Kočo arambaša i Cerović Ostoja

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Zakukala kukavica crna
0002 O Lučinu danu jesenjemu,
0003 Kad joj vakta od kukanja nema,
0004 U Dromnjaku u plemenu jaku
0005 U Petnjicu božju nesretnjicu
0006 Na bijeloj Karadžića kuli.
0007 To ne bila Kukavica crna,
0008 Već je Kanda Vasiljeva majka.
0009 Ako kuka, jes joj i nevolja,
0010 Jer joj Vasilj skoro poginuo,
0011 Ubio ga aranbaša Kočo.
0012 Ona kori svog milog sinovca,
0013 Svog sinovca vojevodu Šuja:
0014 "Crn ti obraz, vojevoda Šujo,
0015 "Rašta osta Vasilj neosvećen?
0016 "Moj bi Vasilj tebe osvetio."
0017 Ma mi sjedi vojevoda Šujo,
0018 Pa mi grozne suze prolijeva,
0019 Staroj Kandi besjedio Šujo:
0020 "Strina Kando, Vasiljeva majko,
0021 "Kami ću ti osvetit’ Vasilja,
0022 "Čim su mene oblomljena krila,
0023 "Još kako mi nestanulo Mima,
0024 "I Stevana sivoga sokola,
0025 "I Vasilja zmaja iz planine.
0026 "A po tome, moja mila strina,
0027 "I jošt imah dobru uzdanicu,
0028 "Eto tamo u drugom plemenu,
0029 "U plemenu Pivi valovitoj,
0030 "Mog sestrića Čavića Šćepana,
0031 "I mene su njega ulovili,
0032 "Te su moja oblomljena krila.
0033 "Ne mogu ti osvetit’ Vasilja."
0034 Al’ se jedno vlaše dogodilo,
0035 Silno vlaše Cerović Ostoja,
0036 Koliko je Vlaščić osilio,
0037 Od sebe je pusat odvalio,
0038 A nad uvo saruk naturio,
0039 A uz ramo brešku prislonio,
0040 A veliki čibuk zapalio,
0041 Pa je staroj Kandi govorio:
0042 "Kuma Kando, Vasiljeva majko,
0043 "Kunem ti se i vjeru ti davam,
0044 "Ja ću tvoga osvetit’ Vasilja,
0045 "Ubiću ti aranbašu Koča
0046 "Na Pošćelu na bijeloj kuli,
0047 "Jer ću svoju izgubiti glavu."
0048 To rekao, na noge skočio,
0049 A s breškom se vlašče zaturio,
0050 Ode s njome kroz pleme Dromnjake,
0051 Dok on side u Tušinu kuli.
0052 Taman sio, malo počinuo,
0053 Dok mu sitna knjiga dopanula
0054 Sa Mljetička sela malenoga
0055 Od sokola Pera Zajovića,
0056 Zove Pero njega u svatove:
0057 "O moj kume, Cerović-Ostoja,
0058 "Eto tebe knjige i azije,
0059 "Al’ ne čuješ, al’ ti ne kazuju
0060 "Đe se ženim i veselje gradim.
0061 "Jesam skoro curu isprosio
0062 "Na Dužima u Memedovića,
0063 "Pa ja kupim svata po đevojku,
0064 "A i tebe zovem u svatove,
0065 "Da mi vjenčaš brata i đevojku.
0066 "Još povedi zeta milanoga,
0067 "Zeta moga, tvog milog rođaka,
0068 "Tvog rođaka Cerović-Stevana
0069 "Nek ponese krstaša barjaka
0070 "Na sokolu prijateljskom vrancu,
0071 "Koga danas u Dromnjake nema."
0072 Kad Ostoji sitna knjiga dođe,
0073 Ama njemu vrlo mila bila,
0074 Pak doziva svog milog rođaka,
0075 Svog rođaka Cerović-Stevana:
0076 "O rođače, Cerović-Stevane,
0077 "Evo mene knjiga dopanula
0078 "Sa Mljetička sela malenoga
0079 "Od tvog tasta Pera Zajovića,
0080 "Zove mene Pero u svatove,
0081 "Zove mene na vjenčano kumstvo
0082 "Da mu vjenčam brata i đevojku,
0083 "Neg’ se spremaj sa mnom u svatove.
0084 "Ti otidi u podrume donje,
0085 "Te izvedi jagrzli gavrana,
0086 "Opremaj ga što možeš najljepše,
0087 "A ja odoh na Seoca ravna,
0088 "Da dovedem Vujačića vranca,
0089 "Koga danas u uskoke nema."
