Кочо арамбаша и Церовић Остоја

0001 Закукала кукавица црна
0002 О Лучину дану јесењему,
0003 Кад јој вакта од кукања нема,
0004 У Дромњаку у племену јаку
0005 У Петњицу божју несретњицу
0006 На бијелој Караџића кули.
0007 То не била Кукавица црна,
0008 Већ је Канда Васиљева мајка.
0009 Ако кука, јес јој и невоља,
0010 Јер јој Васиљ скоро погинуо,
0011 Убио га аранбаша Кочо.
0012 Она кори свог милог синовца,
0013 Свог синовца војеводу Шуја:
0014 "Црн ти образ, војевода Шујо,
0015 "Рашта оста Васиљ неосвећен?
0016 "Мој би Васиљ тебе осветио."
0017 Ма ми сједи војевода Шујо,
0018 Па ми грозне сузе пролијева,
0019 Старој Канди бесједио Шујо:
0020 "Стрина Кандо, Васиљева мајко,
0021 "Ками ћу ти осветит’ Васиља,
0022 "Чим су мене обломљена крила,
0023 "Још како ми нестануло Мима,
0024 "И Стевана сивога сокола,
0025 "И Васиља змаја из планине.
0026 "А по томе, моја мила стрина,
0027 "И јошт имах добру узданицу,
0028 "Ето тамо у другом племену,
0029 "У племену Пиви валовитој,
0030 "Мог сестрића Чавића Шћепана,
0031 "И мене су њега уловили,
0032 "Те су моја обломљена крила.
0033 "Не могу ти осветит’ Васиља."
0034 Ал’ се једно влаше догодило,
0035 Силно влаше Церовић Остоја,
0036 Колико је Влашчић осилио,
0037 Од себе је пусат одвалио,
0038 А над уво сарук натурио,
0039 А уз рамо брешку прислонио,
0040 А велики чибук запалио,
0041 Па је старој Канди говорио:
0042 "Кума Кандо, Васиљева мајко,
0043 "Кунем ти се и вјеру ти давам,
0044 "Ја ћу твога осветит’ Васиља,
0045 "Убићу ти аранбашу Коча
0046 "На Пошћелу на бијелој кули,
0047 "Јер ћу своју изгубити главу."
0048 То рекао, на ноге скочио,
0049 А с брешком се влашче затурио,
0050 Оде с њоме кроз племе Дромњаке,
0051 Док он сиде у Тушину кули.
0052 Таман сио, мало починуо,
0053 Док му ситна књига допанула
0054 Са Мљетичка села маленога
0055 Од сокола Пера Зајовића,
0056 Зове Перо њега у сватове:
0057 "О мој куме, Церовић-Остоја,
0058 "Ето тебе књиге и азије,
0059 "Ал’ не чујеш, ал’ ти не казују
0060 "Ђе се женим и весеље градим.
0061 "Јесам скоро цуру испросио
0062 "На Дужима у Мемедовића,
0063 "Па ја купим свата по ђевојку,
0064 "А и тебе зовем у сватове,
0065 "Да ми вјенчаш брата и ђевојку.
0066 "Још поведи зета миланога,
0067 "Зета мога, твог милог рођака,
0068 "Твог рођака Церовић-Стевана
0069 "Нек понесе крсташа барјака
0070 "На соколу пријатељском вранцу,
0071 "Кога данас у Дромњаке нема."
0072 Кад Остоји ситна књига дође,
0073 Ама њему врло мила била,
0074 Пак дозива свог милог рођака,
0075 Свог рођака Церовић-Стевана:
0076 "О рођаче, Церовић-Стеване,
0077 "Ево мене књига допанула
0078 "Са Мљетичка села маленога
0079 "Од твог таста Пера Зајовића,
0080 "Зове мене Перо у сватове,
0081 "Зове мене на вјенчано кумство
0082 "Да му вјенчам брата и ђевојку,
0083 "Нег’ се спремај са мном у сватове.
0084 "Ти отиди у подруме доње,
0085 "Те изведи јагрзли гаврана,
0086 "Опремај га што можеш најљепше,
0087 "А ја одох на Сеоца равна,
0088 "Да доведем Вујачића вранца,
0089 "Кога данас у ускоке нема."
