Карафет Осман и пашиница
(Из Паштровића)
Играло је коло ђевојака
На калдрми пред меаном винском,
У то коло мушке главе нема
До Турчина Карафет-Османа.
Колико је диван и угледан, 5
Све је коло диком подичио,
Гледала је пашиница млада
Сврх пенџера од куле бијеле,
Дозивала дворкињу ђевојку:
„О тако ти, дворкињо ђевојко, 10
„Оди пођи у пашиној башчи,
„И убери киту босиока,
„Понеси је Карафет-Осману,
„Стави му је на десно кољено,
„И кажи му од кога су дари: 15
„Од најмлађе пашине кадуне;
„Када дође нојца од вечере,
„Нека дође Карафет-Османе
„У одају најмлађе кадуне,
„Није дома паша господаре, 20
„Но је пошо у Космачу граду,
„Неће доћи за петнаест дана.“
Хитро слуга каду послушала,
Отрчала у зелену башчу,
И убрала киту босиока, 25
Однијела Карафет-Осману:
„Господару, Карафет-Османе,
„Поздрав ти је од пашина двора,
„Од најмлађе пашине кадуне,
„Када дође нојца од вечере, 30
„Да ми одеш њојзи у одају,
„Није дома паша господаре,
„Нит' ће доћи за петнаест дана.“
Туре се је на мисли ставио:
Ил' ће поћи, или поћи неће, 35
Да му паша не погуби главу.
Када нојца од вечере дође,
Али Туре у прошетњу пође,
У одају пашине кадуне.
Ту ми стоји три бијела данка. 40
Од паше се Туре препануло:
„Пуштај мене, млада пашинице,
„Јер ће доћи паша господаре,
„Оће моју изгубити главу.“ —
„А не бој се, Карафет-Османе, 45
„Ја сам добре поставила страже,
„Страже ће нам право кажевати."
Ал' завика садно поља стража:
„Бјеж' са двора, Карафет-Османе,
„Ево иде паша господаре.“ 50
Ал' му вели пашиница млада:
„Не бој ми се, Карафет-Османе,
„Оно ми је пријеварна стража.“
Али опет завикала стража:
„Бјеж' из двора, Карафет-Османе, 55
„Ево иде паша господаре.“
А она га кучка слобођаше:
„Не бој ми се, Карафет-Османе,
„И оно је пријеварна стража.“
Ал' завика испред двора стража: 60
„Ну излази, пашиница млада,
„Да сусретнеш пашу господара.“
Она ми се итро подигнула,
Закључала Карафет-Османа
У меани међу бачве винске, 65
Па сријета пашу господара,
Ал' се паша ни гледати не да.
Када дође паша у одају,
Ту наоди двије пушке мале,
Све у суво злато саковане, 70
Па је паша љуби бесједио:
„О тако ти, драга љуби моја,
„Чије су ти двије пушке мале
„Којено су у злато сковане?“ —
„О тако ми, паша господаре, 75
„Данас су ми браћа долазила,
„И своје су пушке оставила." —
„О за Бога, драга .љуби моја,
„Били су ти браћа долазила,
„Ко је твоје нагрдио лице, 80
„Ко ли русу косу помрсио?“ —
„А тако ми, паша господаре,
„Данас сам ти у бостане била,
„Вјетар ми је косу заврнуо,
„Жарко сунце лице потамјело, 85
„Изгубих ти од меане кључе,
„С тога сам ти лице нагрдила.“ —
„Авај кучко, невјерна љубовцо,
„Подај моје од меане кључе.
„Е ћу виђет' моје бачве винске, 90
„Је ли мене потрошено вино ?“
Она му се кучка кунијаше,
Јере му је нзгубила кључе.
Подиже се паша господаре,
Те заману ногом и папучом, 95
Те саломи од меане врата,
Ту наоди Карафет-Османа.
Љуто се је Туре препануло,
Слободн га паша господаре:
„Не бој ми се Карафет-Османе, 100
„Ја ти ништа учинити нећу,
„И мене су тако затварали,
„Него бјежи главом по свијету,
„Да те више на мој' очи нема.“
Тада паша љуби говораше: 105
„Ао кучко, а не љуби моја,
„Којом ћу те смрћу уморити,
„Што ли ћу ти за душу оставит'?“ —
„О тако ми, паша господаре,
„Давно сам ти за зло заслужила, 110
„Ал' ми пуштај из тамнице сужње,
„Па ме губи кад гођ тебе драго.“
Он запали двије пушке мале,
Те изгуби своју љуби драгу,
И пушта је из тамнице сужње. 115
