Коран глава 6
| ← | КОРАН | → |
Дато у Меки. — 165 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. Хвала Богу који је створио небеса и земљу, који је установио тмине и свјетлост! па ипак невјерници налазе равнијех својему Господу.
2. Он је вас створио од кала и одредио је рок вашему животу. Рок напријед означени у његовој је власти, па ипак ви још сумњате.
3. Он је Бог на небесима и на земљи: он зна што ви скривате и што ви откривате; он зна што ви добијате са вашим дјелима.
4. Њима се не појави ни један цигли знак, између Божјих знакова, а да се они не одвратише од њега.
5. Они су називали неистином истину која им бијаше дошла; наскоро ће им доћи порука која се односи на оно што су они узели за предмет својих подсмјеха.
6. Не виде ли они колико смо ми нараштаја уништили прије њих? Ми њих бијасмо настанили у мјесту чвршће него вас: ми спустисмо с неба обилату кишу; ми наредисмо да потеку ријеке испод њиховијех нога; по том ми их уништисмо ради њиховијех гријеха, и наредисмо да на њихово мјесто произиђе други нараштај.
7. Баш кад бисмо ми наредили да с неба сиђе књига написана читава на једном завоју, баш кад би њу невјерници опипали својим рукама, они би још говорили: Ово је овијана мађија.
8. Они говоре: Па зашто не сиђе озго некоји анђео? Да ми посласмо анђела, њихова ствар би већ била ријешена; они не би имали ни тренутка рока.
9. Да ми посласмо анђела, ми бисмо га били послали у људском облику и обучена у одијело подобно њиховому.
10. Прије тебе, апостоли су такође били предмет подсмјеха; казна којој се подсмијеваху захвати подсмјеваче.
11. Реци им: Обиђите земљу и видите какав је био крај онијех који називаху лажама наше апостоле.
12. Реци: Кому припада све што је на небесима и на земљи? Реци: Богу. Он је сам себи наложио милосрђе као дужност; он ће вас скупити на дан оживљења, о том нема сумње. Они који не узвјерују сами себе упропашћују.
13. Њему припада све што постоји у ноћи и у дану; он чује и зна све.
14. Реци: Зар да узмем за покровитеља кога другог осим Бога, творца небеса и земље, кад је он онај који храни а који није храњен? Реци: Мени је заповиђено да будем први од онијех који се покоравају вољи Божјој. Ви такође немојте бити незнабошци.
15. Реци: Ја се бојим, не послушавши мојега Господа, да не навучем на себе казну великога дана.
16. Ако је ко избјегне тог дана, то је с тога што ће му Бог показати своје милосрђе, а то ће бити очевидна срећа.
17. Ако те Бог подвргне злу, он ће те једини моћи избавити од њега; ако ти он подари добро, то је с тога што је он свемогућан.
18. Он је самовласни господар својих слуга; он је мудар и свезнајућ.
19. Реци: Ко свједочи с већом важношћу? Реци: Бог је свједок између вас и мене. Овај Коран откривен је мени, да бих предопоменуо вас и оне до којих он допре. Зар ћете ви свједочити да има других богова поред Бога? Реци: Ја нећу свједочити. Реци: Заиста, он је Бог једини, и ја нијесам крив за оно што ви њему придружујете.
20. Они којим смо ми дали Писма познају пророка као што познају своју дјецу; али они који губе сами себе неће вјеровати у њега.
21. Ко је пакоснији од онога који измишља лажи које ставља на рачун Божји, од онога који наше знакове назива лажима? Бог неће допустити да зликовци добро прођу.
22. Једног дана ми ћемо их све скупити; тада ћемо ми рећи онијем који придружују: Гдје су другари које ви Богу придодавасте и које ви исти измишљасте?
23. А какав ће други изговор они наћи осим да реку: Ми се заклињемо Богом, нашим Господом, да ми нијесмо придодавали (других богова Богу).
24. Види како лажу сами против себе, и како су се измакла божанства која они бијаху измислили.
25. Има их међу њима који долазе слушати; али ми смо на њихова срца ставили више застора, да не би разумјели Коран, и тежине у њихове уши. Баш и кад би видјели од сваке врсте чудеса, они не би вјеровали; ти невјерници још ће доћи да те руже, и рећи ће: Тај Коран није ништа друго до гомила басана старинских људи.