0090 То рекао, на ноге скочио,
0091 А с брешком се влаше затурио,
0092 Те облеће низ Тушину равну.
0093 А кад сиде низ Тушину равну,
0094 И Тушину воду прегазио,
0095 Примио се у Сеоске стране,
0096 Док изиде на Сеоца равна
0097 Танкој кули Петра Вујачића.
0098 На Остоју вашке налећеле,
0099 И излази Петар Вујачића,
0100 Те он срета главна пријатеља,
0101 И мрке је вашке отиснуо,
0102 Па га води на бијелу кулу.
0103 Кад изиде на бијелу кулу,
0104 За обилну совру засједоше,
0105 А на соври свака ђаконија,
0106 А највише слатка амберија.
0107 Они пију слатку амберију,
0108 И у пићу јеглен отворили.
0109 Ма говори Церовић Остоја:
0110 "Пријатељу, Петре Вујачићу,
0111 "Ја се спремам, Перо, у сватове,
0112 "Ама немам коња за сватова,
0113 "Дај ти мене вранца од мегдана."
0114 А говори Петре Вујачићу:
0115 "Пријатељу, Бог те не убио!
0116 "Што ти тражиш коња за сватова?
0117 "Ев’ у мене вранца од мегдана,
0118 "Кога данас у ускока нема."
0119 То рекао, на ноге скочио,
0120 Па полеће низ бијелу кулу,
0121 Па упаде у подруме доње,
0122 Те изведе без биљега вранца
0123 Опремљена и опусаћена,
0124 Заложи га клипком њемачкијем.
0125 У то доба Церовић Остоја,
0126 Он остаде под бијелу кулу,
0127 Па привати без биљеге вранца,
0128 Поведе га низ Сеоца равна.
0129 А кад сиде на воду Тушину,
0130 Ту закрочи јагрзли гаврана,
0131 Поћера га уз Тушину равну,
0132 Док ишћера Лазаревој кули.
0133 А под кулом осједе Гаврана,
0134 Привеза га за алку залиту,
0135 Оде влашче на бијелу кулу,
0136 Те се свлачи, те се преоблачи:
0137 И обуче бијелу кошуљу,
0138 По кошуљи кадивли џамадан,
0139 А по њему црвену доламу,
0140 По долами токе ударио,
0141 А на главу капу и челенку,
0142 А на ноге копче и чакшире,
0143 Опаса се свиленом каницом,
0144 А по њему свилај привалио,
0145 Зањ зађеде двије пушке мале,
0146 Све у срму, па су позлаћене,
0147 Ниже њих је крива јатагана,
0148 Па довати брешку посребљену,
0149 Објеси је себе о рамену,
0150 А пригрну струку сичашицу,
0151 А велики чибук запалио,
0152 Па пошета низ бијелу кулу,
0153 А за њиме Церовић Стеване,
0154 Он понесе крсташа барјака,
0155 А слећеше под бијелу кулу,
0156 Посједоше два коња гаврана,
0157 Поћераше уз Тушину равну.
0158 Док дођоше води Буковици,
0159 А отолен на Слатину равну.
0160 Кад изишли на Слатину равну,
0161 Сву Слатину здраво пријеђоше,
0162 Док дођоше на Мљетичак равни
0163 Танкој кули Пера Зајовића,
0164 Изметнуше двије пушке мале.
0165 А излази Перо Зајовића.
0166 Те он срете мила кума свога,
0167 Приватио коње и оружје,
0168 А њих води на бијелу кулу.
0169 За готову совру засједнули,
0170 А на соври свака ђаконија,
0171 А највише вина и ракије.
0172 Они пију вино и ракију,
0173 Док стадоше пушке попуциват’,
0174 Стадоше се свати састајати.
0175 Свијех ћу ти по имену казат’:
0176 Најпрви је Окица Јакићу,
0177 А за њиме два кнежева сина,
0178 Једно Амза а друго Мијата,
0179 За Мијатом Жучића Богдане,
0180 За Богданом Поповић Вилипе,
0181 За Вилипом Клепавића Живко
0182 Из малена села Озринића,
0183 А за Живком све остало друштво,
0184 Таман, браћо, двадесет сватова.
