Коњ и магаре
| ←Магарац и жабе | Коњ и магаре Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Коњ и коњушар→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе он је готов изуахнути. Коњ, гордељив, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и падне мртво. Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу. Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било дa je послушао магаре и да му је помогао.
„Праведан муж штеди душе скотова својих”, — говори пророк. Ко би рад да га скот служи, а неће да носи о њему могуће попеченије, бесловеснији је од скота. Ону исту животињу коју кољемо за храну нашу ваља је клати колико се брже и лакше може, да се задуго не мучи. Ко је немилостив к скоту, немилостив ће бити и к човеку, само ако му се власт над њим да. А кад човек има неке дужности к животињи, колико више мора имати к себи подобном словесном створењу? Човек који зна да је маловременан на овој земљи, и који има поњатије о богу, о правди и о бесмертију душе, може ли кад бити немилостив и немилосердан? Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?|
Извори
[уреди]- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|