Коло игра на сред Сарајева,
у том колу Фата љепотицу.
Сво је коло главом надвисила,
а љепотом коло зачинила.
Гледала је Хасанагиница, 5
гледајући тихо говорила:
"Мили Боже, чуда великога,
ја каква је љепотицу Фата,
за могу би Мухамеда била,
Мухамеда, мојега дјевера!" 10
Она иде љепотици Фати,
па од мајке испроси дјевојку.
Покупише киту и сватове,
па одоше по лијепу Фату.
Ту их они лијепо дочекали, 15
све сватове у нове конаке,
а атове у нове ахаре,
јенђибуле на горње чардаке.
Вечераше и акшам клањаше,
тад говори Хасанагинице: 20
"Пријо моја, Алибеговице,
изведи нам Фату љепотицу,
да је видим и да крну метнем."
Проговара Алибеговица:
"Пријо моја, Хасанагинице, 25
не могу ти Фату изводити,
моја Фата одвише је лијепа,
овдје има премного свијета,
већ ти иди и крну јој метни."
Отлен оде Хасанагинице; 30
она оде у горње чардаке.
Кад је прва врата отворила,
обасја је сјајна мјесечина;
кад је друга врата отворила,
њу обасја јарко сунашце; 35
кад је трећа врата отворила,
али Фата на душеку спава,
два јој нура на образу горе.
Скочи Фата на ноге лагахне,
па говори Хасанагиници: 40
"Ходи, ходи, моја јетрвице,
чујеш сада што хурије зборе:
'Сад ће нама наша Фата доћи!"'
То изусти па душицу пусти,
и умрије, жалосна јој мајка. 45