26. Они одвраћају друге од пророка и сами се од њега удаљују; али они не упропашћују никога до сами себе, а то не знају.
27. Кад би их ти видио оног тренутка у који ће, положени на паклену ватру, повикати: Ух! камо да будемо враћени на земљу! Ми више не бисмо Божје знакове називали лажима: ми бисмо били вјерни.
28. Јест, оно што су они некад крили изнесено је на био дан; али ако би били враћени на земљу, они би се повратили на оно што им је било забрањено, јер су они само лажљивци.
29. Они говоре: Нема другога живота осим живота овога свијета, и ми нећемо бити оживљени.
30. Кад би их ти видио на дан кад буду доведени пред својега Господа; он ће им рећи: Не бијаше ли истина? — Јест, нашега нам Господа. — Дакле трпите, рећи ће Господ, казну за награду ваше невјерности.
31. Они који неистином називаху излазак пред Бога биће изгубљени кад их час изненадно затече. Они ће тада рећи: Тешко нама штп смо то заборављали на земљи! Они ће своја бремена носити на својим леђима, и то какво рђаво бреме!
32. Живот овога свијета само је игра и забава; будући живот више вриједи за оне који се боје: зар се нећете уразумјети?
33. Ми знамо, о Мухамеде! да те њихове ријечи ожалошћавају. Нијеси ти онај којег називају лажом; невјерници нијечу Божје знакове.
34. Прије тебе, апостоли бијаху такође називали лажљивцима; они оптужбе и неправду постојано сносише до тренутка у који наша помоћ дође да их подупре: јер ко би могао промијенити Божје ријечи? Али ти знаш повјесницу посланика Божјих.
35. Тешко ти је што се невјерни одвраћају од истине; заиста, кад би могао, ти би начинио провалију у земљи, или љествице да се испењеш на небо, да за њих прибавиш некоје чудо. Кад би Бог хтио, они би се сви сјединили у правцу правога пута. Не буди дакле из броја незналица.
36. Заиста он ће услишати оне који слушају; мртве ће Бог оживљети, и они ће се вратити к њему.
37. Док њему чудо не сиђе, ми нећемо вјеровати. Реци им: Бог је доста моћан да спусти чудо, али већина то не знају.
38. Нема на земљи животиња, ни тица летећих на својим крилима, које не чине општину равну вама. Ми у Књизи нијесмо ништа пренебрегнули. Све ће сатвари бити сабране једнога дана.
39. Они који лажима називљу наше знакове глуви су и нијеми, лутају по тминама. Бог заблуди онога којега он хоће, а по правом путу води онога којега хоће.
40. Реци: Кад би мучење било ту пред вама, кад би час приспио, бисте ли призвали кога другог осим Бога? реците ако сте искрени.
41. Јест, ви бисте њега звали: кад би он хтио, он би вас ослободио мука које би вас натјерале да му се молите, ви бисте заборавили божанства која му придруживасте.
42. Ми смо пророка већ слали к народима који су постојали прије тебе; ми смо их дохитали с биједама и с несрећама, да би се укротили.
43. Наш гњев ошину их, па ипак они се не укротише; шта више, њихова срца отврднуше, ђаво им удеси њихова дјела.
44. А кад они заборавише опомене које им дадоше, ми пред њима отворисмо врата свијех добара, до тренутка у који, огрезнуле у радости ради добара која су примили, ми њих у један мах шчепасмо, и ето их у очајању.
45. Тај зли народ би уништен до пошљедњега човјека. Буди слава Богу, Господару васељене!
46. Реци им: Шта вам се чини? Кад би вас Бог лишио слуха и вида, кад би он на ваша срца притиснуо жиг, које би вам друго божанство осим Бога вратило вид и слух? Видиш на колико начина ми приказујемо учења, а они се ипак одвраћају.
47. Реци им: Шта ви мислите? Ако вас казна изненади, или се спусти на вас у по дана објављена у напријед неким знаком, који ће други народ бити уништен него народ неваљалијех?
48. Наши посланици долазе само да опомену и да навијесте. Који год вјерује и чини добро биће заштићен од сваког страха и неће бити ожалошћен.
49. Они који наше знакове називљу лажима биће муци предати за одмаштање њиховијех злочинстава.
