Краљ Вукашин/32
ПОЈАВА V
Бојиште. (Улази један племић с војницима).
1. ЧЕТОВОЂА:
Ужасан је овај бој у мраку;
Кољемо се сами међу собом.
Ко сте? (виче једној чети што долази с друге стране)
2. ЧЕТОВОЂА:
Слава крсту!
1. ЧЕТОВОЂА:
Помог’о нам!
Куда ћемо?
2. ЧЕТОВОЂА:
Не знамо ни сами;
Без вође смо: Турцима у шаке
Кнез нам Дејан пао.
1. ЧЕТОВОЂА:
Наш погибе.
Здружимо се, па заједно бјеж’мо.
(Остаје глумиште празно).
Улазе Лазар, Бојо и неки племићи.
ЛАЗАР:
Бојо, Бојо, гдје су моје чете?
Моје храбре чете! покоси их
Турска сабља, ил’ Марица прождр’је!
Што и мене није занијела?
БОЈО:
И побједа исти дан и пораз!
ЛАЗАР:
Ох, па какав! нити видјех таког,
Нит’ га икад искусише Срби.
Ах, злокобни краљу Вукашине,
Што се с тобом у з’о час удружих,
Те ме бије твоја проклетиња?
БОЈО:
Његовој га судби оставимо,
И кренимо пут домова својих.
ЛАЗАР:
Кроз гњевна је царичина уста
Глас божији дојста говорио.
Шта би са њим и с његовом браћом?
Шта ли с Марком?
БОЈО:
Не видјех ни једног.
Чух Угљешу само кад трчаше
По бојишту с четом коњаника,
Зовућ’ краља очајаним гласом.
ЛАЗАР:
Изгибоше ваљ’да сви. А Срећко?
Ох ужасне ноћи, ти нам прождр'је
Цв’јет јунак... ну и злочинаца!
БОЈО:
Многи ће се у овоме мраку
Као и ми б’јегом избавити.
Ето чујем бахат хитних коња;
Већ бјегунци нама придолазе.
ЛАЗАР:
Одвој, Бојо, неколико људи
Да их овдје дочекују. Браћо,
Знак давајте почесто из труба,
А како се буду прикупљали,
Шаљите их напр’јед к самостану
Који десно остаје од пута.
Ту ће бити састанка нам мјесто —
Зора плави; ми остали хајд’мо,
Журимо се док с овога бр’јега
Није тужно нама обасјала
Све ужасе тог крвавог поља.
(Одлазе. Чује ое једна труба из близа,
друга јој из даљега одговара.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|