Лубања

←Смрт

Лубања Писац: Милета Јакшић

Ствари које су прошле→

Рано од јутрос чича Сима раку
За некога копа;
Гробље је старо,
Костима је засејана
Свака стопа.

Пролетњи дан. Весело сунце,
Облаци бели —
У селу грају петлови
На гробљу птице...
Лагано старац од часа на час
По ашов влажне земље избаци
С комађем трулих чамових дасака
И жутих костију, —
Док, најзад, с једним ашовом земље
Из дубоке јаме лубања излети
И с тутњем у траву паде,
Трипут се преврте
И стаде:
„Нитковлук!... Протестујем!“

Међутим с муком гробар стари
Потрбушке из раке измили, —
Устане па се од земље отресе
И торбу потражи:
Гладан је, време је доручку
И обзирући се где ће сести
Јер је трава росна, —
Лубању спази, празну торбу метне
На њу — затим се посади
И поче да жваће...
„Про — тес — ту — jем!...“

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 126

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.