0185 Изидоше на бијелу кулу,
0186 За обилну совру засједоше,
0187 Они пију вино и ракију.
0188 Док се ладна напојише вина,
0189 И од вина ћеиф приватише,
0190 У том вичу сватовски чауши:
0191 "Азурала, кићени сватови,
0192 "Од шта земан од тога вријеме,
0193 "Да идемо, да се не доцнимо,
0194 "Далеко је на камене Дужи,
0195 "Да раније на конак падамо."
0196 Отлен пође кита и сватови,
0197 Пјевајући, а пушке мећући.
0198 И одоше кроз племе Дромњаке,
0199 Док сидоше у Петницу равну,
0200 У Петницу пред Петничку цркву,
0201 Ту нађоше војеводу Шуја,
0202 Ђе дугачки чибук запалио.
0203 Најпрви је Окица Јакићу
0204 На његову вилену дорину,
0205 Па он Шују Бог-помоћ назива,
0206 А Шуја му љепше одазива.
0207 А да видиш Окице Јакића,
0208 Он потеже плоску из зобнице,
0209 Те је даде војеводи Шују.
0210 А Шујо је плоску приватио,
0211 Па натеже три-четири пута,
0212 Док се дивно Шујо напојио,
0213 И у себе ћеиф опазио.
0214 Па је опет плоску покучио,
0215 А Окица плоску приватио,
0216 Те је тури себе у зобницу.
0217 По сватима погледао Шујо,
0218 Док угледа мила кума свога,
0219 Мила кума Церовић-Остоју,
0220 Па овако бесједио Шујо:
0221 "А мој куме, Церовић-Остоја,
0222 "Каки су те врази понијели?
0223 "Знаш ли, куме, што си учинио?
0224 "Јеси ли се, куме, повалио,
0225 "Да ћеш убит’ арамбашу Коча?
0226 "Вала ти се ваља по Дромњаку.
0227 "Јест зачуо арамбаша Кочо,
0228 "Оће изић’ данас пред сватове,
0229 "И твоју ће изгубити главу,
0230 "Ја ти ништа помоћи не могу.
0231 "Веће, куме, тебе Богом кумим,
0232 "Да идемо на бијелу кулу,
0233 "Да пијемо, куме, амберију,
0234 "Док наљегу кићени сватови,
0235 "И наведу прикладну ђевојку."
0236 Под Остојом коња уватио,
0237 Те га сврати под бијелу кулу.
0238 Отален су свати приложили.
0239 Док се смисли Церовић Остоја,
0240 Па овако влашчић говораше:
0241 "О мој куме, војевода Шујо,
0242 "Боље ми је данас погинути,
0243 "Него овђе с тобом останути,
0244 "Е ће мене свати прекорити."
0245 Па поклопи Вујачића вранца,
0246 Поћера га трагом за сватима,
0247 Брже стиже киту и сватове.
0248 Кад су свати кроз Пошћене били,
0249 Ал’ ево ти тридес Пошћињана,
0250 Они пију сватовске здравице.
0251 Неће пити Церовић Остоја,
0252 Већ прогони Вујачића вранца,
0253 И за њиме Церовић Стеване,
0254 За Стеваном Поповић Вилипе.
0255 Кад су мало понапријед били,
0256 Ал’ ево ти арамбаше Коча.
0257 Оно пало по богазу тврду,
0258 Запета му пушка пред очима,
0259 Он повикну грлом и авазом:
0260 "Море, курво, Церовић-Остоја,
0261 "Знаш ли, море, што си учинио?
0262 "Јеси ли се, курво, повалио,
0263 "Да ћеш моју изгубити главу?
0264 "Нећеш моју, него ћу ја твоју.
0265 "Немој рећи да је пријевара."
0266 То рекао, пушци ватру даде,
0267 А пуста му ватру приватила,
0268 И Остоју боље погодила:
0269 Посред уста и деснога брка,
0270 Два му здрава саломила зуба,
0271 Деснога му опалила брка.
