваше р’јечи красне.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 241.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мирко Королија, умро 1934, пре 90 година.