Крвни мир/1
Село. С десне стране Раданова кућа, иза које се види гај, а с лијеве стране Стеванова. Пред сваком кућом има по клупа. Кад се завјеса дигне, виде се жетеоци и жетелице како се спремају на радњу и пјевају заједно:
Ој јабу'ко зелениико
Добар ти си род роди'ла,
На три гране три јабуке
На четвртој соко сједи.
ЛАЗАР (прекида пјесму): Ама само весело! Данас сам нешто рахат, чини ми се да никад нијесам рахатнији би!о... Ех, данас неће моћи четворица да ураде колико ја сам.
ПЕРО: Шта? Зар мислиш да смо ми жене, па не можемо?
I ЖЕНА: Чувајте се само, да вас жене не постиде. Могу оне бит’ и ваљаније од вас.
ЛАЗАР: Ваљаније, ама на језику ... (Смијех)
I ЖЕНА: Па није баш ни твој језик тако кратак.
ЛАЗАР: Ама твој је макар за по аршина дуљи.
ПЕРО: Бре, ако се ми овђе почнемо шалити, онда ништа урадит’ нећемо.
СТАНКО: Право велиш!
ЛАЗАР: Е па добро. А ми ћемо наставити уз пут... Ама дете да опет коју запјевамо.
ПЕРО: То можемо. (Почну пјевати, па полазе пјевајући.)
Под оном гором зеленом
И оном вишом планином,
Малко се село виђаше
У селу коло играше
У колу моја ђевојка.
(Пјесма се по мало губи у даљини.)
|