Лисистрата/1

←Насловна

Лисистрата Писац: Аристофан ПРВИ ЧИН - ПРВА ПОЈАВА

ДРУГА ПОЈАВА→

ПРВИ ЧИН
Атинска улица близу Акропоља. Лисистрата излази пред своју кућу и гледа на све стране, узрујана. Ускоро Калоника ПРВА ПОЈАВА

Лисистрата, Калоника

 
ЛИСИСТРАТА
У Бакхов храм ил’ Панов да их позва ко,
ил’ колијадској^[1] богињи, ил’ Родиљи^[2],
ни проћи не бих могла тад од тимпана,
а овде сада нема жене ни једне!
Ал’ ено моја комшиница излази!
Радуј се, Калоника!
КАЛОНИКА
I ти, Лисистрата!
А шта се збуни? Чела, ћерко, не збирај,
не приличи ти обрве навлачити!
ЛИСИСТРАТА
Ах, Калоника, све ми гори ии срцу,
и рад нас, жена, ја се гнева напуних,
јер мушки свет о нама ружно говори:
ништавила смо ‐
КАЛОНИКА
А и јесмо, Дива ми!
ЛИСИСТРАТА
Речено им је нека дођу овамо,
о крупној ствари мислимо да већамо,
а оне спе, не долазе.
КАЛОНИКА
Ал' доћи ће.
Та женама је тешко кућу оставит,
јер једна од нас мужа свога послужује,
а друга буди слугу, ова с дететом,
крај зипке, она купа ил' га задаја.
ЛИСИСТРАТА
Ал' за њих има посла много важнијег
од оног.
КАЛОНИКА
Шта је, драга ми Лисистрата,
рад чега ти нас, жене, амо позиваш?
Колика ствар је? Каква?
ЛИСИСТРАТА
Крупна!
КАЛОНИКА
Орах тврд?
ЛИСИСТРАТА
Тврд, Дива ми!
КАЛОНИКА
Па зашто не стигосмо већ?
ЛИСИСТРАТА
Ствар није таква! ‐ Брзо би се састале! ‐
Не, има нешто чему се довинух ја,
и често се на одру будна превртах.
КАЛОНИКА
Сто преврташе, биће нешто паметно!
ЛИСИСТРАТА
Баш тако паметно да целе Хеладе
спасење само од нас, жена, зависи.
КАЛОНИКА
Од жена само? То су слаби стубови.
ЛИСИСТРАТА
Спасење града у нашим је рукама,
ил' више нема ни Пелопонешана ‐
КАЛОНИКА
Најбоље за нас да их нема, Дива ми!
ЛИСИСТРАТА
I да су изгинули сви Беоћани ‐
КАЛОНИКА
Не, никако! Издвоји само јегуље^[3]!
ЛИСИСТРАТА
Ал' о Атини нећу тако нимало
изланути се, ‐ о мени не посумњај!
На месту овом кад се жене сакупе,
из Беотије и још с Пелопонеса,
па и ми, спашћемо Хеладу заједно.
КАЛОНИКА
А шта би жене сјајно или паметно
урадиле кад улепшане седимо
са шафранком^[4] на себи, украшене све
кимберком^[5] дугом и још папучицама.
ЛИСИСТРАТА
Па то ће нас и спасти, ја очекујем,
па шафранка, па мириси и папуче,
руменило и провидна још кошуља.
КАЛОНИКА
На који начин?
ЛИСИСТРАТА
Од тих људи ни један
већ неће дизат копље један на другог
КАЛОНИКА
Еј, богиња ми^[6], ја ћу бојит шафранку.
ЛИСИСТРАТА
Ни штита узет ‐
КАЛОНИКА
Одећу се кимберком!
ЛИСИСТРАТА
Ни мача хватат!
КАЛОНИКА
Папучице купићу!
ЛИСИСТРАТА
Па опет жене амо не стигоше још!
КАЛОНИКА
Већ одавно су морале долетети!
ЛИСИСТРАТА
Ал', драга, праве Атићанке видећеш.
Све ураде, ал' увек само прекасно.
Ал' ни једна још не стиже, ни Приморка
ни Саламинка!
КАЛОНИКА
Али ја ти за њих знам:
у рану зору пређоше на чамцима.
ЛИСИСТРАТА
А ни Ахарњанке, за које мишљах ја
од свију да ћу прве овде видети,
још не стигоше.
КАЛОНИКА
Ал' Теогеновица^[7],
кад амо крену, запита Хекатин^[8] кип,
Ал' гледај, сад баш неке теби долазе,
а онде опет друге иду! Ију, ју!
Одакле су?
ЛИСИСТРАТА
Из Мирина!
КАЛОНИКА
Јест, Дива ми!
Из Мирина ми ништа баш не мирише ‐
(Долази Мирина са женама)
 

1. Колијада: место близу луке Фалера
2. Родиља: надимак богиње Афродите као заштитнице брака и порођаја.
3. Јегуље: чувене су биле из језера Копаиде у Беотији
4. Сафранка: прозирна хаљина.
   
5. Кимберка: врста хаљдне.
6. Богиња ми: мисли на Деметру и њену ћерку Персефону.
7. Теоген: из Ахарне, бунџија, подстрекач на рат. Ахарњани су били тешки страдалници у рату.
8. Хеката: ћерка титана Перса и Астерије, ноћна богиња чаролија, која радо борави на раскрсницама, на гробовима и ноћу тумара са душама покојника. За њу су на крају свакога месеца на раскрсницама постављана јела, која би сиротиња узимала и јела. Вајарска уметност приказивала ју је с три тела и с три главе.