Курјак и коза
| ←Курјак и овца | Курјак и коза Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Курјак и лав→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Курјак упази на високом каменитом месту козу гди пасе, и не уздајући се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”.
„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе. Огледај се гди у поток, пак ћеш видити стоји ли ти лепо да се чиниш добap.”
Курјаков совјет овде чини се добар и полезан, али за њега, а не за козу. Зато и коза паметно ради гонећи га од себе, његовом совјету и притворној доброти ругајући се. Курјачка нарав кад се најбоља чини и најлепши совјет даје, онда је се ваља највећма чувати.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|