Лисистрата/5
| ←ДРУГА ПОЈАВА | Лисистрата Писац: Аристофан ДРУГИ ЧИН - ТРЕЋА ПОЈАВА |
ЧЕТВРТА ПОЈАВА→ |
САВЕТНИК
На светлост изби женски безобразлук сав,
таламбаси и покличи Сабазију[1],
за Адонидом[2]
њин.по крововима плач!
То недавно у скупштини сам слушао.
Демострат, у зао час говорник, предложи
на Сицилију плов, ‐ а жена његова
у игри ће: »Јој, Адониде!« На то ће
Демострат: »Хајд' по оклопнике закинтске!
А она, пјана, опет с крова зарида:
»За Адонидом плачите!« Ал' силом њу
надграји богу мрски, гадни пргавац.
То њихов разуздани донесе нам плач[3].
ХОРОВОЂА МУШКОГ ХОРА
А шта ћеш кад за дрскост чујеш њихову?
Изгрдиле нас и још водом полиле
из кова толико да своје морамо
исцедит рухо, ко да се упишасмо.
САВЕТНИК
То с правом бива, Посидона сланог ми,
кад сами женску злоћу подстичемо ми
и свакој учимо их гизди, раскошу,
тад из њих ниче што смо сами сејали.
Овако говоримо с рукотворцима:
»Кујунџијо, са гриве што је направи,
из рупице јој око се одронило,
у колу кад ми жена синоћ играше, ‐
на Саламину морам сада пловити,
а ти ми, ако имаш када, увече
зацело пођи њој и око уметни!«
А други обућару, момку који већ
одавно дечје нема ресе говори:
»Еј, обућару, жени мојој обућа
на нози жуља мали прст и тишти је,
јер нежан је. О подне тамо похитај
и обућу прошири, да је не жуља!« ‐
Од такве сетве таква жетва испаде
да мени, саветнику, који набављам
веслаче, ‐ те ми брзо треба новаца ‐
већ жене градску затварају капију!
Не користи нам стајат!
(Стражарима) Буџе овамо
том бесу њином крај да брзо учиним!
Шта зину, бедниче? Куд опет буљиш ти?
Не умеш ништа него крчму тражити!
Под врата хитро подметните полуге
и крила иставите! Ту ћу ја вам сад помоћи!
(Приближавају се вратима. Лисистрата изненада излази с другим женама)
- ↑ Сабазије: фригијско божанство, чији се оргијски култ касније спојио с култом бога Диониса, и зато је Сабазије надимак Дионисов. Праизник у његову славу празнаван је ноћу и био спојен с различитим посвећењима, очишћењиима и разузданиим обредима.
- ↑ Адонид: Љепи син Феника д Алфесифбије, у кога се заљубииа хогиња Афродиита. Погинуо у лову од вепра. кога је послао љубомоирни Ареј. Празник у његову славу, Адоније или Адонидово, трајао је два дана: првог дана оплакивана је његова симрт, а другога, уз радосно клицамје, слављен је његов
повратак, јер је Персефона, богиња Подземног света (Хада) Адониду допустила да половину сваке године (пролеће и лето) проводи на Горњем свету, тј. с Афродитом, а другу половирну (јесен и зиму) у подземниом свету. - ↑ Разуздани плач: био је кобан знак за сицилску војну.