Заражен љубвом уздишөм дан и ноћ![1]
Сујетним трудом разбирам за помоћ,
Ал' помоћи нигди неимам, гдје је год тражим.
За то росом очес моих лице ја влажим,
Проклињем времја, и мој рождења час! 5
Сердце ми вене! немошчан ест ми глас!
Исказати страст, с којом се борим,
Од жалости не знам. Бједан! шта ћу да творим?
Хоћу л' Амору да идем тужит'страст?
Ил' Купиду исказат' сву напаст? 10
Едан стрелом, друга ватром у руци прети!
Идем к Венери шчастје кушати,
Она ће иени цјело помоћ дати.
Ал', жалостан! и она ме другом отправља
Говорећи: Код ње помоћ тражит' не ваља. - 15
Сад дакле, бједан! куда знам прибјећи?
Јупитер само может' ми помоћи!
К њему идем ја дерзостно о том молити,
Да би л' хотео страсти мое што утолити:
Цару над Бози, Јупитер верховни! 20
- Ти ми помози, сотвори као силни;
Да би л' страст мене мучит' са свим престала,
- Или она - за којом тужим, моја постала. -
Референце
↑Ову пјесму пјевали смо у моје младо доба у Костајници на глас познате пјесме:
„У мјесту пријатном
Тихој пустињи,
Гдје славуји поју
У шума зелених.
и т. д.
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 116-117.