50. Реци им: Ја вам не говорим да имам блага Божјих, да знам сакривене ствари; ја вам не говорим да сам анђео: ја само идем за оним што ми је откривено. Реци им: Слијепац и онај који види, јесу ли једна ствар? Зар ви нећете о том размишљати?
51. Јави онијем који се боје, да ће једнога дана бити скупљени пред својим Господом; они неће имати другог заштитника ни другог посредника осим Бога: може бити ће га се бојати.
52. Не одгони оне који Господа призивљу вечером и јутром, и који желе његове погледе. Теби не припада да осуђујеш њихове намишљаје, као што њима не припада да осуђују твоје. Ако би ти њих одгонио, то би радио као зликовци.
53. Тако смо ми људе кушали једне другим, да би рекли: То ли су они које је Бог међу нама обасуо својим доброчинствима? — Не познаје ли Бог оне који су благодарни?
54. Кад дођу к теби они који су вјеровали, реци им: Мир буди с вама! Бог је себи милосрђе наложио као дужност. Ако неки између вас у незнању учини неко рђаво дјело, па се за тијем покаје, заиста Бог је благ и милосрдан.
55. Овако ми разјашњавамо наша учења, да се зна који је пут зликоваца.
56. Реци им: Мени је забрањено обожавати оне које ви обожавате поред Бога. Реци: Кад бих ја ишао за вашим жељама, ја бих сврнуо с правога пута и не бих био руковођен.
57. Реци им: Ако се ја држим очевидног учења мојега Господа, ви га називате неистином. Оно што ви хоћете да ускорите није у мојој власти; власт припада само Богу. Он ће показати истину; он је највјештији да прекине распру.
58. Реци им: Кад би било у мојој власти да ускорим оно што ви хоћете да ускорите, распра између мене и вас била би скоро свршена. Бог познаје зликовце.
59. Он има кључеве сакривенијех ствари, он их сам зна. Он зна шта је на земљи и на дну мора. Ни један лист не опадне без његова знања. Нема ни једнога циглога зрна у тминама земље, ни једнога трунка зеленога или увелога који није записан у очитој Књизи.
60. Он вам даје сласти сна ноћу, а зна шта сте радили дању; он ће вас оживљети једног дана; ви ћете се након тога вратити к њему, и тада ће вам он изговорити шта сте радили.
61. Он је самовласни господар својих слуга; он шаље чуваре који над вама бде до часа када вас смрт снађе, а тада наши посланици, анђели, прихвате свакога од вас, приме ваш дах, вашу душу.
62. Након тога ви сте повраћени вашему правому господару. Не припада ли њему суђење, њему који је најбржи у уређивању рачуна?
63. Реци им: Који је онај који вас избавља из тмина земаљских и морских кад га ви понизно и у тајности призивљете, говорећи: Ако нас ти избавиш из ове напасти, ми ћемо теби бити благодарни?
64. Реци: Бог вас избавља из те напасти и из сваке туге, и са свијем тијем ви му придружујете других божанстава.
65. Реци им: Он је онај који може послати муку на ваше главе или је произвести под вашим ногама, бацити раздор међу вас и учинити да сносите насиље једни од других. Ето како ми умијемо обрнути учења, обрнути, окренути, руковати, и згодно их примијенити да бисте на пошљетку разумјели.
66. Твој народ окривљује Коран да лаже. Реци му: Мени нијесу наложени ваши послови. Сваки пророк има своје мјесто, и заиста ви ћете то сазнати.
67. Кад невјернике видиш да заметну разговор о нашим знаковима, одмакни се од њих док не затуре разговор о нечем другом. Ђаво ти може учинити да заборавиш ову наредбу. Чим се ње сјетиш, уклони се од зликоваца.
68. Неће се о том тражити рачина од онијех који се боје Бога, али они треба да се тог сјећају да би се бојали Бога.
69. Уклањај се од онијех који своју вјеру сматрају за игру или неку забаву. Живот овога свијета њих је заслијепио. Опомени их да ће свака душа бити изгубљена својим дјелима. Она неће имати никаква другог заступника ни посредника, осим Бога. Баш кад би она понудила свакојаки откуп, био би одбачен. Они који узбуду завјештани вјечној пропасти за одмаштење својих дјела имаће за пиће врелу воду, и грозна мука биће им плата за њихово невјерство.