0090 To rekao, na noge skočio,
0091 A s breškom se vlaše zaturio,
0092 Te obleće niz Tušinu ravnu.
0093 A kad side niz Tušinu ravnu,
0094 I Tušinu vodu pregazio,
0095 Primio se u Seoske strane,
0096 Dok izide na Seoca ravna
0097 Tankoj kuli Petra Vujačića.
0098 Na Ostoju vaške nalećele,
0099 I izlazi Petar Vujačića,
0100 Te on sreta glavna prijatelja,
0101 I mrke je vaške otisnuo,
0102 Pa ga vodi na bijelu kulu.
0103 Kad izide na bijelu kulu,
0104 Za obilnu sovru zasjedoše,
0105 A na sovri svaka đakonija,
0106 A najviše slatka amberija.
0107 Oni piju slatku amberiju,
0108 I u piću jeglen otvorili.
0109 Ma govori Cerović Ostoja:
0110 "Prijatelju, Petre Vujačiću,
0111 "Ja se spremam, Pero, u svatove,
0112 "Ama nemam konja za svatova,
0113 "Daj ti mene vranca od megdana."
0114 A govori Petre Vujačiću:
0115 "Prijatelju, Bog te ne ubio!
0116 "Što ti tražiš konja za svatova?
0117 "Ev’ u mene vranca od megdana,
0118 "Koga danas u uskoka nema."
0119 To rekao, na noge skočio,
0120 Pa poleće niz bijelu kulu,
0121 Pa upade u podrume donje,
0122 Te izvede bez biljega vranca
0123 Opremljena i opusaćena,
0124 Založi ga klipkom njemačkijem.
0125 U to doba Cerović Ostoja,
0126 On ostade pod bijelu kulu,
0127 Pa privati bez biljege vranca,
0128 Povede ga niz Seoca ravna.
0129 A kad side na vodu Tušinu,
0130 Tu zakroči jagrzli gavrana,
0131 Poćera ga uz Tušinu ravnu,
0132 Dok išćera Lazarevoj kuli.
0133 A pod kulom osjede Gavrana,
0134 Priveza ga za alku zalitu,
0135 Ode vlašče na bijelu kulu,
0136 Te se svlači, te se preoblači:
0137 I obuče bijelu košulju,
0138 Po košulji kadivli džamadan,
0139 A po njemu crvenu dolamu,
0140 Po dolami toke udario,
0141 A na glavu kapu i čelenku,
0142 A na noge kopče i čakšire,
0143 Opasa se svilenom kanicom,
0144 A po njemu svilaj privalio,
0145 Zanj zađede dvije puške male,
0146 Sve u srmu, pa su pozlaćene,
0147 Niže njih je kriva jatagana,
0148 Pa dovati brešku posrebljenu,
0149 Objesi je sebe o ramenu,
0150 A prigrnu struku sičašicu,
0151 A veliki čibuk zapalio,
0152 Pa pošeta niz bijelu kulu,
0153 A za njime Cerović Stevane,
0154 On ponese krstaša barjaka,
0155 A slećeše pod bijelu kulu,
0156 Posjedoše dva konja gavrana,
0157 Poćeraše uz Tušinu ravnu.
0158 Dok dođoše vodi Bukovici,
0159 A otolen na Slatinu ravnu.
0160 Kad izišli na Slatinu ravnu,
0161 Svu Slatinu zdravo prijeđoše,
0162 Dok dođoše na Mljetičak ravni
0163 Tankoj kuli Pera Zajovića,
0164 Izmetnuše dvije puške male.
0165 A izlazi Pero Zajovića.
0166 Te on srete mila kuma svoga,
0167 Privatio konje i oružje,
0168 A njih vodi na bijelu kulu.
0169 Za gotovu sovru zasjednuli,
0170 A na sovri svaka đakonija,
0171 A najviše vina i rakije.
0172 Oni piju vino i rakiju,
0173 Dok stadoše puške popucivat’,
0174 Stadoše se svati sastajati.
0175 Svijeh ću ti po imenu kazat’:
0176 Najprvi je Okica Jakiću,
0177 A za njime dva kneževa sina,
0178 Jedno Amza a drugo Mijata,
0179 Za Mijatom Žučića Bogdane,
0180 Za Bogdanom Popović Vilipe,
0181 Za Vilipom Klepavića Živko
0182 Iz malena sela Ozrinića,
0183 A za Živkom sve ostalo društvo,
0184 Taman, braćo, dvadeset svatova.
0185 Izidoše na bijelu kulu,
0186 Za obilnu sovru zasjedoše,
0187 Oni piju vino i rakiju.
0188 Dok se ladna napojiše vina,
0189 I od vina ćeif privatiše,
0190 U tom viču svatovski čauši:
0191 "Azurala, kićeni svatovi,
0192 "Od šta zeman od toga vrijeme,
0193 "Da idemo, da se ne docnimo,
0194 "Daleko je na kamene Duži,
0195 "Da ranije na konak padamo."
