Крвави престо/38
| ◄ Појава четврта | Пета појава | Појава шеста ► |
Пета појава
(укажу се сенке)
БОДИН:
Убица? Јесте ... Овде и тамо
Лешине ледне и крвца само
И ја ту крвцу осећам врелу,
На нози, руци па и на челу
Па и на срцу, па и на души,
И видим чисто како се пуши;
И ја бадава к'о црв се вијем
Бадава сузе покојне лијем
Ту крв са себе не могу спрати,
А ногом не смем на земљу стати,
Е под њом браћа дична ми труну
Па нећу да ме и сада куну
Прљавом ногом — јао! .
На прах и пепео кад би им стао. (показује на срце)
Што је на свету ситних игала
И црви, огња, гуја, сабаља:
Све су сад овде у срцу ову...
Опет ме внчу... опет ме зову...
Ах, да ужасних, да страшних слика!
Куда ћу испред крвавих лика?
Како их више гледао не би,
Ноктима гроб ћу ископат’ себи,
И жив у њега лећи на лице...
(сенке оду)
Ту нема никог... Има убице!
Јаој! Како ми се тресу кости!
Боже живота, боже милости,
Скини ми оков са неутешне
Са душе плачне, са душе грешне,
Покажи боже милостив да си!
Или ми ума луче погаси,
Да не знам ништа, да будем к’о скот
Што у бесноћи зубима гризе плот.
(истргне сабљу)
Напоље, срце, змијо отровна,
Нека те сабља распори ковна!
(испусти сабљу)
Не могу, не! О, грдних мука
Изневери ме веће и рука!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.
|