70. Реци: Зар ћемо ми, поред Бога, призивати оне који нам не могу ни помоћи ни одмоћи? Зар ћемо се ми натраг вратити пошто нас је Бог управио на прави пут, као онај којега ђаволи заводе у пустињи, док га међу тијем његови другови зову на прави пут, и вичу му: Оди к нама? Реци: Божји правац, то је правац! Нама је заповиђено да се покоримо вољи Божјој, Господара свега свијета.
71. Тачно извршавајте молитву, и бојте се Бога; пред њим ћете бити скупљени.
72. Он је створио небеса изему истинитим створењем, на дан у који он рече: Буди, и он би.
73. Ријеч је његова истина. Њему ће самому припадати власт на дан у који труба затруби. Он зна што је невидиво и што је видиво; он је знајућ, учен.
74. Авра, рече својему оцу Азару: Зар ћеш ти идоле узети за богове? Ти и твој народ у очевидној сте заблуди.
75. Ево како ми Авраму показасмо царство небеса и земље, да би знао поузданим знањем.
76. Кад га је ноћ окружила својим тминама, он видје једну звијезду и повика: Ено мојега господара! Звијезда ишчезну. А он рече: Ја не љубим оне који ишчезавају.
77. Он видје излазак мјесеца, и рече: Ено мојега господара! и кад мјесец зађе, он повика: Да ме мој прави господар није руководио, ја бих био залутао.
78. Он видје грануће сунца, и рече: Ово је мој господар, овај је много већи! Али кад сунце зађе, он повика: О народе мој! Ја нијесам крив за идолопоклоничју вјеру које се ви држите.
79. Ја моје лице обраћам к оному који је створио небеса и земљу; ја сам правовјерник, а никако из броја онијех који придружују.
80. Његов народ препираше се с њим. — Зар ћете се ви, рече им он, са мном препирати о Богу? Он ме је упраио на прави пут, и ја се не бојим онијех које му ви придружујете, ван ако Бог нешто усхтједне, јер он све обухваћа својим знањем. Зар ви нећете о том размишљати?
81. И како бих се ја бојао онијех које му ви придружујете, кад се ви не бојите придруживати му божанства, а Бог вам није дао за то никакву власт? Од двије странке која је поузданија? Кажите ако знате.
82. Они који вјерују и који своју вјеру не увијају у хаљину неправичности, ти ће уживати безбједност, ти су на правоме путу.
83. Такви су разлози о јединству Бога које ми Авраму дадосмо противу његова народа. Ми уздижемо оне које нам је драго. Твој Господ мудар је и пун знања.
84. Ми смо њему дали Исака и Јакова, и ми смо их обојицу руководили. А још пређе ми руковођасмо Ноја. Међу Аврамовим потомцима ми смо такође руководили Давида и Соломона, и Јова и Јосифа, и Мојсија и Арона. Тако ми награђујемо оне који чине добро.
85. Захарија, Јахија, Исус и Илија, сви бијаху праведни.
86. Исмаила, Елисија, Јону и Лота, ми смо узвисили изнад свијех људи.
87. Исто тако, међу њиховијем оцевима и њиховом дјецом, међу њиховом браћом, ми смо велики број одабрали и извели их на прави пут.
88. Такав је Божји правац; он између својих слуга руководи онога којега он хоће. Ако њему људи придружују другијех Богова, извјесно је да ће њихова дјела бити узалудна.
89. То су људи којим смо ми дали Писма и мудрост, и пророчанство. Ако њихово потомство у њих не вјерује, ми их повјеравамо онијем који ће у њих вјеровати.
90. Те људе Бог је сам собом руководио на правом путу. Држи се дакле њихивог правца. Реци им: Ја вам не иштем плате за Коран; он је само обавјештење за васељену.
91. Они Бога не оцјењују као што он заслужује, кад говоре: Он човјеку није никада ништа открио. Реци им: А ко је открио књигу коју Мојсије донесе да од ње учини свјетлило и путевођу људи, ону књигу коју ви пишете на листићима, књигу коју ви показујете, а од које ви ипак кријете велики дио; ви сте били научени оном што знадијасте, исто као ваши оцеви. Реци им: Бог, па послије остави их нека се забављају њиховијем празнијем разговорима.
92. То је Књига коју смо ми озго послали, благословена књига која потврђује пређашња Писма, да би ти опоменуо матер градова (Меку) и оне које станују у њезиној околини. Они који вјерују у будући живот вјероваће у ову књигу и биће тачни извршиоци молитве.