0196 Otlen pođe kita i svatovi,
0197 Pjevajući, a puške mećući.
0198 I odoše kroz pleme Dromnjake,
0199 Dok sidoše u Petnicu ravnu,
0200 U Petnicu pred Petničku crkvu,
0201 Tu nađoše vojevodu Šuja,
0202 Đe dugački čibuk zapalio.
0203 Najprvi je Okica Jakiću
0204 Na njegovu vilenu dorinu,
0205 Pa on Šuju Bog-pomoć naziva,
0206 A Šuja mu ljepše odaziva.
0207 A da vidiš Okice Jakića,
0208 On poteže plosku iz zobnice,
0209 Te je dade vojevodi Šuju.
0210 A Šujo je plosku privatio,
0211 Pa nateže tri-četiri puta,
0212 Dok se divno Šujo napojio,
0213 I u sebe ćeif opazio.
0214 Pa je opet plosku pokučio,
0215 A Okica plosku privatio,
0216 Te je turi sebe u zobnicu.
0217 Po svatima pogledao Šujo,
0218 Dok ugleda mila kuma svoga,
0219 Mila kuma Cerović-Ostoju,
0220 Pa ovako besjedio Šujo:
0221 "A moj kume, Cerović-Ostoja,
0222 "Kaki su te vrazi ponijeli?
0223 "Znaš li, kume, što si učinio?
0224 "Jesi li se, kume, povalio,
0225 "Da ćeš ubit’ arambašu Koča?
0226 "Vala ti se valja po Dromnjaku.
0227 "Jest začuo arambaša Kočo,
0228 "Oće izić’ danas pred svatove,
0229 "I tvoju će izgubiti glavu,
0230 "Ja ti ništa pomoći ne mogu.
0231 "Veće, kume, tebe Bogom kumim,
0232 "Da idemo na bijelu kulu,
0233 "Da pijemo, kume, amberiju,
0234 "Dok naljegu kićeni svatovi,
0235 "I navedu prikladnu đevojku."
0236 Pod Ostojom konja uvatio,
0237 Te ga svrati pod bijelu kulu.
0238 Otalen su svati priložili.
0239 Dok se smisli Cerović Ostoja,
0240 Pa ovako vlaščić govoraše:
0241 "O moj kume, vojevoda Šujo,
0242 "Bolje mi je danas poginuti,
0243 "Nego ovđe s tobom ostanuti,
0244 "E će mene svati prekoriti."
0245 Pa poklopi Vujačića vranca,
0246 Poćera ga tragom za svatima,
0247 Brže stiže kitu i svatove.
0248 Kad su svati kroz Pošćene bili,
0249 Al’ evo ti trides Pošćinjana,
0250 Oni piju svatovske zdravice.
0251 Neće piti Cerović Ostoja,
0252 Već progoni Vujačića vranca,
0253 I za njime Cerović Stevane,
0254 Za Stevanom Popović Vilipe.
0255 Kad su malo ponaprijed bili,
0256 Al’ evo ti arambaše Koča.
0257 Ono palo po bogazu tvrdu,
0258 Zapeta mu puška pred očima,
0259 On poviknu grlom i avazom:
0260 "More, kurvo, Cerović-Ostoja,
0261 "Znaš li, more, što si učinio?
0262 "Jesi li se, kurvo, povalio,
0263 "Da ćeš moju izgubiti glavu?
0264 "Nećeš moju, nego ću ja tvoju.
0265 "Nemoj reći da je prijevara."
