Крвави престо/39
| ◄ Појава пета | Шеста појава | ► |
Шеста појава
(Сенке се опет укажу)
БОДИН:
Ено их опет... О свете сени
Немој ближе овамо мени!
Станте!... Немојте мене проклети,
Вама је лакше било умрети
Нег вашем краљу, нег, вашем стрицу...
Ох, не дирајте више убицу!
Убица... Боже, да страшне речи
У ушима ми ужасно звечи
Као да пак'о окови тресе!
Па да ј’ за часак, већ разлеже се
Као проклетих душа јауци
На живом огњу, на вечној муци.
Бодине! Јаој! Даље не могу!
Ох, то је страшно... Ох хвала богу
Колено клеца — вид ми се губи
К'о олово ми језик међ’ зуби
Крв ми се леди — мозак ми врије —
Срце у груди све лакше бије...
Зимогроз тресе јадне ми кости —
Ах, сенке! Боже! Прости, те прости!
Ја нисам крив, ја нисам хтео то...
Боже, смилуј се, прости... прости... ох!
(Бодин умре. — Сенке оду)
(Завеса пада)
КРАЈ
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.
|