93. Ко је пакоснији од онога који на Бога измишља лажи, и који говори: Ја сам примио откриће, кад му ништа није откривено; који говори: Ја ћу учинити да сиђе књига иста као она коју је Бог спустио? Ох! кад би ти зликовце видио на мукама самрти, кад анђели, пруживши своје руке на њих, изговоре ове ријечи: Свуците ваша тијела; данас ћете врло срамне муке поднијети као награду за ваше лажне разговоре о Богу и за ваше презирање његовијех чудеса.
94. Ви се к нама враћате, свега лишени, онакви какве вас ми створисмо најприје; ви иза себе остављате добра која вам ми бијасмо удијелили, и ми код вас не видимо ваше посреднике које сте ви сматрали за другаре Божје. Искидане су свезе које вас сједињаваху, и ишчезли су они које ви замишљате као равне Богу.
95. Бог је онај који одваја воће од коштице; он чини да живот излази из оног што је мртво, и смрт из оног што је живо. Такав је Бог: Зашто се дакле одвраћате од њега?
96. Он чини да засија зора; он је ноћ установио за одмарање, и сунце и мјесец за разбрајање временâ. Такво је рјешење мудрога, знајућега.
97. Он је онај који је ради вас намјестио звијезде (на небу) да бисте се ви у тминама управљали на земљи и по морима. Ми смо учинили да свуда засвијетле знакови онијем који разумијевају.
98. Он је онај који вас је произвео из једнога циглога чељадета; ви имате клицу у бубрезима ваших отаца, а хранилиштеје у њедрима ваших матерâ. Ми смо учинили да засијају знакови онијем који разумију.
99. Он спушта кишу с неба. Њоме ми чинимо да ничу клице свијех биљакȃ; њом ми производимо зеленило из којег излазе жита редимице нанизана, и урмовину чије гране дају објешене гроздове; и баште лозама засађене, и маслине, и шипке, који наликују, и који се разликују једни од других. Баците своје погледе на њихове плодове, посматрајте њихово плођење и њихово сазријевање. Заиста у свему томе, има знакова за оне који разумију.
100. Они су Богу додавали ђеније, а међу тијем он је онај који их је створио; у својем незнању, они му изумијевају синовâ и кћери. Слава њему! Он је сувише изнад онога што му они приписују.
101. Као створитељ неба и земље, како би он имао дјеце, он који нема друге своје, који је створио све ствари и који познаје све ствари?
102. Он је Бог, и ваш Господ; нема другог бога осим њега. Као створитеља свијех ствари, обожавајте га; он бди над свијем стварима.
103. Људски погледи не могу до њега допријети; он допире до свијех погледа: он је умни, обавјештени.
104. Очевидност вам је дошла од стране вашега Господа. Који год види, види за своју сопствену корист; који год је слијеп, слијеп је на своју сопствену штету. Ја нијесам ваш стражар.
105. Овако се ми служимо нашим знаковима, да би ти они рекли: Ти си учен; и да бисмо обучили оне који разумију.
106. Држи се онога што ти је открио твој Господ. Нема другог Бога осим њега, и уклањај се од онијех који му придружују (другијех богова).
107. Да хоће Бог, они му их не би придруживали. Ми теби нијесмо наредили да будеш њихов чувар, нити да пазиш на њихову корист.
108. Немој ружити божанства која они призивљу поред Бога; јер би и они у својој лудости могли наружити Бога. Тако смо ми свакому народу обиљежили његова дјела. Касније, они ће се вратити својему Господу, који ће им поновити шта су радили.
109. Они су се пред Богом заклели, најсвјечанијом заклетвом, да ће у њега вјеровати, ако им он пред очи изнесе какво чудо. Реци: Чудеса су у Божјој власти, и шта би вас могло уразумјети, да они неће вјеровати у чудо, кад се оно појави?
110. Ми ћемо њихова срца и њихове очи одвратити од истине, почем они у први мах нијесу вјеровали, и оставићемо их да збуњени лутају у својој великој заблуди.
111. Баш кад бисмо учинили да сиђу анђели, баш кад би мртви говорили, баш кад бисмо ми пред њиховијем очима скупили све што постоји, они не би вјеровали без воље Божје; али већи дио међу њима не зна ову истину.