0266 To rekao, pušci vatru dade,
0267 A pusta mu vatru privatila,
0268 I Ostoju bolje pogodila:
0269 Posred usta i desnoga brka,
0270 Dva mu zdrava salomila zuba,
0271 Desnoga mu opalila brka.
0272 Al’ Ostoja sobom junak dobar,
0273 Niti pade, niti se prepade,
0274 Pa on smanu brešku posrebljenu,
0275 Privija je oku i obrazu,
0276 Te on zgađa arambašu Koča.
0277 I dobro ga bješe pogodio:
0278 Posred srca i svilena pasa.
0279 Ama Koču dobra sreća bila,
0280 Za pasom mu nož i puška mala,
0281 Te mu puška zrna ustavila,
0282 Ama Koču rane ne zadala.
0283 Kad to vide Popović Vilipe,
0284 On naćera debela kulaša,
0285 A još smanu sjajna dževerdana,
0286 Prinosi ga oku i obrazu,
0287 Pred očima živi oganj dava,
0288 A čekme mu oganj privatio,
0289 I još Koča bolje pogodio:
0290 Posred srca i svilena pasa,
0291 Živo mu je srce opalio,
0292 Iznese mu crne džigerice,
0293 I na Koču pendžer napravio,
0294 Pade Kočo po bogazu tvrdu.
0295 A još Kočo sobom junak dobar,
0296 Na pušku se svoju oslanjaše,
0297 I on viče grlom i avazom,
0298 A na ime brata Milovana:
0299 "A moj brate, ludi Milovane,
0300 "U zo čas te milovala majka!
0301 "I gore ti puške nabavila!
0302 "Pogiboh ti, brate, od svatova."
0303 Al’ se momče bješe dogodilo
0304 U Zavrču zelenoj planini,
0305 Čuvajući prebijele ovce,
0306 Pa poviknu dvanaest čobana:
0307 "Đe ste, braćo, dvanaest čobana,
0308 "Pogibe nam Kočo od svatova.
0309 "Juriš, braćo, ako Boga znate!"
0310 Otalen su momčad polećela,
0311 Brže sišli vodi Skakavici,
0312 Tu zapade dvanaest čobana,
0313 A pred njima ludi Milovane.
0314 A pred njima loša sreća bila,
0315 Da ih bješe zaskočio Pero,
0316 Zaskočio Karadžiću Pero,
0317 Pa on viče mila kuma svoga:
0318 "O moj kume, Cerović-Ostoja,
0319 "Jesi li mi u životu, kume,
0320 "Nemoj mi se danas prepanuti,
0321 "Evo tebe indat od Petnice."
0322 Kad to začu dvanaest čobana,
0323 Sve pobježe tamo i ovamo,
0324 A ne bježi ludi Milovane.
0325 Dok dočeka kitu i svatove,
0326 Sedam puta pušku isturio,
0327 I sedam je svata obranio,
0328 Dok ga krenu Cerović Ostoja
0329 Na nesretnu Vujačića vrancu,
0330 A pobježe ludi Milovane.
0331 Poćera ga Cerović Ostoja
0332 Na nesretnu Vujačića vrancu,
0333 On pobježe Komarnici ravnoj,
0334 Al’ ga ćera Cerović Ostoja.
0335 Kada viđe, đe će pobjegnuti,
0336 Đe će momak glavu unijeti,
0337 On osjeda bez biljega vranca,
0338 Pa poteže jagluk iz njedara,
0339 Od obraza utiraše krvcu,
0340 Pa on smanu brešku posrebljenu,
0341 Privija je oku i obrazu,
0342 Te on zgađa luda Milovana.
0343 Loše zgađa, al’ bolje pogađa,
0344 I dobro ga bješe pogodio:
0345 Posred pasa, ukide ga s glasa.
0346 Pade momče u zelenu travu,
0347 A dopade Karadžiću Pero,
0348 Da mu rusu posiječe glavu.
0349 Al’ mu mrtvu odbraniše glavu.
0350 Ne dadoše njemu posjeć’ glave.
0351 Otalen se povrnuo Pero,
0352 I odvede mila kuma svoga,
0353 Mila kuma Cerović-Ostoju,
0354 Odvede ga u Petnicu kuli.
0355 Otalen su svati priložili,
0356 I odoše na kamene Duži,
0357 I srete ih trideset Dužana,
0358 I tamo ih divno dočekali,
0359 Dočekali i đevojku dali.
0360 Šnjima pođe trideset Dužana,
0361 Prepratiše u Petnicu ravnu.
0362 Otlen pođu kićeni svatovi,
0363 Odvedoše lijepu đevojku,
0364 I odoše zdravo i veselo.
0365 Oće Ostoja, vesela mu majka!
0366 Njemu majka, a nama družina!