0272 Ал’ Остоја собом јунак добар,
0273 Нити паде, нити се препаде,
0274 Па он сману брешку посребљену,
0275 Привија је оку и образу,
0276 Те он згађа арамбашу Коча.
0277 И добро га бјеше погодио:
0278 Посред срца и свилена паса.
0279 Ама Кочу добра срећа била,
0280 За пасом му нож и пушка мала,
0281 Те му пушка зрна уставила,
0282 Ама Кочу ране не задала.
0283 Кад то виде Поповић Вилипе,
0284 Он наћера дебела кулаша,
0285 А још сману сјајна џевердана,
0286 Приноси га оку и образу,
0287 Пред очима живи огањ дава,
0288 А чекме му огањ приватио,
0289 И још Коча боље погодио:
0290 Посред срца и свилена паса,
0291 Живо му је срце опалио,
0292 Изнесе му црне џигерице,
0293 И на Кочу пенџер направио,
0294 Паде Кочо по богазу тврду.
0295 А још Кочо собом јунак добар,
0296 На пушку се своју ослањаше,
0297 И он виче грлом и авазом,
0298 А на име брата Милована:
0299 "А мој брате, луди Миловане,
0300 "У зо час те миловала мајка!
0301 "И горе ти пушке набавила!
0302 "Погибох ти, брате, од сватова."
0303 Ал’ се момче бјеше догодило
0304 У Заврчу зеленој планини,
0305 Чувајући пребијеле овце,
0306 Па повикну дванаест чобана:
0307 "Ђе сте, браћо, дванаест чобана,
0308 "Погибе нам Кочо од сватова.
0309 "Јуриш, браћо, ако Бога знате!"
0310 Отален су момчад полећела,
0311 Брже сишли води Скакавици,
0312 Ту западе дванаест чобана,
0313 А пред њима луди Миловане.
0314 А пред њима лоша срећа била,
0315 Да их бјеше заскочио Перо,
0316 Заскочио Караџићу Перо,
0317 Па он виче мила кума свога:
0318 "О мој куме, Церовић-Остоја,
0319 "Јеси ли ми у животу, куме,
0320 "Немој ми се данас препанути,
0321 "Ево тебе индат од Петнице."
0322 Кад то зачу дванаест чобана,
0323 Све побјеже тамо и овамо,
0324 А не бјежи луди Миловане.
0325 Док дочека киту и сватове,
0326 Седам пута пушку истурио,
0327 И седам је свата обранио,
0328 Док га крену Церовић Остоја
0329 На несретну Вујачића вранцу,
0330 А побјеже луди Миловане.
0331 Поћера га Церовић Остоја
0332 На несретну Вујачића вранцу,
0333 Он побјеже Комарници равној,
0334 Ал’ га ћера Церовић Остоја.
0335 Када виђе, ђе ће побјегнути,
0336 Ђе ће момак главу унијети,
0337 Он осједа без биљега вранца,
0338 Па потеже јаглук из њедара,
0339 Од образа утираше крвцу,
0340 Па он сману брешку посребљену,
0341 Привија је оку и образу,
0342 Те он згађа луда Милована.
0343 Лоше згађа, ал’ боље погађа,
0344 И добро га бјеше погодио:
0345 Посред паса, укиде га с гласа.
0346 Паде момче у зелену траву,
0347 А допаде Караџићу Перо,
0348 Да му русу посијече главу.
0349 Ал’ му мртву одбранише главу.
0350 Не дадоше њему посјећ’ главе.
0351 Отален се поврнуо Перо,
0352 И одведе мила кума свога,
0353 Мила кума Церовић-Остоју,
0354 Одведе га у Петницу кули.
0355 Отален су свати приложили,
0356 И одоше на камене Дужи,
0357 И срете их тридесет Дужана,
0358 И тамо их дивно дочекали,
0359 Дочекали и ђевојку дали.
0360 Шњима пође тридесет Дужана,
0361 Препратише у Петницу равну.
0362 Отлен пођу кићени сватови,
0363 Одведоше лијепу ђевојку,
0364 И одоше здраво и весело.
0365 Оће Остоја, весела му мајка!
0366 Њему мајка, а нама дружина!