112. Таквијем начином ми смо против свакога пророка подигли непријатеље и искушаче међу ђенијима и међу људима који се у својој заслијепљености обмаљују варљивијем бесједама. Да је Бог хтио, они то не би били урадили. Одмакни се ти од њих и од онога што они измишљају.
113. Остави срца онијех који не вјерују у будући живот, нека се зауставе на том мишљењу, и нека се њиме задовоље; остави их, нека добијају шта добијају.
114. Зар ћу тражити другог судију осим Бога, Бога који вам је дио по дио слао Коран? Они којима смо ми дали Писма знају врло добро да је он заиста послат од Бога. Немој бити од онијех који сумњају.
115. Ријечи твојега Господа врхунац су истине и правде. Нико не може измијенити његове ријечи. Он чује и зна све.
116. Ако ти послушаш већи број онијех који станују у овом мјесту, они ће те одвратити од Божјега пута; они се придржавају само мишљењâ и нијесу ништа до лажљивци.
117. Бог, твој Господ, најбоље познаје онога који залута на својем путу; он најбоље познаје оне који су на правом путу.
118. Једите сваку храну на коју је призвано име Божје, ако вјерујете његовијем знацима.
119. А зашто ви не бисте јели храну над којом је било изречено име Божје, кад вам је Бог већ побројио јела која вам забрањује, изузевши случаје у којима бисте били приморани да то учините? Већи дио људи заводи друге људе својим страстима, а нема ослонца за оно што чини; али Бог зна пријеступнике.
120. Остави спољашњом и унутрашњост гријеха, јер они који на гријеху раде биће награђени по њиховијем дјелима.
121. Немојте јести ствари над којима име Божје није било споменуто: то је злочинство. Искушаоци ће своје присталице подбадати да се с вама препиру о томе. Ако их ви будете слушали, ви ћете постати идолопоклоници.
122. Онај који бијаше мртав, а којему смо дали живот, којему смо дали свјетлост, да иде поред људи, хоће ли тај бити раван оному који иде по тминама и који неће из њих изићи? Ето тако су била унапријед спремљена дјела невјерничка.
123. Ето тако смо ми учинили да у сваком граду великаши буду зли људи, да би у њему запињали замке; али ће они замке запети само себи.
124. Кад им се појави неко чудо, они говоре: Ми нећемо вјеровати, докле год не видимо чудо равно онијем која су била дата Божјим посланицима, – Бог најбоље зна гдје му треба смјестити своју поруку. Срам пред Богом и страховита казна постигнуће зликовце за исплату њиховијех пријевара.
125. Бог ће отворити исламу срце онога којега он усхтије руководити, он стеже, стјешњава, и чини, тако рећи, да се у ваздух диже срце онога којега он хоће да заблуди. Таква је казна којом ће Бог стићи оне који не вјерују.
126. То је Божји пут, он је прав. Ми смо потанко већ објаснили учењȃ онијем који размишљају.
127. Мирно станиште чува се за њих код Бога; он ће бити њихов заштитник за награду њиховијех дјела.
128. На дан у који ће их све скупити, он ће ђенијима рећи: Скупљени ђенији! Ви сте много варали људе. – Господе, рећи ће њихове присталице између људи, ми смо једни другима услуге чинили. Ево смо приспјели циљу који си нам ти опредијелио. – Ватра ће бити ваше станиште, одговориће Бог, ви ћете у њој вјечно становати, ван ако Бог друкчије не ријеши; јер је он мудар и знајућ.
129. Ето тако ми, међу зликовцима, дајемо једне другима за главаре, за исплату њиховијех дјела.
130. О скупљени људи и ђенији! Не имадосте ли ви апостолâ између вас изабранијех да вам понављају наша учења, да вас опомињу на долазак овога дана? Они ће одговорити: Ми то увиђамо на нашу пропаст. Њих је заслијепио живот овога свијета и они ће, за своју пропаст, увидјети да су били невјерници.
131. И то би тако, јер Бог није разорилац градова, који их уништава из пакости, и изненадно.
132. Свака душа заузеће степен који одговара њезинијем дјелима. Твој Господ није непажљив спрам оног што оне раде.
133. Твој је Господ богат, пун сажаљења; да он хоће, он би учинио да вас нестане, и на ваше мјесто он би намјестио народ какав би он хтио, као год што је вас произвео од минулијех нараштаја.
