„Ил је ведро, ил’ је облачина?
У мог’ драгог фесић на очима,
Испод феса перчин до рамена,
Ја сам му га млада одгојила,
Па сад ми га друга премамила, 5
Да Бог даде, те се помамила,
И помамна по гори ходила;
Траву пасла, с листа росу пила,
Ведријем се небом покривала,
Мрамор камен под главу метала!“ 10