134. Догодиће се оно су чим вам се пријети, и ви нећете ослабити Божје пресуде.
135. Реци им: О народе мој! Ради према својим силама, ја ћу такође радити. — Сазнаћете
136. Кому ће припасти вјечно станиште раја. Бог злијем неће дати да добро прођу.
137. Они Богу намијенише један дио од онога што он учини да роди у њиховој љетини и међу њиховом стоком, и говоре: Ово је Богу (Богу како га они замишљају), а ово је друговима које му ми дајемо. Али оно што је било намијењено његовијем друговима неће никада доћи Богу, а оно што је било Богу намијењено доћи ће њиховијем друговима. Како су лажна њихова мишљења!
138. На тај начин су лажна Божанства навела велики број идолопоклоника на мисао да убију своју властиту дјецу, и то зато да их упропасте и да их збуне у њиховој вјери. Да је Бог хтио, они не би никад тако радили. Али пусти их, нека раде, и одмакни се од онога што они измишљају.
139. Они говоре: Те и те животиње и ти и ти плодови забрањени су; нико други осим онијех којима ми допустимо (то су они тако измислили) не треба да се њима храни. Те и те животиње не треба да носе бременâ они над њима не спомињу Божје име; они све то измишљају на рачун Божји. Он ће им платити за њихове измишљотине.
140. Они говоре: Младунци тијех и тијех животиња биће допуштени нашој мушкој дјеци; биће забрањени нашим женама. Али, кад се заметак изјалови, они га сви скупа поједу. Бог ће их наградити за њихова разликовања. Он је знајућ и мудар.
141. Изгубљени су они који своју дјецу убијају из безумности, из незнања, они који забрањују јела која је Бог људима дао, измишљају свашта на његов рачун. Они су залутали, они нијесу на правом путу.
142. Он је онај који је створио баште с лозама које су одринама подупрте, и оне које нијесу, који је створио урме и жита од толико врста, маслине, и шипке који наликују и разликују се међу собом. Он је рекао: Храните се њиховијем плодовима, и вратите дуг на дан жетве; клоните се расипања, јер Бог не љуби расипаче.
143. Међу животињама, једне су створене да носе бремена, друге да се кољу. Храните се онијем што вам је Бог удијелио, и немојте ићи трагом ђавољим, јер је он Ваш очитовани непријатељ.
144. Има осам врста марве које иду по двоје, а то је: двије од овчјег соја (ован и овца) и двије од козјег соја (јарац и коза). Питај их: Је ли вам Бог мушке забранио, или женске, или оно што лежи у утробама женским? Научите ме, ако сте искрени.
145. Осим тога, двије врсте камилина соја (дев и дева), и двије говеђег соја (вô и крава). Питај их: Је ли вам Бог забранио мушке или женске, или оно што лежи у утробама женским? Јесте ли ви били присутни кад вам је Бог прописао све то? А ко је гори од онога који, не знајући истину, измишља лаж на Божји рачун, да заведе људе? Бог не руководи зликовце.
146. Реци им: Ја не налазим, у оном што ми је откривено, да је друго што забрањено, за онога који хоће да једе, осим крепале животиње, течне крви и свињског меса: јер је то гнусоба. Забрањено је јести, по пријеступу, оно што је убијено уз призивање другог имена осим Божјега, изузев кад је неко на то принуђен, и кад не једе из непослушности и с намјером да гријеши; и заиста Бог је благ и милосрдан.
147. Ми смо Чивутима забранили све животиње које немају папке расцијепљене; ми смо им такође забранили сало говеђе и овнујско, изузевши оно с леђа и из утробе, и оно с костију. То зато, да их казнимо за њихове гријехе. Ми смо правични.
148. Ако те окриве да вараш, реци им: Ваш је Господ неизмјерно милосрдан, али његов гњев неће моћи бити отклоњен од зликоваца.
149. Они који додају (Богу других божанстава) рећи ће: Да је Бог хтио, ни ми ни наши оцеви не бисмо му додавали (других божанстава): ми не бисмо били забранили употребу ни једне ствари. Тако су они који су им претходили окривљавали друге апостоле да су варалице, до часа у који су осјетили наш гњев. Реци им: Ако ви о том имате какво знање, изнесите га на видик; али ви пристајете само за мишљењем, а ви нијесте ништа друго до лажљивци!
150. Реци: Једином Богу припада одсудно рјешење. Да је он хтио, он би вас све управио на прави пут.
151. Реци им: Доведите ваше свједоке који свједоче да је Бог забранио ту животињу. Ако они положе то свједочанство, ти немој свједочити с њима, и не тражи љубав онијех који наше знакове називљу лажима, који не вјерују у будући живот, и додају другова својему Господу.
152. Реци им: Ходите, и ја ћу вам прочитати шта вам је ваш Господ забранио: Немојте му придруживати никакво суштаство; племенито се понашајте спрам ваших отаца и матера; немојте убијати вашу дјецу сиромаштва ради: ми ћемо вама дати су чим ћете живјети, а тако и њима; будите удаљени исто толико од спољашњости као и од унутрашњости бешчашћа; немојте убијати људе, јер вам је Бог то забранио, изван ако то правда захтијеве. Ето шта вам Бог препоручује, да бисте напошљетку разумјели.
153. Немојте дирати у имање сирочета, ван у намјери да га увећате, и то до времена одраслости. Право мјерите. Ми ни једној души не налажемо теже бреме но што она може сносити. Кад изречете пресуду, изреците је правично, па ма то било и спрам сродника. Будите вјерни спрам савеза Божјега. Ето шта вам је Бог препоручио; ви ћете може бити о том размишљати.
154. Ето мојега пута; он је прав. Држите се њега, а немојте се држати многих путова, да не будете одвраћени од пута Божјега. Ето шта вам Бог препоручује, да бисте га се бојали.
155. Ми смо Мојсију дали књигу, књигу потпуну, за онога који чини добро, подробно разликовање у сваком предмету, књигу намијењену да служи као правац и доказ милосрђа, да би они (Чивути) вјеровали у излазак пред својега Господа.
156. А тај Коран који смо ми спустили, благословена је књига; држите се њега, и бојте се Бога, да бисте осјетили његово милосрђе.
157. Ви нећете више рећи: Књига (Писма) је озго послата двема народима (Чивутима и Хришћанима); што се нас тиче, ми не имадијасмо никаква познања о њиховом проучавању.
158. Ви нећете више рећи: Да нам се посла Књига, ми бисмо били боље руковођени него они. Вама је од стране вашега Господа ипак дошла очита објава; она је управљање и доказ божанственог милосрђа. А ко је гори од онога који лажима називље Божје знакове, и који се од њих одвраћа. Оне који се одвраћају од наших знакова, ми ћемо казнити јадовитом муком, јер су се они одвратили од наших знакова.
159. Чекају ли они да анђели дођу, или да сам Бог дође, или да их изненади знак између знакова твојега Господа? Оног дана у који к њима дође знак између знакова твојега Господа, вјера неће помоћи души која не буде прије вјеровала, или која поред вјере, не буде учинила никакво добро дјело. Реци им: Ако ви чекате и ми ћемо такође чекати.
160. Ти ћеш бити од онијех који цијепају своју вјеру и који се дијеле у јереси. Њихов посао тицаће се Бога, који ће их подсјетити на оно што су урадили.
161. Ко год је учинио добро дјело примиће за њ десетороструку награду; онај који је учинио рђаво дјело, примиће за њ равну цијену. Они неће бити тлачени.
162. Реци им: Господ ме је повео на прави пут, у прави вјерозакон, у вјеровање Аврама, који бијаше правовјерник и који не додаваше (Богу других божанстава).
163. Реци: Моја милостива и моја побожна дјела, мој живот и моја смрт, припадају Богу, господару свега свијета, који нема другова. Ово ми је наређено, и ја сам први међу мусломанима (међу онијем који се покоравају вољи Божјој).
164. Зар ћу ја зажељети да имам за свога господара кога другога осим Бога, који је господар свијех ствари? Свака душа чини дјела само за свој рачун: ни једна неће носити бреме друге. Ви ћете се вратити вашему Господу, који ће вам објавити оно ради чега ви, једни с другима, бијасте у неслози.
165. Он је вас смјестио на земљи, да заузмете мјесто ваших претходника; он једнијем назначи узвишенија мјеста него другима, зато да би вас могао искушати баш онијем што вам он даје. Ваш Господ је брз у својим казнама, али је он благ и милосрдан.